1. Beograd nam je prljav. Beograđani, kao Ivica i Marica, ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih pedeset metara po jedan trag. Ako znate šta puše i od čega boluju, lako biste ih mogli naći. (Duško Radović)
2. Da umemo, mogli bismo lepo provesti ovu sredu trčeći odmornim nogama za gladnim očima, puniti srce radošću što postojimo, čuditi se velikoj tajni života, čiji smo slučajni i srećni gosti. (Duško Radović)
3. Ovog leta zakazan je u Vrnjačkoj Banji sastanak one generacije koja je trijumfovala na plažama slavne 1947. godine. (Duško Radović)
4. Vodite računa. Kad nekome nešto praštate, vi mislite da je to samo za ono što je bilo, a on računa i na ono što će tek biti. (Duško Radović)
5. Radite, radite što više...Ne dižite glavu sa posla. Samo tako možete zaboraviti na to zašto radite. (Duško Radović)
6. Neko traži stan a neko dom. Neko bi menjao veliki, komforni stan za mali ali pravi dom. (Duško Radović)
7. Kukavice imaju sjajna zapažanja. Niko nema tako velike oči i uši kao kukavica. Više vide i čuju oni koji se više plaše. Iz kukavičluka su rođena mnoga velika umetnička dela. (Duško Radović)
8. Ima smisla obrazovati samo pametne. Obrazovani, bez pameti, velika su zabluda i opasnost. (Duško Radović)
9. Krenite ovog jutra odlučno i čvrsto! Neka vam se čini da svojim koracima okrećete Zemljinu kuglu! (Duško Radović)
10. Otvorilo se nebo pa gledamo i razmišljamo: Ima li života na drugim planetama ili i tamo samo rade, jedu i spavaju? (Duško Radović)
11. Svako je pametan samo onoliko koliko pameti uspe da upotrebi, a ne onoliko koliko je ima. (Duško Radović)
12. Nemojte ovo jutro trošiti na uzdisanje i kajanje zbog onog što je bilo juče. Pokušajte da danas izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra. (Duško Radović)
13. Čim vas nešto negde zaboli, obeležite to mesto flasterom na koži. Možete staviti i datum kad vas je zabolelo. Tetovirajte se tako pre nego što stignete kod lekara. Ništa vam neće vredeti to što vas je bolelo ako u međuvremenu zaboravite gde vas je bolelo. (Duško Radović)
14. Neki traže da budemo ne njihovi prijatelji, već prijatelji njihovih zabluda. Zbog toga se ne ostvaruju ili kvare mnoga prijateljstva. (Duško Radović)
15. Neki muškarci imaju odličan i precizan njuh i uvek osete kad treba da se kupaju. Neki drugi takođe imaju dobar njuh, ali manje precizan. Prvo pomisle da se nešto zapalilo, zatim da se nešto ukvarilo i tek onda posumnjaju na sebe. (Duško Radović)
16. Toliko ne umemo da želimo da smo uspeli da kupimo sve što smo poželeli. (Duško Radović)
17. Lepo je imati tajnu, bolovati od tajne, probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne. Tajna je jedino parče sopstvenog života, uživanje u bezazlenoj sebičnosti. Tajna je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas. Ponekad se odblesak tog sunca probije kroz oči i lice i svi vide da imate tajnu i hteli bi da vam je što pre oduzmu. (Duško Radović)
18. Da li ste pokušali nekad da, uz klasičnu muziku, ljuštite krastu? Pokušajte. To je nezaboravan osećaj. (Duško Radović)
19. Pametni i skromni ljudi neće ono što ne mogu. Zato se drugima čini da oni mogu sve što hoće. (Duško Radović)
20. Malo para kvari telo, a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše? (Duško Radović)
21. Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima. (Duško Radović)
22. Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a Beograd čist. (Duško Radović)
23. Vi ste, druže, kao Partizan. Više pružate u gostima nego kod kuće. (Duško Radović)
24. Jutros će neki drugovi u automobile, pa na sastanak; pa u automobile, pa na ručak; pa automobilima na drugi sastanak; pa, opet automobilima, eventualno kući. Trebalo bi ih jednom pešice provesti kroz naš grad i život da vide kako se relativno dobro držimo, uprkos njihovim odlukama. (Duško Radović)
25. Noćas su samci krišom otvarali vrata svojih hladnih sobičaka ne bi li ukrali malo toplote iz onog dela stana koji se greje. (Duško Radović)
26. Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne. (Duško Radović)
27. Planine su za vrline, a more je za greh. (Duško Radović)
28. Kupajte se i secite nokte kad ste u inostranstvu. Šišajte se kad odete na godišnji odmor. Što više đubreta ostavljajte van Beograda. U Beogradu više nema mesta. (Duško Radović)
29. Dok smo imali samo zajedničkih problema i interesa, više smo ličili na ljude. Lični problemi i interesi prilično su nas degradirali. Ne treba svakome dozvoliti da ima problema. (Duško Radović)
30. I danas će se voditi neravnopravna borba između golorukog naroda i naoružanih kasapa. (Duško Radović)
31. Kontrolori Gradskog saobraćajnog preduzeća i ovog jutra traže putnike bez karata. Imali bismo više vajde i mi i oni kad bi nam pregledali zube i merili krvni pritisak. (Duško Radović)
32. Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd. (Duško Radović)
33. Šta će vam ta produhovljena faca, kao da ne znate šta vam fali, kao da imate para, a samo vam ideje nedostaju? Ne izigravajte intelektualca. Bili smo i mi gladni. (Duško Radović)
34. Po rasporedu sudbine, ovaj petak biće najlepši dan nečijeg života. Kada bismo znali čijeg, mogli bismo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma. (Duško Radović)
35. Neko jutros sedi na klupi u Pionirskom parku, nema šta drugo da radi, pa misli ono što ga se ne tiče. (Duško Radović)
36. Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori. (Duško Radović)
37. Ispod nas su velike košnice savezne i republičke administracije. Med će se deliti putem štampe, radija i televizije. (Duško Radović)
38. Teško poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli! (Duško Radović)
39. Dragi anonimni druže, nema ništa od vašeg zaposlenja. Onaj na čije ste mesto računali trči po Košutnjaku kao Dane Korica. (Duško Radović)
40. Kakva li će nam biti struja koja se pravi od ovakve Save i onakvog Dunava? Sijalice će nam smrdeti kao gas - lampe. (Duško Radović)
41. Pogledajte koliki je ovaj dan! Narastao je kao da je umešen u privatnoj pekari. Biće ga svakom. Stari i bezubi neka jedu sredinu, a mladi će mu večeras grickati slatku koru koja malo gorči. (Duško Radović)
42. Ne zaboravite - mnogi nikad više ne bi vozili brzo, ali, na žalost, takvu priliku više neće imati. (Duško Radović)
43. Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti. (Duško Radović)
44. U samouslugama je prošla prva gužva. Kasirke doteruju frizure, pričaju šta su noćas sanjale i ogovaraju muževe. Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus. (Duško Radović)
45. Ljudi nesigurni u svoju vrednost umeju sa velikom strašću da neguju vrline. Imate jalovih ljudi kojima je teško pronaći drugu manu. (Duško Radović)
46. Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji. (Duško Radović)
47. Ima ljudi bolesno sujetnih. Da ne bi povredili svoju sujetu, oni izbegavaju svako iskušenje. Pametni su, a kreću se samo među ograničenim ljudima. Sposobni su, a neće, ne smeju ništa da pokušaju, plaše se svakog poređenja. Jaki su, ali oprezno biraju protivnike. Oni ne ostavljaju tragove, već samo dobre utiske. (Duško Radović)
48. Lopovi su počeli da potkradaju jedni druge. Ovakvi nesporazumi mogući su samo zbog toga što se kod nas još ne zna ko je sve lopov. (Duško Radović)
49. U toku je još jedna kampanja. Roditelji popravljaju decu. Deca popravljaju ocene u školi. Sad se tek vidi koliko bi nam deca bila preopterećena da su učila od septembra. (Duško Radović)
50. Farmerke jesu praktične, ali im je prtljažnik mali. Ako prtljag i stane nekako, ne može rajsferšlus da se zatvori do kraja, mora da se udari bar jedna zihernadla. A ako udarite zihernadlu, morate gore obući nešto što će je pokriti. A ako to uradite, pokrili ste i struk, i to više nema nikakvog efekta. (Duško Radović)
51. Kancelarije se polako pune. Otvaraju se fioke i rolo - ormani, podmazuju zumbe, popravljaju gajtani od rešoa. Kad proradi ona ljuta administracija, imaće privreda da se puši. (Duško Radović)
52. Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za šta pas da ih ujede. (Duško Radović)
53. Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene. Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili. (Duško Radović)
54. Ova subota dušu je dala za lep i dobar život. Te subote, 20. septembra 1975. godine, više nikad neće biti. (Duško Radović)
55. Juče je Konjarnikom protrčalo malo, čisto i rumeno prase. Pobeglo je sa nečije trpeze. U poslednjem trenutku. San svakog praseta je da umre kao svinja. (Duško Radović)
56. Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce... (Duško Radović)
57. Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. (Duško Radović)
58. Na Avali treperi televizijski toranj kao kazaljka na vagi! (Duško Radović)
59. Bio je niko i ništa, sad je niko i nešto. (Duško Radović)
60. Ćutite bar danas. To što vas niko ne sluša razlog je da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije. (Duško Radović)
61. Iznenadićemo se kada za rođendan dobijemo račun. Odakle im te cifre?! Nigde nismo bili, ništa nismo radili, nismo imali našta da utrošimo toliko života. Zaista, neki žive na sto strana i račun im je isti kao i nama, koji, takoreći, ne živimo. (Duško Radović)
62. Tate jedva čekaju subotu da se ne briju, mame - da stave novu frizuru. Mame i tate nikad nisu istovremeno lepi. Svako ima svoju publiku. (Duško Radović)
63. Neko će danas otići iz Beograda, što nije loše. A neko će se vratiti, što je još bolje. Svi ostali dele se - na one kojima će se neko vratiti, što nije loše, i na one kojima će neko otići, što je još bolje. (Duško Radović)
64. Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno, a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan. (Duško Radović)
65. Statistike dokazuju da najviše žive oni koji najviše kukaju. Oni kojima se živi ne mogu doći na red kod lekara od onih koji jedva čekaju da umru. (Duško Radović)
66. U Bloku 45 ima jedna mama koju zovu Đorđe - Nenade. Dojadila je komšiluku dozivajući sinove sa visokog sprata. Kad smo mi bili mali mame su imale nešto duža imena. Jedna se zvala: Stipane - Bela - Jašo - Marko - Mare! U ta davna vremena seks je bio sramota, pa se sve bacale na decu. (Duško Radović)
67. Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca. Spopale nas neke magle i kiše, sve neki pogrešni, promašeni dani. (Duško Radović)
68. Evo nas u petkovom jutru, sa petkovim suncem na lepom petkovom nebu. Ovako su nekada izgledale samo nedelje i praznici, i to retko. A danas, evo, i petak blista vedar i ozaren. (Duško Radović)
69. Ono što ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, sunčani dan. (Duško Radović)
70. Možete se razboleti od straha od bolesti. Kao što možete ostariti od straha od starosti. (Duško Radović)
71. I ovaj dan svanuo je zbog drugih. Njima će se i danas nešto dogoditi. Nama neće ni danas. Nama ostaje da nam oni, večeras ili sutra, ispričaju šta im se danas dogodilo. (Duško Radović)
72. Deco, ako vam je otac došao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: ECI-PECI-PEC, JA SAM MALI ZEC, TI SI MALA PROPALICA, ECI-PECI-PEC! (Duško Radović)
73. Subota je dan kada se radi nešto drugo. Ko ima da bira. Ko nema, neka čeka ponedeljak kad se radi ono isto. (Duško Radović) (Duško Radović)
74. Počelo je zaprašivanje pčela i astmatičara. To je poslednje upozorenje komarcima. Ako ne budu dobri, provešće se slično ili još gore.
75. U parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta neko je prepoznao drvo iz svog kraja i sada se jadaju jedno drugom: šta će ovde, gde se čak i voda plaća? (Duško Radović)
76. Zašto bi čovek trebalo da se razvede? Pre svega zato što je oženjen, a zatim i iz nekih drugih razloga. (Duško Radović)
77. Da li su vam sinoć deca gledala prizore iz bračnog života ili ste ih oterali u sobu, da samo slušaju? (Duško Radović)
78. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hoćete. Ako nećete - daleko vam lepa kuća. Na Petlovom brdu ili još dalje. (Duško Radović)
79. Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu. Neka sad malo brine sam o sebi. Nije više mali. (Duško Radović)
80. U mnogim preduzećima uveden je obavezni topli obrok. Nekad je bilo obrnuto. Nekad su topli obroci bili obavezni kod kuće, a hladni na poslu. (Duško Radović)
81. Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni. (Duško Radović)
82. Kako regulisati saobraćaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga: Ukinuti sve saobraćajne propise, ukloniti saobraćajnu miliciju, ukinuti polaganje vozačkih ispita i dozvoliti prirodnu selekciju i vozača i kola. (Duško Radović)
83. Iznervira vas žena, pa pravite gluposti i greške u saobraćaju. Onda naiđete na milicionera, koga je takođe iznervirala žena, i on vam oduzme vozačku dozvolu. (Duško Radović)
84. Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo. Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro. (Duško Radović)
85. Evo, ogrejalo nas je sunce. A to je tek početak. Videćete kako će tek biti lepo na kraju, kad ponovo legnemo i zaspimo. (Duško Radović)
86. Kiša je kapala, i rosila, i padala, i lila, i pljuštala ... Samo još nije prestala. (Duško Radović)
87. Oni koje smo jesenas ispratili u vojsku uskoro će nam se vratiti. Ko sedi ili spava na njihovom mestu, mogao bi da se kupi polako. (Duško Radović)
88. Ako vam se danas ne radi, to je na vreme, mnogi se na to žale. (Duško Radović)
89. Ovih dana doći ce nam u goste gastarbajteri da provere koliko imaju dece, kako se zovu i ko brine o njima. Nekom detetu će laknuti kad shvati da nije baš direktno postalo od majmuna, već da ima i oca. (Duško Radović)
90. Svađaju se Grci i Turci, Zapadni i Istočni Nemci, Irci i Englezi. Jedva čekamo da počne ovogodišnja RADOST EVROPE. (Duško Radović)
91. Beograd je već toliki da jedva može ceo da stane u jedan dan. (Duško Radović)
92. Ko ima majku - voleo bi da ima konja, ko ima konja - čezne za ženom, ko ima ženu - sve bi dao da ima perorez od sedamnaest delova, kao jedan iz Belog Potoka. (Duško Radović)
93. Jutros u gradskom saobraćaju svi imaju sitninu. Nije strašno, može i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat. (Duško Radović)
94. Lako je onima koji su intimni sa svojom decom. Oni im uvek mogu priznati kad nemaju para. Teško je onima koji se prave važni. Oni moraju da lažu. Pare koje nemaju oni deci ne daju iz principa. (Duško Radović)
95. Mnogi beogradski pogoni rade na burek. Nekoliko hiljada kurira krenulo je da obezbedi tih nekoliko kritičnih tona bureka. Vruć burek izaziva vedra raspolozenja, pa će beogradska privreda, uz viceve i podrigivanje, zabeležiti novi skok. (Duško Radović)
96. Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama. (Duško Radović)
97. Noćas je neko na Slaviji izgubio novčanik. Rano jutros neko ga je našao, otvorio i sa ogorčenjem pljunuo u njega. Bio je prazan. Neko ima tu sreću da izgubi prazan novčanik, a neko nesreću da baš takav novčanik nađe. (Duško Radović)
98. Kroz maglu naziremo kako, uz tanku pritku krana, raste ogroman soliter - siledžija, medju niskim i pitomim dušanovačkim kućama i dvorištima. Šta li će on tu, tako besmisleno veliki i nezgrapan? Možda Dušanovac podiže spomenik Bori i Mandori, hrabrim i nesrećnim momcima, junacima prvih mirnodopskih tabanja i šorki, koji su orali drumove kad to nije bilo popularno. (Duško Radović)
99. Čuli smo zanimljiv predlog: muž koji u jednoj godini skupi dve stotine kesica za supu, bilo kog proizvođača, stekao bi pravo na pokretanje brakorazvodne parnice. (Duško Radović)
100. Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih. (Duško Radović)
101. Sinoć su u Klubu glumci isprebijali pisce. Lako je glumcima da biju slabe pisce, zašto ne tuku Crnjanskog? (Duško Radović)
102. Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde. Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu. (Duško Radović)
103. Sve što se živom čoveku može dogoditi pre će mu se dogoditi u velikom nego u malom gradu. Pretpostavljamo da se u Požarevcu poslednji rajsferšlus pokvario pre desetak dana. U Beogradu ih se svakog dana pokvari na stotine. U Beogradu ima preko trideset miliona zuba i mnogo više šansi da vas zaboli zub, nego, recimo, u Lapovu. (Duško Radović)
104. Zašto u apotekama ne dozvoljavaju da se probaju lekovi, kao sir i kajmak na pijacama? Ljudi imaju para. Kupili bi kilo ili dve kile leka ako im se dopadne. (Duško Radović)
105. Ustanove za dnevni boravak očeva i muževa rade i danas. Među prvima je otvorena Kasina na Terazijama. (Duško Radović)
106. Starost je jedino pravo i veliko siromaštvo. Nema beznadežnije sirotinje od one koja ima, a ne može da troši. (Duško Radović)
107. Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac! (Duško Radović)
108. Jedan deo Save uliva se u Dunav tek kod Vinče. To je ponornica, koja se u gornjem delu zove Vodovod, a u donjem Kanalizacija. (Duško Radović)
109. Beogradski ugostitelji se još ne drže propisa i obaveze - da pijanim gostima ne služe piće, a debelima jelo. (Duško Radović)
110. Jedan od naših sugradjana ugrizao se pre desetak dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso. (Duško Radović)
111. Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo. (Duško Radović)
112. Danas će na Topčiderskom brdu neko slaviti mali intimni jubilej: ovo je već šezdeset peta godina kako - ne može više da živi. (Duško Radović)
113. Dva ilegalca sa periferije probila su se u strogi centar i na krovu stare i otmene zgrade podigla golubarnik. Iz njega svakog jutra ispaljuju rafale golubova u nebo iznad Terazija. (Duško Radović)
114. Na plavom tiganju neba, sunce na oko! (Duško Radović)
115. Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu. (Duško Radović)
116. Danas je utorak, mali dan, autsajder, ničije vreme, čekaonica za one koji su krenuli u sredu ili dalje. (Duško Radović)
117. Čuvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i nevolje, već od samoljublja i povređene sujete. Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavimo sobom. (Duško Radović)
118. U martu će biti dodeljen televizor najboljem beogradskom milicajcu. Pripazite se, takmičenje je u toku. (Duško Radović)
119. Šta je neka žena našla u svom čoveku? Šta je neki čovek našao u svojoj ženi? Morali su dugo prebirati i tražiti dok nisu našli to što su tražili. (Duško Radović)
120. Beograd je ponovo ogrejalo Sunce, jer niko drugi nije hteo. (Duško Radović)
121. Plačite ponekad, to je zdravo. Suze postaju lek tek kad ih se oslobodimo. (Duško Radović)
122. Jutros su vođeni iscrpni telefonski razgovori između čistačica u Izvršnom veću Srbije i čistačica u Skupštini grada. Kako sporazum nije postignut, razgovori će biti nastavljeni sutra, u isto vreme, sa istih telefona. Naime, drugarice iz Izvršnog veća imaju svoju ocenu tržišta i cena, sa kojom se drugarice iz Skupštine grada ne mogu složiti. (Duško Radović)
123. Oni koji nemaju ni škole ni kvalifikacija prvi se ujutru bude i žure da zauzmu kakve takve položaje. (Duško Radović)
124. Jutros je nisko sunce preseklo svilenu traku Dunava i tako svečano otvorilo novi dan, prvi dan nove nedelje. (Duško Radović)
125. Autobusi - samousluge, jure gradom i skupljaju jučerašnje kusure. (Duško Radović)
126. Subota je dan kada se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju. (Duško Radović)
127. Ringišpil na Slaviji radi. Automobili se vrte oko zelenog ostrva. U njima sede bivša deca, oni koji su počinjali na ringišpilima ispod Terazija, na Taš-majdanu i Zvezdari. Setite se, drugarice i drugovi, tih dalekih lepih dana i nasmešite se jedni drugima. (Duško Radović)
128. Deca koja su ovu noć provela kod babe jutros će se u obdaništu pojaviti bez nekih zuba. Babe su dobre dok su budne. Kad zaspu, umeju biti i neoprezne. (Duško Radović)
129. U toku je još jedna kampanja. Roditelji popravljaju decu. Deca popravljaju ocene u školi. (Duško Radović)
130. Pred šalterima Zavoda za zapošljavanje neko je i ovog jutra poranio i peva: Ima dana kada ne znam šta da radim… Ganute službenice lepe mu na čelo preporuke i adrese umesto hiljadarki. (Duško Radović)
131. Žene ništa nisu postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima, a sad su ravnopravne sa nikakvim. (Duško Radović)
132. Gore od subote i nedelje može biti još samo na godišnjem odmoru. (Duško Radović)
133. Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije. Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola. Nesreća je veći porok. (Duško Radović)
134. Nema čak ni one jedne laste koja ne čini proleće. Da bar hoće ona da doleti, pa da čekamo ostale. (Duško Radović)
135. Sinoć je ponovo održana jedna pozorišna predstava, a da niko nije imao pojma o tome. U Beogradu su daleko posećenije sahrane nego neke pozorišne predstave. Naši ljudi vole da vide šta je bilo na kraju, a to moderno pozorište izbegava da kaže. (Duško Radović)
136. Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli. (Duško Radović)
137. Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans. Za prvi utisak, što je dovoljno. Za drugi utisak više niko nema vremena. (Duško Radović)
138. U Beogradu živi mnogo zaboravljenih ljudi. Neko ih je nekada ostavio i zaboravio. (Duško Radović)
139. Na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, u minijaturnoj prodavnici, manjoj od lifta, od rana jutra dežura prodavac srećaka i sreće. On sačekuje one koji su krenuli nizbrdo. Možda bi im jedna srećka mogla promeniti životni pravac. (Duško Radović)
140. Slušali smo jednu ženu kako kune taksistu: Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar! (Duško Radović)
141. Zapalite slobodno cigaretu. Skratite sebi život. To je onaj deo života kada se neće smeti ono što će se eventualno još i moći. (Duško Radović)
142. Ako od majke više nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slažite. (Duško Radović)
143. Ima velike sličnosti izmedju ostarelih televizora i lenje dece. Čim ih udarite, oni prorade. (Duško Radović)
144. Deco! Tata vam je na preferansu, mama na festu, večera u frižideru, a šerif Meklaud na prvom programu. (Duško Radović)
145. U Africi će biti ispaljene laste i svaka će ovde pogoditi cilj. Sve će oživeti. Jedno drugo zvaće i terati da živi. (Duško Radović)
146. Uhvatite red u bolnicama sad dok ste još zdravi. Da biste mogli stići na pregled kad se razbolite. (Duško Radović)
147. Za ljubav je važna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se traži ona odvratna i surova pamet. (Duško Radović)
148. Strašno je to kada imate nešto važno da ispričate, a nemate kome. Još strašnije je kada imate kome, a nemate šta. (Duško Radović)
149. Beograd je jutros veliki frižider u koji je stavljeno million i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu. Ali zašto mučimo one koji su već pokvareni? (Duško Radović)
150. Ovaj lepi sneg ostavljen je na milost i nemilost lošoj deci. Plašimo se da će ga upropastiti kao i sve drugo do sada. (Duško Radović)
151. Kako dati ime detetu? Mi nismo odmah za ime. Treba početi sa inicijalima dok se ne vidi šta će biti. (Duško Radović)
152. Uskoro će proleće. Blago svima za koje je to važno. (Duško Radović)
153. Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja. (Duško Radović)
154. Sneg još pada, mada mu je rečeno da neće padati. (Duško Radović)
155. Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu života i radosti. U njemu je, mogli bismo reći, samo duša. Iz malog tela i velike duše lakše izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto. (Duško Radović)
156. Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno. Možda je ipak bolje da budete debeli. Blaži je rastvor svake muke, nevolje i kiseline kad se sipa u telo od sto kilograma nego u telo od pedeset kilograma. (Duško Radović)
157. Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je našla dečka. Pitala ga je: Ko si ti? A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj dečko. (Duško Radović)
158. Ima ljudi skromnih. Kada se ujutru probude, kada shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom. (Duško Radović)
159. U nekim beogradskim ulicama biće posečeno staro drveće. Na njihova mesta posadiće lepe mlade milicionare. (Duško Radović)
160. Posle sinoćnih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje: da li je vaspitavanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. (Duško Radović)
161. Na vedrom i hladnom januarskom nebu noćas je briljirao Mesec. Spustio se nisko, veći nego ikad ranije. Činilo nam se da će, zbog nekog kvara, prinudno sleteti. Neko čudo, možda, ne baš toliko jesmo zaslužili. Međutim, ni čuda nas neće. (Duško Radović)
162. Žali nam se jedan prijatelj: Ja sam lud što sam glup pa uvek ispadnem blesav. (Duško Radović)
163. Sedite, smirite se i razmislite - kod koga biste danas mogli ručati. Ako vam deca kažu da su gladna, recite im da bi bilo bolje da uče. Ispričajte im ponovo kako ste se vi mučili dok niste stigli dotle da pozajmljujete tek 28. u mesecu. (Duško Radović)
164. Ne znam kako vas greju ovog jutra, ali treba razumeti i te ljude iz toplana: kad pomisle koga sve treba da greju, ne radi im se. (Duško Radović)
165. Čovek se uči dok je živ. Najviše bi mogao naučiti od smrti, ali je tada obično kasno. (Duško Radović)
166. Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći. Niko baš nije da nema nigde i ništa. (Duško Radović)
167. Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite sa njima. (Duško Radović)
168. Ispunite život ženom i decom. Brže će vam proći.
169. Utorak je dan skroman, mogao bi proći i bez imena koliko je neupadljiv. Dan posle ponedeljka ili dan pre srede. Ponedeljkom se komentariše protekla nedelja i sređuju utisci. Sreda je pravi početak nove nedelje. A utorak je negde izmedju, kao neka ostava za stvari i teme koje se inače ćesto ne koriste. Kao februar među mesecima. (Duško Radović)
170. Da li je u Gradskom saobraćajnom obavezno brijanje za sve koji rade sa publikom? Možemo im reći da neke kondukterke dolaze neobrijane na posao. (Duško Radović)
171. Neki menjaju Nove godine kao mala deca pelene. Čim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traže novu i čistu godinu. (Duško Radović)
172. Temperatura u Beogradu je ispod svake nule. (Duško Radović)
173. Jednima se i ovog jutra pale zeleni semafori, a drugima samo crveni. Tako je to: u životu ima i dobra i zla, a mi sami biramo ono što više volimo. (Duško Radović)
174. Lepše je pobeđivati nego gubiti. Porazi su grozni samo zbog toga što se moraju objašnjavati i pravdati. (Duško Radović)
175. Mladost je kao i novac -lepo ih je trošiti a manje je važno na šta se troše. (Duško Radović)
176. Posle duže upotrebe, lastiš na donjem vešu hoće da se otegne i olabavi. Zbog toga celog dana morate podizati tu stvar koja se drži na olabavljenom lastišu. S vremena na vreme uštinete je sa dva prsta i povučete nagore a istovremeno napravite trzaj donjim delom tela. Onda ste za izvesno vreme mirni i možete otklanjati neke druge kvarove. (Duško Radović)
177. Ko ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi. (Duško Radović)
178. Nemojte se nikada svađati sa onima sa kojima se ne možete pomiriti. (Duško Radović)
179. Nemojte se vakcinisati protiv gripa, da bar znate zašto ste ga dobili. Zbunjeno i uvređeno izgledaju oni koji su se vakcinisali i razboleli. (Duško Radović)
180. Svaki čovek treba da ima samo onoliko problema koliko je u stanju sam da reši. Zato nemojte biti neskromni i imati više problema nego što zaslužujete. (Duško Radović)
181. Nema srećnih ljudi. A nesrećni su samo oni koji ovo ne znaju. (Duško Radović)
182. Kako ustanete i uđete u kupatilo, čeka vas prvi problem - kako od vrućeg i hladnog napraviti mlako. (Duško Radović)
183. Neki nesposobni ljudi dogurali su daleko. Ko je nesposoban, može raditi sve, sposobni samo ono što umeju. (Duško Radović)
184. Primitivni svet nema o čemu da misli pa razmišlja čak i o tome gde da baci đubre. (Duško Radović)
185. Najviše para potrebno je onima koji ne znaju šta hoće, koji nemaju pravih želja. Želje čuvaju pare, a nedostatak želja ih troši. (Duško Radović)
186. Danas je petak, nervozni dan. Radimo jedno, a mislimo drugo. Plašimo se da ne zakasnimo za subotu. To što ne radimo subotom ništa nam ne vredi ako petkom moramo raditi. (Duško Radović)
187. Pre nego što ostarite, potrošite mladost. Mnoge starosti imaju velike zalihe neostvarenih mladalačkih želja. (Duško Radović)
188. Ne vredi ni burazeru, ni baćo, ni druže, ni druškane, ni kume, ni rođače, ni stari druže, ni pobratime - ništa sve to ne vredi dok se ne tutne i malo love. (Duško Radović)
189. Ko je juče ostavio dovoljno poslova za danas, ne mora brinuti o tome šta će raditi sutra. (Duško Radović)
190. Ne može jedna žena biti i domaćica, i radnica, i majka, i ljubavnica. To ipak mora raditi više žena. (Duško Radović)
191. Krenite ovog jutra odlučno i čvrsto! Neka vam se čini da svojim koracima okrećete Zemljinu kuglu! (Duško Radović)
192. Svakome će se Nova godina smučiti prema radu i rezultatima rada. Neko će povraćati viršle, a neko fazane. (Duško Radović)
193. Kad stigne Nova godina, prvo joj ispričajte kakva je bila stara. Sve najcrnje i najgore. To je ono što novi vole da čuju o starima. (Duško Radović)
194. Nemojte nikome biti prva ljubav, jer nece umeti da vas ceni. Vi ste dobri jedino u poređenju sa drugima. (Duško Radović)
195. Svi su oprezni i svi se plaše nežnosti. Rodite nešto malo, toliko malo da se ne može braniti od ljubavi. (Duško Radović)
196. Niste nas ubedili u svoje mišljenje, ali ste nas toliko gnjavili i ugnjavili da ste, na kraju, iznudili naše priznanje. (Duško Radović)
197. Teško je zamisliti jednog bez drugog mačka Toma i miša Džerija. Niti se dobro može razumeti miš bez mačke, niti mačka bez miša. I čoveka je teško shvatiti bez odgovarajućeg partnera. Taj partner mora nam biti ili neka velika muka ili neka velika želja. Nema pravog života ako ponekad niste Tom, a ponekad Džeri. (Duško Radović)
198. U jednoj osnovnoj školi deca su imala problema sa Deda Mrazom, nisu znala u koji WC da ga vode, muški ili ženski. Pitali su njega, a on ih je zamolio - u najbliži. (Duško Radović)
199. Više se niko ne voli ozbiljno. Sve je pretvoreno u zezanje. Malo zeza on nju, malo ona njega. Kad, na kraju, utvrde da ne mogu bez zezanja - venčaju se. (Duško Radović)
200. Da li i u provinciji i na selu još rade oni stari, dobri pogoni za finalizaciju i finu doradu dece? (Duško Radović)
201. Pre nego što će joj se desiti ono što će joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav. (Duško Radović)
202. Muž je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela drugog, a udala se za vas. (Duško Radović)
203. Kad se sretnu muškarac koji ne zna šta hoće i žena koja zna šta hoće, takav susret mora se završiti brakom. (Duško Radović)
204. Za jednu malu, srednje razvijenu zemlju možda je malo mnogo da upražnjava sva četiri godišnja doba. I tu smo se malo zaleteli. Jedno, eventualno dva, to bi još i moglo. Ali četiri, to je mnogo i neskromno. (Duško Radović)
205. Jedan mali dečak nalaktio se na sto i zagledao u nebo. Roditelji ga pitaju šta mu je, a on odsutno odgovara: Ništa, gledam u Mars...Zatim napravim pauzu, pribere se i kaže: U stvari, ne gledam u Mars nego sam se ukakio. Deca su iskrena, a odrasli nisu, u tome je jedina razlika. (Duško Radović)
206. Nema živog čoveka koji ne dođe u iskušenje da učini dobro nekom drugom čoveku. U takva isušenja dolazimo svi i po tome se ne razlikujemo. Međutim, slabići ne mogu da odole pa učine dobro, a jaki ljudi imaju snage da se uzdrže. (Duško Radović)
207. Mladi bi hteli ono što stari imaju. Stari bi voleli ono što mladi mogu. Međutim, ne može se i jedno i drugo. Prvo ćete samo moći a onda ćete samo imati. (Duško Radović)
208. Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene lako i živahno optrče ceo krug, muževi se jedva pomere do sledeće numere. (Duško Radović)
209. Komfornije se živi u lažima nego u istinama. Laži su velike i raskošne, a istine male, gole i teskobne. (Duško Radović)
210. Za dan-dva Beograd će zamirisati na sarmu. Prema prvim procenama, u našem gradu biće napunjeno oko dvadeset miliona sarmi. A zatim će tim sarmama biti napunjeno oko milion i po Beograđana i njihovih gostiju. (Duško Radović)
211. Trošimo poslednje dane stare godine. Međutim, za neke skromne ljude i Nova godina je daleko. Oni misle: Danas je utorak...Da mi je da dočekam sredu pa da se, eventualno, nadam četvrtku. (Duško Radović)
212. Promenite gumicu na svom oku. Stalno vam kaplju suze. Promenite šarke na prozorima svoje duše. Kad god otvorite, oni cvile. (Duško Radović)
213. Mala deca zavlače se i ovoga jutra roditeljima u postelje. Topla su kao život, mirišu na život, teraju da se živi. (Duško Radović)
214. Prođite jednom kolima kroz crveno svetlo, proverite da li imate sreće. Pa ako se pokaže da nemate sreće, nemojte više. (Duško Radović)
215. Sumorni neki dani. Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, lekovitog. Da nas nauči šta je važno, a šta nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo. (Duško Radović)
216. Budite neko pre nego što postanete nešto, da se imate na šta vratiti. (Duško Radović)
217. U ljubavi je lepo i zdravo samo ono što se radi. Ono što se govori je čist šund. Kad bi joj se samo sudilo po tekstovima, ljubav bi trebalo ili zabraniti ili oporezovati.
218. Žene koje su juče držale dijetu danas će kuvati ono što su noćas sanjale. (Duško Radović)
219. U Švedskoj, ili bar u švedskim filmovima, i žene i muškarci imaju istovremeno po nekoliko partnera. Mogli bismo i mi, kada bismo umeli onako lepo i dugo da razgovaramo. (Duško Radović)
220. Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu. (Duško Radović)
221. Još jedna subota našeg života. Tiha i plitka voda za neplivače. Mogli smo potonuti u virovima i brzacima srede i četvrtka. Spasli smo se, dokopali plićaka i danas ćemo se samo brčkati. (Duško Radović)
222. Neko se jutros rano probudio, nalaktio se na kuhinjski sto i misli - da li da vam kaže ili da vam ne kaže ono što ste već odavno zaslužili da vam se kaže. (Duško Radović)
223. Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni. (Duško Radović)
224. Nemojte se opet nervirati - ponovo ćete morati da jedete. (Duško Radović)
225. Mi nismo nepogrešivi ali naše greške jesu. (Duško Radović)
226. Proverimo, svako na svom slučaju, da u međuvremenu i sami nismo postali neprijatelji. Uporedimo ono što smo nekad govorili sa onim što danas radimo.
227. Da li ste se nekada upitali kako je moguće da je u onakvoj konkurenciji pobedio baš spermatozoid iz koga ste vi postali. Pa više ličite na poraz nego na bilo čiju pobedu! (Duško Radović)
228. Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže. (Duško Radović)
229. Čekajte što duže ono što treba da čekate. Jer kad to dočekate, posle nećete imati više šta da čekate. (Duško Radović)
230. Decu smo priključili na struju. Ona imaju nov, moderan pupak u koji se može staviti utikač. (Duško Radović)
231. Neka nam oproste svi drugi koje volimo, ali je kvar na televizoru najveća nesreća koja može zadesiti jednu porodicu. (Duško Radović)
232. Ljubav je velika smetnja seksu. Seks ne može da čeka, a ljubav traži da se sve obrazloži i objasni: i da li me voliš, i koliko me voliš, i šta moje najviše voliš, i da li ćeš me voleti kao što me sada voliš, i da li si nekoga voleo više od mene...Toliko ljubavi seks ne može podneti i najčešće odustaje. (Duško Radović)
233. Fudbal skuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene. (Duško Radović)
234. Ko mlad troši novac, neće stići da potroši mladost. (Duško Radović)
235. Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. (Duško Radović)
236. Budite dostojni tuđe ljubavi, zavisti ili ljubomore. (Duško Radović)
237. Zima je kao i žena, ima dobre i loše strane. Dobre strane joj se vide, a loše osećaju. (Duško Radović)
238. Sećate li se, drugarice i drugovi, kako ste se nekad voleli? Kao da ste znali da se nikada više nećete voleti. (Duško Radović)
239. Na pijace su stigle dunje. One opore i kisele dunje što lepo i dugo mirišu. Stavite jednu dunju na televizor, pa će vam sadašnji život imati bar miris nekadašnjeg. (Duško Radović)
240. Što je bolest manja, sve je glasnija. (Duško Radović)
241. Niko toliko ne brine o sebi kao oni koji nikom drugom nisu potrebni. (Duško Radović)
242. Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmićivanje. (Duško Radović)
243. Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas. (Duško Radović)
244. Sve vam u braku i kući škripi, ali biste mogli da podmažete bar vrata. Kada čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa. (Duško Radović)
245. Okanimo se, ljudi, parola i fraza. Nema od toga ništa. Nekada u njih nisu verovali samo oni koji su ih izgovarali, a danas ne veruje niko. (Duško Radović)
246. Ove teškoće su privremene, kao i mi, i nešto mora proći - ili mi ili teškoće. (Duško Radović)
247. Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve nekad i sami radili tuđoj ženskoj deci. (Duško Radović)
248. Na jednoj strani su nam želje, na drugoj uspomene. A mi smo negde na sredini daleko i od jednih i od drugih. (Duško Radović)
249. Neke od još uvek bezimenih ulica u Beogradu možda bi mogle nositi imena poštara koji u tom kraju raznose poštu. Bar dok se ne rodi ili ne umre neko ko je više zaslužio tu ulicu od poštara. (Duško Radović)
250. Lepo je kad se ljubav širi i grana, kad obuhvata što više ljudi, kad svako voli nekog ko voli nekog drugog. (Duško Radović)
251. Umetnike treba mučiti, da bi više mislili i bolje stvarali. Propali su svi oni koje su država i društvo podržavali. (Duško Radović)
252. Tucite svoju decu sve dok vam ne priznaju zašto ste ih tukli. (Duško Radović)
253. Nas vole neke dobre, prave žene, a mi volimo one druge, koje niko ne bi voleo da nema nas. (Duško Radović)
254. Žena mora da je žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci. (Duško Radović)
255. Ako ne možete da nađete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju. (Duško Radović)
256. Zašto se kod nas ne otvore javne kuće? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako. Samo onaj, koji nije bio u prilici da proba, ne zna koliko košta jedna obična i manja uvertira. (Duško Radović)
257. U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta. Kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pamatan celog života. (Duško Radović)
258. Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drži tako dok mu ne utrne. Kad spusti ruku biće mu mnogo lakše. (Duško Radović)
259. Za palačinke su vam potrebni: mleko, brašno, jaja i žena koja hoće da ih spremi. (Duško Radović)
260. Hladno je. Biće vam potrebne ili rukavice ili tuđa ruka. (Duško Radović)
261. Najgore knjige čitaju književni kritičari, oni koji moraju čitati sve. Lošim knjigama moraju se baviti i oni koji imaju prijatelje pisce. Najlepše je onima koji nemaju obaveza prema knjigama i piscima i mogu čitati samo ono što vole. (Duško Radović)
262. Neko ima više tajni pa bar neku može sačuvati za sebe. A ko ima samo jednu, i tu jednu mora nekome poveriti. (Duško Radović)
263. Kad neko ima i roditelje i decu, može mu se učiniti da je suvišan i nepotreban. Bolji su unuci od dece i bolji su baba i deda od mame i tate. (Duško Radović)
264. Najzanimljivije žive oni koji slučajno žive, od danas do sutra i od slučaja do slučaja. Oni nemaju važnije stvari od one koja im se tog trenutka dešava. (Duško Radović)
265. Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo po neku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću - to nas dotuče. Bolje da je nismo ni uzimali. Ne bismo znali kako je prazno i pusto živeti bez knjiga. (Duško Radović)
266. Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne. (Duško Radović)
267. U apotekama rade uglavnom žene. Neke dobre i umorne žene, koje svima drugima mogu pomoći osim sebi. (Duško Radović)
268. Živa u termometru se zarozala kao čarapa. Ovoga jutra na nebu nema sunca, one zlatne "žabice" kojom se živa zakopčava. (Duško Radović)
269. Podnesite molbu za stan onom ugostiteljskom preduzeću u čijim ste lokalima potrošili najviše vremena i para. (Duško Radović)
270. Sve možemo obećati sem da ćemo biti mlađi nego što smo. I sve nam se drugo može verovati sem da ćemo moći više nego što smo nekad mogli. (Duško Radović)
271. Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebno ti muževi već te žene. (Duško Radović)
272. Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru. (Duško Radović)
273. Ne traži se od vas da se u sve razumete i da o svemu govorite. Čak i ako sve znate, pravite se da ponešto ne znate, da bismo vam mogli verovati. (Duško Radović)
274. Drugarice, nemojte plakati, nemate razloga. Neka druga žena je pre vas već plakala zbog njega. (Duško Radović)
275. Svako od nas ima kriza, izgubimo veru u sebe, ne živi nam se više, najviše bismo voleli da nas nema. Sami nemamo snage da se ubijemo, a niko drugi neće. Ili neće onda kad treba. Ubiće nas, slučajno ili namerno, onda kada se najmanje nadamo i kad nam to najmanje odgovara. (Duško Radović)
276. Neću ništa više ni da čitam, ni da gledam, ni da slušam. Hoću da mi sve bude jasno i lepo, kao nekad. (Duško Radović)
277. Zašto su muževi toliko ljubomorni? Zato što imaju ružna iskustva sa tuđim ženama. Da su to njihove žene, oni bi ih ubili. (Duško Radović)
278. Sunce je sinoć progutala pomrčina, možda zbog toga što je mnogo videlo i znalo. (Duško Radović)
279. Više nas tera da živimo ono što nemamo nego ono što imamo. Ko ima problema sa životom, nema problema sa sobom. (Duško Radović)
280. Budite dobri sa daktilografkinjama ako su pismenije od vas. Dobre daktilografkinje kucaju ne ono što ste rekli već ono što ste hteli da kažete. (Duško Radović)
281. Ne stidite se svojih poroka i slabosti. Ničega se drugi ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je. (Duško Radović)
282. Kad nekog mnogo volite, oslobađate ga svih obaveza prema vama. (Duško Radović)
283. Nema većih asketa od lenjih ljudi. Čega se sve nisu odrekli, u čemu sve nisu učestvovali, kakva su sve zadovoljstva sebi uskratili - samo zato što ih je mrzelo. (Duško Radović)
284. Začas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati. (Duško Radović)
285. Svedoci smo zanimljivog paradoksa: Što je manje Jugoslavije, sve je više Jugoslovena. (Duško Radović)
286. Ima muškaraca i muškaraca. Neki su u stanju da usreće mnogo žena, a neki jedva uspeju da unesreće samo jednu. (Duško Radović)
287. Da bi vas drugi mogli voleti, morate bar malo voleti sami sebe. Svaka ljubav je jedna vrsta cenjkanja. A kako da se cenjkate sa drugima ako sami nemate cene. (Duško Radović)
288. Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje. Neko drugi je tužan i žalostan jer mu se rodilo žensko dete... (Duško Radović)
289. Čuvajte se onih koji su prestali da puše. Ko se odrekne duvana, mogao bi se odreći i svega drugog ako mu se učini da je tako bolje za njega. (Duško Radović)
290. Kada bi čovek mogao da sam sebe ugasi kao sijalicu, da ne gori bez razloga, duže bi trajao. (Duško Radović)
291. Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli. (Duško Radović)
292. Mnogim ljudima prošao je život u strahu da ne pogreše. I, uglavnom, nisu imali većih grešaka. Život im je prošao bez grešaka i bez smisla. (Duško Radović)
293. Jesen je sezona kad se kolju male gipsane svinje i krade dečija ušteđevina. (Duško Radović)
294. U fudbalskom klubu Partizan danas će se uvežbavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i - gol. To je najjednostavnije i najefikasnije. (Duško Radović)
295. Obratite pažnju na to kako vas žena od jutros tužno i žalosno gleda. Setite se šta je to što imaju sve druge žene, a samo vaša žena nema. (Duško Radović)
296. Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive. (Duško Radović)
297. Danas bi bilo dobro otputovati negde o tuđem trošku, i bez razloga. (Duško Radović)
298. Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali. (Duško Radović)
299. Na Cvetnom trgu cveta cveće bez korenja. U strogom centru našlo se malo mesta samo za cvetove. Korenju je mesto na periferiji. (Duško Radović)
300. Neko je jutros poranio i poleteo da odmoran i dokon rešava ukrštene reči u novinama od juče. Međutim, neko ih je već ispunio velikim prljavim slovima. Kakav je to udarac, mogu shvatiti samo oni kojima se nešto slično već dogodilo. (Duško Radović)
301. Žene koje kuvaju najviše se goje od one pare. Ko ne veruje, neka ih pogleda. (Duško Radović)
302. Ima zdravih i čednih ljudi. Oni se svakoga jutra bude kao da im je prvi put. Ako uveče legnu mutni, do jutra se izbistre. Kao da su zaboravili ili izbrisali sve što je bilo. Ništa od juče im nije potrebno danas. (Duško Radović)
303. Vreme je za slatko i vodu koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada. (Duško Radović)
304. Samo za sasvim malu decu, koja još uvek sisaju, pouzdano se može reći od čega žive. Svi ostali su sumnjivi. (Duško Radović)
305. Birajte za svoju decu lepa i ozbiljna imena. Uvek morate misliti na to da će neka od tih imena nositi buduće ulice, škole i trgovi. (Duško Radović)
306. Evo nam srede, fine gospođe, sa zlatnim brošem na plavoj haljini. Ko voli srede, neka uzme ovu, biće mu verna sve do noćas. (Duško Radović)
307. Da bi toj deci bilo jasnije ko je Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje smo vodili i pobedonosno završili! (Duško Radović)
308. Kuda ćete za vikend? Ako su vam majka ili otac u stračkom domu, mogli biste da ih posetite. Raspitajte se gde su i svakako otiđite. (Duško Radović)
309. Odustanite danas od neke velike gluposti, pa proglasite petak svojim intimnim praznikom. i slavite ga svake sedmice. (Duško Radović)
310. Utorak je drugi dan u nedelji. Znači paran, pritom i dobar. Neparni dani su ljući, agresivniji i teži. Zato se danas odmorite da spremni dočekate sredu. (Duško Radović)
311. Ko će nam objasniti ovo? Hladan jogurt jeste topli obrok, a vruća rakija nije! (Duško Radović)
312. Obradujte svoje noge! Operite ih ili promenite čarape. Perite noge! To je prvi uslov za dobre međuljudske odnose! (Duško Radović)
313. Žene će pričati šta su sanjale a muževi šta im se dogodilo. (Duško Radović)
314. Nikakav avgust vezao je Beograd trakama Bulevara, stavio mu mašnicu na petlju kod Mostara i predao ga još gorem septembru. (Duško Radović)
315. Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli. (Duško Radović)
316. Vodite računa: ovaj život ne traje milion godina, već izvestan, ograničen broj petaka. Svaki je petak jedan mali imetak. Ovim petkom možete zakrpiti neku manju rupu u svom životu. (Duško Radović)
317. Sve što vam treba tražite od dobrih ljudi. Oni nemaju mnogo, ali misle da ni to ne zaslužuju. (Duško Radović)
318. Neko vam jutros govori, ali ga vi ne slušate, ne zanima vas šta on misli. Hteli biste da znate šta misli onaj koji je daleko i koji ćuti. (Duško Radović)
319. Uskoro nas očekuje veliko slavlje: proradiće tobogan od Beograda do Bara. (Duško Radović)
320. Požurite! Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama. (Duško Radović)
321. S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja pa do ovog jutra. Sa ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra pa nadalje. Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena. (Duško Radović)
322. Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide. (Duško Radović)
323. Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokušajte jednom da volite one koji vas vole. (Duško Radović)
324. Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko. (Duško Radović)
325. Negde neko troši i rasipa ovaj avgust, a on se računa i nama koji smo ostali u Beogradu. (Duško Radović)
326. Danas je četvrtak, skoro petak, kad počinje subota. (Duško Radović)
327. Nemojte mnogo razmišljati kad pravite decu. Vi ih samo napravite, a ona će posle razmišljati sama. (Duško Radović)
328. Moglo bi nam biti mnogo bolje kad to ne bi zavisilo od nas. Na žalost, sva briga o nama prepuštena je nama. Dakle, najgore moguće rešenje. Zbog toga sa ogorčenjem možemo reći - nismo to zaslužili. (Duško Radović)
329. Koga ne možete obrazovati, nemojte ga ni vaspitavati. Malo obrazovani, a mnogo vaspitani - moraju propasti. Veće šanse imaju neobrazovani i nevaspitani. (Duško Radović)
330. U naše vreme ljubav se vodila po strogo moralnim pravilima, kao šah: taknuto - maknuto. Ono što ste pipnuli, morali ste i uzeti. Danas nema takve strogosti. Pipajte koga hoćete, vraćajte poteze, bolje je i to nego da izgubite meč! (Duško Radović)
331. Kad žena voli muža to ne mora da znači da on nju ne voli. (Duško Radović)
332. Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenljivi dar svakom detinjstvu. (Duško Radović)
333. Setite se šta ste juče radili. Pa, ako vas nije sramota, radite to isto i danas. (Duško Radović)
334. Balkan počinje pred semaforom, u delu auto - puta koji se zove Ulica Stevana Prvovenčanog. Tamo je od rana jutra skup Balkanaca. Što ispred semafora, što oko vulkanizera, što oko lubenica, što onako, bez veze i razloga, balkanski i najlepše. (Duško Radović)
335. Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više. (Duško Radović)
336. Muškarci mogu da vole samo kada nađu malo slobodnog vremena i samo one žene koje im se u tom trenutku nađu pri ruci. (Duško Radović)
337. Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drograju. Kad su ih poslednji put videli, nisu se drogirala. (Duško Radović)
338. Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču. (Duško Radović)
339. Klinci prave klince. Klinci se klincima izbijaju. (Duško Radović)
340. Prošao je mesec dana knjige. U toku su jedanaest meseci radia i televizije. (Duško Radović)
341. Blago ružnima! O njima se, kad ostare, neće govoriti da su nekad bili lepi. (Duško Radović)
342. Sve se može kad se mnogo ne misli o tome. (Duško Radović)
343. Vreme prolazi. Nekad smo više sami sudelovali, a sada sve češće i više gledamo. Danas smo pred dilemom: da li da se volimo ili da gledamo na televiziji kako to drugi lepše rade? Da li da živimo ili gledamo kako drugi bolje i uspešnije žive? (Duško Radović)
344. U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta više žena nego muškaraca. Da li su sinoć uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su već kod golih mrtve zaspale? (Duško Radović)
345. Ne pretičite pametnije od sebe. Prava vozačka disciplina zove se ko će duže, a ne ko će brže voziti. (Duško Radović)
346. Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu. (Duško Radović)
347. Lepše je biti nečija baba nego samo baba. (Duško Radović)
348. Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kad su dvoje sami. (Duško Radović)
349. Ponesite na more sajlu. Da vas možemo dovući kući kada za to dođe vreme. (Duško Radović)
350. Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju. (Duško Radović)
351. Kiša bi padala i ne bi, ne radi joj se ni jedno ni drugo. (Duško Radović)
352. Teško je biti dete i biti dobar. (Duško Radović)
353. Mnogo, to je svakog dana po malo. (Duško Radović)
354. Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja. (Duško Radović)
355. Nemojte zavisiti od onoga čega nema. Pravite se kao da imate i nešto drugo. (Duško Radović)
356. Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. (Duško Radović)
357. Sam čovek ne može ispuniti ovoliki dan. (Duško Radović)
358. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi. (Duško Radović)
359. Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni. (Duško Radović)
360. Mlade majke ne mogu da spavaju. Stalno nekome nešto treba. (Duško Radović)
361. Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono što smo juče uradili. (Duško Radović)
362. Kraj je meseca, nedelja solidarnosti. (Duško Radović)
363. Unesite u monotoniju i mrtvilo nečijeg života malo svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i lošeg ukusa. (Duško Radović)
364. Kola su otišla nizbrdo, a volovi su ostali na vrhu. (Duško Radović)
365. Danas je sedmi rođendan STUDIJA B. Tim povodom, prvih pet slušalaca koji se jave na telefon 95 dobiće tačno vreme. (Duško Radović)
366. Ko je jutros imao sreće da se probudi u Beogradu može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. (Duško Radović)
367. Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema, vi primetite, je l' tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo čega nema nego ono čega ima.
368. (Duško Radović)
369. Dan se budi, ali se leto lagano gasi. (Duško Radović)
370. Više šansi imaju oni koji se kroz školu provlače, koji se štede, jer znaju da ih čeka još jedno veliko poluvreme života. (Duško Radović)
371. Zvezda je još jednom pobedila Partizan. Mi mislimo da nije važno ko je pobedio. Važnije je - ko je bolji. A to je stvar ukusa. (Duško Radović)
372. Zašto neki očevi po svaku cenu hoće mušku decu? Zar im nije dovoljan njihov primer? (Duško Radović)
373. Svakog jutra prvi trolejbusi pokupe dvadesetak baba i čiča u Ulici Vojislava Ilića. Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi, da ne brukaju svoju decu i našu socijalnu politiku. (Duško Radović)
374. Autobusi Jata, pre nego što prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki slučaj. (Duško Radović)
375. Kiša je padala - na žita sa razlogom i na nas bez razloga. Mi već odavno ne dajemo ploda. (Duško Radović)
376. Ne sekirajte se jer to škodi zdravlju. A ako već ne možete, nemojte se bar sekirati zbog toga što ne možete da se ne sekirate, jer je to onda još gore. (Duško Radović)
377. Zaposlenje vam ne garantuje i posao, već samo platu ili lični dohodak. Ako ste zaista željni posla, moraćete da pronađete nešto honorarno. (Duško Radović)
378. Dok neko pije - ja pijuckam. Dok neko grize - ja samo grickam. Dok neko glođe - ja samo glockam. Dok neko bode - ja samo bockam. Dok neko peva - ja pevuckam. Dok neko drema - ja dremuckam. Dok neko radi - ja raduckam... I tako malo, sitno živuckam. (Duško Radović)
379. Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugrađanin... (Duško Radović)
380. Muškarci čitaju novine, a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo. (Duško Radović)
381. Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite. Raspitajte se gde su i svakako otiđite. (Duško Radović)
382. Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima. (Duško Radović)
383. Ako ste nekoga zavoleli bez razloga, kasnije će vam ti razlozi sve više nedostajati.
384. Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe. (Duško Radović)
385. Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube. (Duško Radović)
386. Ima nepodmitivih ljudi, to su oni od kojih ništa ne zavisi. (Duško Radović)
387. Ima više nevernih muževa nego nego nevernih žena. To znači da na jednu nevernu ženu pada nekoliko nevernih muževa. (Duško Radović)
388. Čim očevi počnu da pričaju kako je bilo, deca znaju kako će biti. (Duško Radović)
389. O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod. (Duško Radović)
390. Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena. (Duško Radović)
391. Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči. (Duško Radović)
392. Toliko ne umemo da želimo da smo uspeli da kupimo sve što smo poželeli. (Duško Radović)
393. Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada. (Duško Radović) (Duško Radović)
394. Neko je sinoć na Zvezdari ostavio otvorena vrata. A neko u Surčinu nije zatvorio prozor. I napravila se promaja... (Duško Radović)
395. Stanarima solitera od petnaest i više spratova, predlažemo da stalno kao taoce drže odgovorne drugove iz zajednice stanovanja i servisa za liftove. Pa kad im stane lift, da mogu da ih streljaju, makar očima. (Duško Radović)
396. U Beogradu živi mnogo zaboravljenih ljudi. Neko ih je nekad ostavio i zaboravio. (Duško Radović)
397. Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko. (Duško Radović)
398. Pre nego što ostarite, potrošite mladost. Mnoge starosti imaju velike zalihe neostvarenih mladalačkih želja. (Duško Radović)
399. Ako imate preko šezdeset godina, nemate više prava da se žalite na roditelje, čak iako su krivi. (Duško Radović)
400. Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za šta pas da ih ujede. (Duško Radović)
401. Mame treba da su dobre, a ne lepe. Kad su lepe, mame liče na žene, a što više liče na žene, sve manje liče na mame. (Duško Radović)
402. Jutros je poranila i košava da nam pregleda prozore i zube i utvrdi kako dihtuju. (Duško Radović)
403. Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide. (Duško Radović)
404. Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kad su dvoje sami. (Duško Radović)
405. Sada je verovatno lepo, tamo gde je bilo ružno, dok smo mi bili. (Duško Radović)
406. Da li je ljubav bolest? Jeste, ali neprelazna. Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju. (Duško Radović)
407. Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. (Duško Radović)
408. Kad nam nije lako ovako, kako bi nam tek bilo da zaista znamo kako nam je. (Duško Radović)
409. To što vas niko ne sluša je razlog da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije. (Duško Radović)
410. Došlo je vreme da se neke devojčice i dečaci zaljube, prvi put u životu. Oni još ne znaju da je prvi put jer im je prvi put. Brojanje počinje kod druge ili treće ljubavi, a nikad kod prve. (Duško Radović)
411. Evo kako se delikatan muškarac obraća nesrećnoj ženi: Da sam znao da te jednom neću voleti, nikad te ne bih zavoleo. (Duško Radović)
412. Nemojte se nikad svađati sa onima sa kojima se ne možete pomiriti. (Duško Radović)
413. Kod ove današnje dece sve je preko reda i naopačke. Znamo neke osnovce koji se već ljube a još nisu počeli ni da puše. (Duško Radović)
414. Ko nema para da živi noću, evo mu dana da životari. (Duško Radović)
415. Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru. (Duško Radović)
416. Da bi vas drugi mogli voleti, morate barem malo voleti sami sebe. Svaka ljubav je jedna vrsta cenjkanja. A kako da se cenjkate sa drugima ako sami nemate cene. (Duško Radović)
417. Ne stidite se svojih poroka i slabosti. Ničega se drugi ljudi ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je. (Duško Radović)
418. Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli. (Duško Radović)
419. Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo. S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi. (Duško Radović)
420. Ne morate i ovo jutro počinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nešto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi nešto pitate i videli da nije sjajno. (Duško Radović)
421. Uz svu vašu brigu, jedno dete uvek može da se izgubi u životu. Tamo gde ima više dece, jedni drugima pomažu da se ne izgube. (Duško Radović)
422. Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bog zna kako. Gledamo ga upitno, a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan. (Duško Radović)
423. Hladno je. Biće vam potrebne ili rukavice ili tuđa ruka. (Duško Radović)
424. Bili ste tako dobri, sve do malopre, sve dok ste spavali. A sad moramo strepeti za sve ono što ste u stanju da uradite budni. (Duško Radović)
425. Vi mislite da život muči vas, a mi imamo utisak da vi mučite, gnjavite i ponižavate život. (Duško Radović)
426. Problem nisu oni koji ne vole da čitaju, već oni koji vole da pišu. Lakše je nekoga navići da čita, nego odvići da piše. (Duško Radović)
427. Jutros je jedan mladić u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavušu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti. (Duško Radović)
428. Mnoga deca bi lako popravila ocene, ali ne mogu da poprave utisak. Trebalo bi da postoji posebna ocena, samo za utisak. (Duško Radović)
429. Nemojte mnogo razmišljati kad pravite decu. Vi ih samo napravite a ona će posle razmišljati sama. (Duško Radović)
430. Vraćaju se u modu ženske čarape sa šavom. Zato što mnogi muškarci nisu umeli da se orijentišu. Sada idite za šavom i nećete zalutati. (Duško Radović)
431. Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu. (Duško Radović)
432. Nema veće podrške životu od nevolje. Zato, po našem mišljenju, ne treba ukidati nevolju, sem tamo gde je neophodno. Može doći vreme kad ćemo se grabiti za nevolje. Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevolja je dobra da čoveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi. (Duško Radović)
433. Danas se vraćamo na posao. A ništa čoveka ne može tako razonoditi kao malo posla u finom preduzeću, u veselom društvu i sa pristojnom platom. (Duško Radović)
434. Evo nas u petkovom jutru, sa petkovim suncem na lepom petkovom nebu. Ovako su nekada izgledale samo nedelje i praznici, i to retko. A danas, evo, i petak blista vedar i ozaren. (Duško Radović)
435. Sramota je voleti svoga muža. Zato volite tuđe muževe. Tako će, ipak, svi muževi biti voljeni. (Duško Radović)
436. Predlažemo Televiziji Beograd da vrši direktan prenos požutelih krošnji i trava u Topčideru i Košutnjaku, da bar vlasnici kolor - televizora vide kako je lepa jesen u našem gradu. (Duško Radović)
437. Prispeli smo do strogog centra jeseni. Jesen je tu, ali ne vidimo one koji su je voleli i čekali. Mi volimo samo ono što nemamo i dok nemamo. (Duško Radović)
438. Ne valja kad profesori mrze učenike, ne valja kad vole učenice - šta mi, zapravo, tražimo od profesora? (Duško Radović)
439. Evo jednog malog životnog lukavstva. Preporučujemo ga pre svega kukavicama. Ne nadajte se ničemu u životu pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali. (Duško Radović)
440. Neko će danas otići iz Beograda, što nije loše. A neko će se vratiti, što je još bolje. Svi ostali dele se - na one kojima će se neko vratiti, što nije loše, i na one kojima će neko otići, što je još bolje. (Duško Radović)
441. Ne zaboravite: Mnogi nikad više ne bi vozili brzo, ali, nažalost, takvu priliku više neće imati. (Duško Radović)
442. Zvezda je još jednom pobedila Partizan. Mi mislimo da nije važno ko je pobedio. Važnije je - ko je bolji. A to je stvar ukusa. To se ne dokazuje rezultatima. (Duško Radović)
443. Kukali smo za šansama: dajte nam šanse, stvorite nam uslove, pružite nam mogućnosti, pa ćete videti šta znamo i možemo. I najbolje smo izgledali tada, dok nismo imali mogućnosti. Bolji uslovi su nas samo kompromitovali. Neke važne stvari ne zavise samo od uslova, nego i od nas samih. (Duško Radović)
444. Evo nas još jednom na početku. Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života. Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo. (Duško Radović)
445. Drugarice, pretvorite svoju kuću u kafanu pa ćete se iznenaditi kako vam je muž veseo i zabavan čovek. (Duško Radović)
446. Vreme je da se kiseli kupus. Mnogi Beogradjani se time bave ovih dana. Međutim, u Beogradu je danas lakše naći kupus nego kamen. Neke inadžije i raspikuće stavljaju televizore preko kupusa. (Duško Radović)
447. U retrovizoru jutra vidimo iznemogli, zaostali četvrtak i subotu, koja izdaleka juri i ablenduje. (Duško Radović)
448. Da su mnogi ljudi bez vrednosti bili pametni i objektivni, nikad ne bi postigli ono što su postigli. Mnoge je samo glupost spasla od anonimnosti. (Duško Radović)
449. Ne žurite, čeka vas ružno i hladno jutro. Sada je, verovatno, lepo tamo gde je bilo ružno dok smo mi bili. (Duško Radović)
450. Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokušajte jednom da volite one koji vas vole. (Duško Radović)
451. Dva niska stepena jutrošnje temperature košava raznosi brzinom od osam i više metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda. (Duško Radović)
452. Odmorite se ako imate od čega, pojedite ako imate šta, mislite ako imate o čemu. (Duško Radović)
453. Krenite u novi dan sa olakšanjem: časne reči koje smo davali juče i odluke koje smo donosili juče, danas više ne važe. (Duško Radović)
454. Mislili smo da ćemo već uveliko živeti napolju. Međutim, još uvek smo unutra. Napolje još nije spremno. Dekoracije još nisu završene, a i sa grejanjem nešto nije u redu. (Duško Radović)
455. Ovog trenutka, i gotovo svakog trenutka, u vazduhu se nalazi nekoliko hiljada Jugoslovena. Sve čemu je mala specifična težina ne može se dugo zadržati na zemlji.Vetrovi i avioni raznose lake Jugoslovene, za gotovo i na kredit. (Duško Radović)
456. Hoće li skoro taj beogradski metro? Mnogi Beogradjani su već pod zemljom i čekaju. (Duško Radović)
457. Lepo je biti mlad, ali nije mali uspeh ni ostariti. (Duško Radović)
458. Sa mnogo više razloga ležemo nego što ustajemo. Spavati moramo, spavanje je lepa i prirodna potreba. Buđenje i ustajanje su neprirodne i neprijatne nužde. I niko ne može poreći da nam je spavanje potrebnije od ustajanja. Dok spavamo, ne moramo ništa drugo raditi. Spavanje je jeftino. Spavanjem nikog drugog ne ugrožavamo. (Duško Radović)
459. Jutros je temperatura u Beogradu NULA stepeni. Danas ćemo svi startovati od nule, pa dokle ko stigne. (Duško Radović)
460. Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, preko radio-talasa: Ti si, mila majko, na Voždovcu sama, a ja gorko plačem na Terazijama! (Duško Radović)
461. Čuli smo zanimljiv predlog: muž koji u jednoj godini skupi dve stotine kesica za supu, bilo kog proizvođača, stekao bi pravo na pokretanje brakorazvodne parnice.
462. Nemojte ni ove zime kupovati zimski kaput. Kupite nešto ženi, pa neka vas greje njena topla zahvalnost. (Duško Radović)
463. Ovih dana doći će nam u goste gastarbajteri da provere koliko imaju dece, kako se zovu i ko brine o njima. Mnogom detetu će laknuti kad shvati da nije baš direktno postalo od majmuna, već da ima i oca. (Duško Radović)
464. Sneg i Nova godina pogadjaju se ko će pre. Štab za doček Nove godine je brojniji i agilniji od štaba za doček snega. Možda je ipak bolje da prvo dočekamo Novu godinu. (Duško Radović)
465. Zašto se kod nas ne otvore javne kuće? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako. Samo onaj, ko nije bio u prilici da proba, ne zna koliko košta jedna obična i manja uvertira. (Duško Radović)
466. Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati. (Duško Radović)
467. U Bloku 45 ima jedna mama koju zovu Đorđe - Nenade. Dojadila je komšiluku dozivajući sinove sa visokog sprata. Kad smo mi bili mali mame su imale nešto duža imena. Jedna se zvala: Stipane - Bela - Jašo - Marko - Mare! U ta davna vremena seks je bio sramota, pa se sve bacale na decu. Tako su naša deca došla do onih važnih i potrebnih tetaka, teča, ujaka, stričeva i strina - svega onog što njihova deca neće imati. (Duško Radović)
468. Sinoć su u Klubu glumci isprebijali pisce. Lako je glumcima da biju slabe pisce, zašto ne tuku Crnjanskog? (Duško Radović)
469. Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga. (Duško Radović)
470. uče je održan sastanak beogradske podružnice Deda - Mrazeva. Analizirana su prošlogodišnja iskustva i utvrdjen plan za predstojeću Novu godinu. Podeljeni su rejoni i utvrdjen cenovnik. Deda – Mrazevi su zamoljeni da se uključe u borbu protiv šunda i da izbegavaju stihove kao sto su: Draga deco, mali vrazi, mi smo vaši Deda - Mrazi! Ili: Evo ide Deda - Mrasče da vas štipne za obrašče! (Duško Radović)
471. Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova. (Duško Radović)
472. Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine. (Duško Radović)
473. Zašto beogradska železnička stanica ne organizuje doček Nove godine? Imaju čekaonice, tamo se i onako stalno nešto čeka. Mogli bi, uzgred, da čekaju i Novu godinu. Pa kad stigne. Niko ne bi pravio pitanje. (Duško Radović)
474. Danas je utorak, mali dan, autsajder, ničije vreme, čekaonica za one koji su krenuli u sredu i dalje. (Duško Radović)
475. Roditelji ženske dece teško se rešavaju da ih puste same na doček Nove godine. Roditelji muške dece smatraju da to nije fer sa njihove strane. (Duško Radović)
476. I ove Nove godine biće dodeljen televizor najboljem beogradskom milicionaru. Pripazite se ovih dana, takmičenje je u toku. (Duško Radović)
477. Kad se sretnu muškarac koji ne zna šta hoće i žena koja zna šta hoće, takav susret mora se završiti brakom. (Duško Radović)
478. Beograd je jutros veliki frižider u koji je stavljeno million i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu. (Duško Radović)
479. Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija. To je česta životna priča. Ili ste sami ili ste suvišni. (Duško Radović)
480. Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu. Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta. (Duško Radović)
481. Dobra beogradska deca provode školski raspust van Beograda. Ovaj lepi sneg ostavljen je na milost i nemilost lošoj deci. Plašimo se da će ga upropastiti kao i sve drugo do sada. (Duško Radović)
482. I juče je veliki broj vozača imao saobraćajnu sreću da izbegne nesreću. (Duško Radović)
483. Danas će na Topčiderskom brdu neko slaviti mali intimni jubilej: ovo je već šezdeset i peta godina kako - ne može više da živi. (Duško Radović)
484. Najviše đubreta ostaje iza onih koji najmanje i najtanje jedu. Ničemu nije potrebno toliko ambalaže kao mrvi sira, mrvi hleba i mrvi luka. (Duško Radović)
485. U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta više žena nego muškaraca. Da li su sinoć uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su već kod golih mrtve zaspale? (Duško Radović)
486. Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. (Duško Radović)
487. Tate jedva čekaju subotu da se ne briju, mame - da stave novu frizuru. Mame i tate nikad nisu istovremeno lepi. (Duško Radović)
488. Beograd nema dovoljno zanatlija. Kad smo zacrtavali budućnost, zamišljali smo je bez kvarova. (Duško Radović)
489. Dečaci su čitavo prvo polugodište uzalud zviždali pod prozorima devojčica. One se nisu odazivale, morale su da uče. Počeo je zimski raspust. Sad devojčice uzalud dozivaju one iste dečake. Pravi dečaci uče samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta. (Duško Radović)
490. Nove godine dolaze i prolaze i više one ostavljaju traga na nama, nego mi na njima.
491. Ko nema šta da kaže za Novu godinu, neka sedi kod kuće i gleda televizijski program.
492. Proverite malo svoj rečnik pred praznik. Zakunite se da nikoga nećete uvrediti. Prvo kupite štednjak pa prase.
493. Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugrađanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohlađenu i zaboravljenu kašiku.
494. Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.
495. Ko ima majku - voleo bi da ima konja, ko ima konja - čezne za ženom, ko ima ženu - sve bi dao da ima perorez od sedamnaest delova, kao jedan iz Belog Potoka.
496. Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.
497. Temperatura u Beogradu je ispod svake nule!
498. Nemojte završavati decu sve dok u novim naseljima ne budu završeni svi prateći objekti, uključujući obdaništa i škole.
499. Kad ovako niska temperatura padne u slobodan dan, eto razloga da se još jednom razmišlja o razvodu. Zašto bi čovek trebalo da se razvede? Pre svega zato što je oženjen, a zatim i iz nekih drugih razloga.
500. Neko se u međuvremenu rodio. Traži sisu, ali sise nema. Nude mu cuclu i kašičicu. Sise su ukinute. Da su sise dobre, i muškarci bi ih imali.
501. Smanjite brzinu u krivinama, izbegavajte preticanje, ne žurite. Ili pijte ili vozite.
502. Pozovite kućnu pomoćnicu da novogodišnje praznike provede sa vama. Ako ona ima bolji predlog, idite vi sa njom.
503. Nemojte u Novu godinu krenuti četvoronoške. Nećete daleko stići.
504. Mali savet: ne dočekujte Novu godinu u novim cipelama. Žuljevi su povarili mnoga velika slavlja.
505. Držite se starog reda: pre nego što legnete, vratite se svojoj kući.
506. Nemojte se ludo provoditi sa tuđim parama.
507. Ako dugme, pertla, mašna, šav, ako svaka sitnica može da vam pokvari raspoloženje, poslušajte nas: odustanite od dočeka.
508. Nemojte se stideti: slobodno napravite predračun svih troškova, novčanih i živčanih, i nemojte trošiti ni pare ni nerava više nego što ih imate.
509. Majka to odavno ne očekuje od vas. Baš zato, smislite nešto kako i nju da obradujete. Nešto zgodno i jeftino, kao za majke.
510. Kad protekne ovih novih 365 dana, da vam u srcu ostane zlatan talog lepog i uspešnog života.
511. Ako Novu godinu dočekujete kod kuće sa prijateljima, stavite vagu ispred ulaznih vrata. Neka se svi izmere pre i posle gošćenja.
512. Ne muvajte se tih dana oko dečijih kasica.
513. Nemojte baš na slučaju Deda Mraza tumačiti deci materijalistički pogled na svet. Ko cele godine nije imao vremena da bude tata, neka bar za Novu godinu bude Deda Mraz. Deca koja uporno veruju da postoji tata poverovaće i u Deda Mraza.
514. Setite se nekoga koga se niko neće setiti ako ga se vi ne setite.
515. Nađite meru u svemu. Nemojte se ponašati i uzbuđivati kao da vam je ovo poslednja noć. Polako…Biće ih još.
516. Vodite računa: januar traje 31 dan i noć. Ne verujemo da se tih dugih mesec dana može živeti samo od uspomena na novogodišnju noć.
517. Ima ljudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.
518. Pred šalterima Zavoda za zapošljavanje neko je i ovog jutra poranio i peva: Ima dana kada ne znam šta da radim… Ganute službenice lepe mu na čelo preporuke i adrese umesto hiljadarki.
519. Juče su se najzad sreli jedan otac i jedna ćerka i ovako se dogovorili: Ako ćerka prestane da puši, otac će joj kupiti automobil. A ako prestane i da pije, kupiće joj i vozačku dozvolu.
520. Noćas kasno dvoje roditelja čitali su pesmu o zecu i odgonetali - šta je pisac time hteo da kaže. Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici.
521. Uskoro će proleće. Blago svima za koje je to važno.
522. Kad se sinoć nabokao hladnih pihtija, prelivenih sirćetom i posutih suvom ljutom paprikom, noćas je imao naučno fantastične snove. Ko je legao gladan - sanjao je pihtije.
523. Da li domaći film kvari decu? Kvari, ali samo onu koja se bave filmom.
524. Gradsko stambeno će propasti ako baš vi ne platite kiriju. I Elektrodistribuciji nedostaje baš vaših dvesta ili trista dinara. To mora da su neka mnogo jaka preduzeća kad toliko zavise baš od vas.
525. Sunca nema. Ono, izgleda, čeka limun, koga takođe nema.
526. Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.
527. Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.
528. Prosvetni radnik koji je kiksirao tamo gde je fiksirao na listiću sportske prognoze jedva čeka jutro i prvi čas da sa nekim podeli svoju nesreću.
529. Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču...
530. Lišće se umorilo i stari. Ono se naživelo svog malog i skromnog života.
531. Nemojte biti sebični. Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.
532. Prava je šteta što toliko dobrostojećih ljudi radi u lošim i neproduktivnim radnim organizacijama. Oni sve imaju i tako sjajno izgledaju da ih je sramota da kažu gde rade. Niko im ne bi verovao.
533. Ko ima lepe zavese, otvorio je prozore. A ko ima i lepu posteljinu, naslagao je preko prozora, pa nam se čini da se negde lepota i dobrota prelivaju, kao naraslo testo.
534. Ko se čuvao i sačuvao da dočeka i ovo jutro, sad sedi sanjiv na krevetu i pokušava da se seti - zašto.
535. Ako nekoga zaista iskreno volite, ostavite ga na miru. To je najviše što možete učiniti za voljenu osobu.
536. Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.
537. Kuda ćete za vikend? Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite. Raspitajte se gde su i svakako otidite.
538. Ako vam ne ide škola - udajte se. Ako ne možete da nadjete posao - rodite dete. Manji problemi se uspešno rešavaju većim.
539. Birajte za svoju decu lepa i ozbiljna imena. Uvek morate misliti na to da će neka od tih imena nositi buduće ulice, škole i trgovi.
540. Na prozorima ženskog internata u Ulici proleterskih brigada sinoć je otvorena izložba srednjoškolskog standarda: maramica, peškira i drugih lepih stvari. Pošto ih sunce i košava osuše, izložba će biti zatvorena do večeras, kada se otvara nova.
541. Automobilisti, pazite nam na decu! Gazite one kojima se ne živi, promašene tipove, nepotrebne i suvišne. Veliki je izbor. Još su samo deca nevina. Deca su nam poslednja nada.
542. Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.
543. Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo. S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi.
544. Evo jednog mladog životnog lukavstva. Preporučujemo ga pre svega kukavicama. Ne nadajte se ničemu u životu pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali.
545. U jednoj od soba Studentskog grada sinoć ih je leglo četvoro, a jutros se probudilo petoro. To i ne bi bio problem da imaju više od četiri odela.
546. Za one koji su mislili da umru pošteni ovaj život se otegao i nema mu kraja. I oni što su shvatili: ne može se dugo i pošteno. Može kratko, ali ne bi bilo pošteno da pošteni ljudi žive kratko.
547. Veliki rodoljubi grade velike privredne objekte, a mali saniraju njihove gubitke.
548. Hrabri muškarci treskaju vratima kad ulaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.
549. Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
550. Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
551. Početak jeseni odlaže se na neodređeno vreme. Dok ne prođu zima, proleće i leto.
552. Ne morate i ovo jutro započinjati zanovetanjem: da se ja nešto pitam...Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi nešto pitate i videli da nije sjajno.
553. Isparava prokisla lipa na Tašmajdanu. U krošnji lipe vrapci kao u sauni. Ispod lipe drema taksista i sanja putnika koji je zakasnio na avion za Bagdad.
554. Zaposlenje vam ne garantuje i posao, već samo platu ili lični dohodak. Ako ste zaista željni posla, moraćete da pronađete nešto honorarno.
555. Evo nam srede, fine gospođe, sa zlatnim brošem na plavoj haljini. Ko voli srede, neka uzme ovu, biće mu verna sve do noćas.
556. Kakav vam je to ukus? Ima toliko divnih žena i muškaraca, a vi ste našli da obožavate sebe.
557. Govorite jedno, da biste sebi stvorili uslove da mislite drugo.
558. U Bulevaru revolucije, u izlogu radionice za hemijsko čišćenje, vise dve venčanice, bele, tek očišćene, kao nove. Hteli smo se zaustaviti i zamisliti, ali neka misle oni koji će se uskoro ženiti. Mladama, takođe belim ,čistim, kao novim.
559. Jedan mladoženja traži vatrenu žensku koja može da skuva jaje pod pazuhom. Ako ste ta ženska, javite mu se na test, on stalno nosi jaje u džepu.
560. Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
561. Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema boga koji bi za njih bio nadležan.
562. Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe.
563. Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
564. Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
565. Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
566. Ako ne možete da nadjete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju.
567. Mi smo ljudi prilagodljivi. Dok je bilo sramota krasti, mi nismo krali. Sad, kad nije sramota - mi krademo. Pa ako se još jednom pokaže da je to ružno - mi opet nećemo krasti. Nema sa nama problema. Mi umemo i ovako i onako.
568. Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe.
569. Ko ne ume da živi svojom zaslugom, sanja o tome da umre tudjom krivicom.
570. Ako od majke više nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slažite.
571. Bolje je ipak da spavate. Sve što prespavate - neće vam se dogoditi.
572. U snu si živ, samo što ne živiš. A, šta nam više treba? Živeti ionako ne umemo. Mnogo više nas je sposobnih za spavanje nego za život.
573. Negde neko troši i rasipa ovaj avgust, a on se računa i nama, koji smo ostali u Beogradu.
574. Uhvatite red u bolnicama sad dok ste još zdravi. Da biste mogli stići na pregled kad se razbolite.
575. Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.
576. Subota je dan kad se radi nešto drugo. Ko ima da bira. Ko nema, neka čeka ponedeljak, kad se radi ono isto.
577. Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego što ponovo legnemo, moraćemo ustati. Takav je red. Sunce i hoće i neće, ali mi moramo.
578. Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali. Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.
579. U Zemunu, na obali Dunava, kuva se i danas dobra riblja čorba. Do čorbe se stiže ovako: ide se do centra Zemuna, a onda dalje za mirisom čorbe.
580. Ono đaka što pretekne srednjim školama i fakultetima, upisaće kafane ''Šumatovac'' i ''Sunce.'' ''Poslednja šansa'' otvara večernju školu...
581. Jednima od jutros radi levi, drugima desni migavac. Zavisi u kom bubregu im je kamen.
582. Ako vam se danas ne radi to je zbog vremena. Mnogi se na to žale.
583. Lopovi su počeli da potkradaju jedni druge. Ovakvi nesporazumi mogući su samo zbog toga što se kod nas još ne zna ko je sve lopov.
584. Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako ne zna drugačije.
585. Ovo kvarno jutro kao da je iščupano iz vilice noći, u zubnoj ambulanti, u Ivana Milutinovića ulici. Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca. Spopale nas neke magle i kiše, sve neki pogrešni, promašeni dani.
586. Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno, a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.
587. Ako si mi drug, postavi me na neki visok položaj. Bar za drugarstvo nisu potrebne nikakve školske kvalifikacije.
588. Čuvajte svoje zdravlje. Negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.
589. Jutros rano, jedan trolejbus sa linije 11 izgubio se i nestao. Zelene je boje i odaziva se na ime Cane. Ako ga negde primetite, javite najbližim putnicima.
590. Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?
591. Rodio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi. Čestitajte jedni drugima. Radovali ste se i manjim uspesima.
592. S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja do ovog jutra. S ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra na dalje. Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.
593. Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno, a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.
594. Ne možemo živeti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju, a drugi rešavaju probleme.
595. Da smo nekad živeli pametnije, danas bismo živeli bolje. Međutim, za nas je komplikovano živeti pametno i organizovano. To nas mrzi. Mi više volimo kad je loše, ali jednostavno.
596. Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.
597. Narod je krenuo na letovanje. Posmatramo kako se pune koferi, automobili i novčanici, i samo mislimo - gde li se to prazni? Šta li su sve morali isprazniti da bi sve to napunili?!
598. Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini, ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti, jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.
599. Jutros budale pretiču idiote, jer ispred idiota nekim kretenima ne rade štop-svetla.
600. Dan je okrugao kao Zemlja. Iznenadićete se kada na kraju današnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.
601. Ponesite na more sajlu. Da vas možemo dovući kad za to dodje vreme.
602. Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.
603. Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo. Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.
604. Prava vozačka takmičarska disciplina zove se - ko će duže, a ne ko će brže voziti.
605. Mnogo, to je svakog dana po malo.
606. Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
607. Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebno ti muževi, već te žene.
608. Proverite da li ste zaista dobri. Pomozite onome koji vam ne može uzvratiti.
609. Neki muškarci bi hteli i mlado i nevino. Ima mlado, ali nema nevino. Ono što je još uvek nevino, nije više tako mlado.
610. Požurite. Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.
611. Sve vam u braku i kući škripi ali biste mogli da podmažete bar vrata. Kad čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa.
612. Ako ste se odlučili na samoubistvo, nemojte to činiti automobilom. Ima starih, dobrih načina, koji ne ugrožavaju druge.
613. Imati toliko kilograma sa takvim ličnim dohocima, to je zaista za podozrenje. Sve ono što fail kritičnim tačkama naše privrede može se naći i videti na nekim drugaricama i drugovima.
614. Neko ubogo šiblje, prava biljna sirotinja, što divlje raste tamo gde niko drugi neće, okitilo se žutim cvetom. Složilo se žuto i zeleno, a nema ko da mu se raduje. Nekada su bar koze pokazivale izvesno razumevanje i interes. A sad, ili nema koza ili se prave da ih nema.
615. Sramota je voleti svoga muža. Zato volite tuđe muževe. Tako će, ipak, svi muževi biti voljeni.
616. Zašto obilazite to meso u kasapnici, zašto ga tako gledate, što ste toliko oprezni - neće vas pojesti. Kao, uostalom, ni vi njega.
617. Beograd je ponovo ogrejalo sunce. Jer niko drugi nije hteo.
618. Možete se razboleti od straha od bolesti. Kao što možete ostariti od straha od starosti.
619. Svaka doslednost je konzervativna. Zbog toga smo često progresivni na račun morala.
620. Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.
621. Danas bi bilo dobro otputovati negde o tudjem trošku i bez razloga.
622. Ako imate preko šezdeset godina, nemate više prava da se žalite na roditelje, čak iako su krivi.
623. Obratite pažnju na to kako vas žena od jutros tužno i žalosno gleda. Setite se šta je to što imaju sve druge žene, a samo vaša žena nema.
624. Kad se sretnu muškarac koji ne zna šta hoće i žena koja zna šta hoće, takav susret mora se završiti brakom.
625. Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
626. Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus.
627. Nije lako. Otvorili radnje,otvorili kafane, otvorili robne kuće, otvorili šaltere - sve je zinulo na grešnog radnika, koji samo jednom u mesecu prima novac, a trideset dana ga daje.
628. S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja do ovog jutra. S ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra na dalje. Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.
629. Nema veće podrške životu od nevolje. Zato, po našem mišljenju, ne treba ukidati nevolju, sem tamo gde je neophodno. Može doći vreme kad ćemo se grabiti za nevolje. Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevolja je dobra da čoveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi.
630. Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu. Neka sad malo brine sam o sebi. Nije više mali.
631. Mislili smo da ćemo već uveliko živeti napolju. Međutim, još uvek smo unutra. Napolje još nije spremno. Dekoracije još nisu završene, a i sa grejanjem nešto nije u redu.
632. Starost je jedino pravo i veliko siromaštvo. Nema beznadežnije sirotinje od one koja ima, a ne može da troši.
633. Uskoro će poskupeti novine. Sramota je što još nijednom nisu poskupele zbog sadržaja, već uvek i samo zbog poskupljenja hartije.
634. Jedna Jelena iz Pete beogradske je danas našla dečka. Pitala ga je: Ko si ti? A, on joj je lepo odgovorio - Ja sam tvoj dečko.
635. Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
636. Nove mesečne pretplatne karte daju najzad i vama pravo da ulazite na prednja vrata. Ispunjen je još jedan od vaših snova. Vaša deca mogu biti ponosna na vas. Vi, najzad, znate zašto živite!
637. Jedan naš samokritični prijatelj ovako razmišlja: Ne treba mi takva žena koja bi pristala da se uda za mene.
638. Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu da ih ne primete učenici koji puše Kent.
639. Ima velike sličnosti između ostarelih televizora i lenje dece. Čim ih udarite, oni prorade.
640. Sve je više Beograda i Beograđana, biće teško. Mnogo je više onih koji su stekli prava, i manje onih drugih, koji imaju obaveza. Prava se stiču rođenjem, a obaveze mnogo kasnije.
641. Ima ljudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.
642. Žali nam se jedan prijatelj: Ja sam lud što sam glup pa uvek ispadnem blesav.
643. U poređenju sa 1939. godinom, u Beogradu je krvni pritisak porastao u proseku za oko 25 procenata. Pre rata su jeli samo oni koji su imali, a sada jedu svi.
644. I juče je veliki broj vozača imao saobraćajnu sreću da izbegne nesreću. Prema šansama, kod nas se realizuje minimalni broj saobraćajnih nesreća.
645. Ko puši umreće, ko ne puši - neće.
646. Danas je utorak, mali dan, autsajder, ničije vreme, čekaonica za one koji su krenuli u sredu i dalje.
647. Možda je ipak bolje da budete debeli. Blaži je rastvor svake muke, nevolje i kiseline kad se sipa u telo od sto kilograma nego u telo od pedeset kilograma.
648. Ovogodišnji Prvi maj našao se kao bubreg u loju, između petka i subote i ponedeljka i utorka. Mnogo je to dokolice za praznik rada. Mnogi zaposleni i svi nezaposleni osetiće potrebu da nešto rade i pre srede.
649. Tipizirani stanovi, tipizirani nameštaj, tipizirane porodice. Mogli bismo nekoliko dana lepo živeti u tuđem stanu u tuđoj porodici ne znajući da smo pogrešili.
650. Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, preko radio - talasa: Ti si, mila majko, na Voždovcu sama, a ja gorko plačem na Terazijama!
651. Mi ne umemo ni da zavidimo. I kad zavidimo, izaberemo nekoga ili nešto što nas samo može poniziti svojom beznačajnom vrednošću.
652. Beograd počinje da liči na nova seoska groblja. Postalo je pitanje prestiža da spomenik bude što veći i skuplji.
653. Da smo bili srećni, shvatićemo tek kad nam se dogodi kakva nesreća. Vrednost i važnost zdravlja otkrićemo tek kad se razbolimo. Mi umemo ili da želimo sreću ili da je se sećamo.
654. Čuvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i nevolje, već od samoljublja i povređene sujete. Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavimo sobom.
655. Za vreme praznika Beograd uvek liči na predratni. Malo ljudi, malo kola. Čak bi se moglo reći da su u njemu ostali samo oni koji su se zatekli od pre rata.
656. Čuvajte se poltrona, poltroni su opasni. Najpre osetite milo, a zatim vam se tako uvuku u život da ih se teže otresti nego pantljičare.
657. Kao da se malo razvedrilo nad Beogradom. Pa ako i danas nešto poskupi, ako još nečemu podignu cenu, nema veze. Mi smo rešili da živimo po svaku cenu.
658. Neko je jutros isterao moped kupljen na kredit, na njega okačio tranzistor od 300 dinara i šiba niz Bulevar revolucije. Motor prašti, tranzistor krči, a on peva - ne zna kako da potroši toliko bogatstvo.
659. Beograd je već toliki da jedva može ceo da stane u jedan dan. U Višnjici je novo jutro, petak, u Bariču nagađaju da li je sreda ili četvrtak.
660. Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans. Za prvi utisak, što je dovoljno. Za drugi utisak više niko nema vremena.
661. Žene poznatih muževa lakše se ponovo udaju. Novim muževima imponuju njihovi bivši muževi. Deo te slave poneće i oni, u svoje sledeće brakove.
662. Nismo više toliko siromašni da bismo zdravlje proglašavali najvećim bogatstvom. Neka sada malo drugi budu zdravi, gladni i željni svega.
663. Slušali smo jednu ženu kako kune taksistu: Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar!
664. Na poslužavniku Novog Beograda i ovog jutra služe napolitanke novih stambenih zgrada.
665. Dva dana nećete raditi i mogli biste natenane da vaspitavate svoju decu. Ima roditelja koji to rade samo kad su u gostima ili kad imaju goste.
666. Sve je manje dece u školama. Škole će se provesti kao i naši hotelski kapaciteti na moru ako ne spuste cene svojih usluga i ako prosvetni personal ne bude ljubazniji i korektniji prema gostima.
667. Novi je dan. Svima se pruža šansa da urade nešto za sebe ili protiv drugih.
668. Lako je onima koji su intimni sa svojom decom. Oni im uvek mogu priznati kad nemaju para. Teško je onima koji se prave važni. Oni moraju da lažu. Pare koje nemaju oni deci ne daju iz principa.
669. Nekada su ili zidovi bili mekši ili muškarci tvrđi. Danas je teško naći čoveka da vam ukuca ekser u zid.
670. Sutra će vitalniji deo Beograda dan provesti u vikendicama. Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju. Koju zemlju, čiju zemlju? Zemlju svojih očeva i dedova.
671. Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu. Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta.
672. U fudbalskom klubu Partizan danas će se uvežbavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i - gol. To je najjednostavnije i najefikasnije.
673. Gradsko stambeno će propasti ako baš vi ne platite kiriju. I Elektrodistribuciji nedostaje baš vaših dvesta ili trista dinara. To mora da su neka mnogo jaka preduzeća kad toliko zavise bas od vas. Šta bi radili da vi niste došli u Beograd, kao što ste mogli da ne dodjete i kao što bi bilo bolje da niste ni došli? A ako Beograd baš toliko zavisi od vas, neka vas pozovu u Gradsku skupštinu i neka vam daju orden.
674. Statistike dokazuju da najviše žive oni koji najviše kukaju. Oni kojima se živi ne mogu doći na red kod lekara od onih koji jedva čekaju da umru.
675. Jedan naš sociolog, društveni radnik, poznaje samo radnike iz tercijarnih delatnosti, i to one iz noćnih smena. Njegova osnovna naučna teza je da kulturna inteligencija ne može bez radničke klase. I njega su mnogo puta odveli ili odneli do taksija.
676. Zašto bi čovek trebalo da se razvede? Pre svega zato što je oženjen, a zatim i iz nekih drugih razloga.
677. Pravi ljudi dokazuju se subotom i nedeljom. Oni umeju da žive čak i kad su slobodni, kad imaju vremena. Svi drugi su hronično oboleli od lažne trke, lažne prezauzetosti, lažne nervoze. Oni nemaju vremena jer ne žele da ga imaju, jer ne znaju šta bi s njim.
678. Zapalite slobodno cigaretu. Skratite sebi život. To je onaj deo života kad se neće smeti ni ono štoće se eventualno još i moći.
679. Žena treba da je žena non - stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.
680. Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.
681. Ispunjavajte svoja obećanja. To je jedino časno i moralno. Ali zato ne obećavajte više nego što možete da učinite. Ne preterujte ni sa pretnjama. Ružno je i kad takvo obećanje ne ispunite.
682. Bilo bi jednostavnije za saobraćaj, i uopšte, kada bismo se svi kretali u istom pravcu. Tako smo nekako i zamišljali ovaj petak, pre mnogo godina. Međutim, kako vreme više odmiče, kako dalje napredujemo, sve je više raskrsnica. Ukrstili nam se putevi i interesi, pa je sve teže proći i stići do cilja.
683. Jaki i zdravi ljudi se takmiče, a stari i nemoćni im sude.
684. Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.
685. Osnovno školovanje je obavezno i besplatno. Za đake skoro obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno.
686. U jednom od staračkih domova smešteni su majka i sin. Sinu je već 65 godina i majka nije imala kome da ga ostavi.
687. Dva niska stepena jutrošnje temperature košava raznosi brzinom od osam i više metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, leđima i glavi stanovnika Beograda.
688. Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nađe - njegovo je.
689. Žena je kao zima, ima dobre i loše strane. Dobre strane joj se vide, a loše osećaju.
690. Dragi moj čitaoče! Ako nekada budeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš. A to o čemu ćeš pisati dešava ti se baš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini. Zbog toga nemoj žuriti sa pisanjem. Neka ti se sada što više dešava. Pisati se može samo iz bogatog života. Zaposli sada što više svoje oči, uši, ruke i noge. Gledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. Kasnije će sve to progovoriti iz tebe kroz tajnu koja se zove pesma.
691. Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje.
692. Ispunite život ženom i decom. Brže ce vam proći.
693. Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati - nema prijatelja.
694. Juče je na jednom zboru radnih ljudi izbačena parola: Ne spuštajte ruke, ima još da se glasa!
695. Subotom odlazimo na groblje da žalimo jedni druge.
696. Juče je održan sastanak beogradske podružnice Deda-Mrazeva. Analizirana su prošlogodišnja iskustva i utvrdjen plan za predstojeću Novu godinu. Podeljeni su rejoni i utvrdjen cenovnik. Deda – Mrazevi su zamoljeni da se uključe u borbu protiv šunda i da izbegavaju stihove kao sto su: Draga deco, mali vrazi, mi smo vaši deda-Mrazi! Ili: Evo ide Deda-Mrašče da vas štipne za obrašče!
697. BRAK se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi. ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu. SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života. ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni. A to može i lepše da se kaže: Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih. U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi. BRAK ne može biti cilj. ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare. ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji. BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad određujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete. NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju. Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva. BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak. Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću. NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.
698. Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
699. Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
700. Za sve što niste mogli recite da niste hteli.
701. Drugarice danju rade, a gospođe ne mogu noću da spavaju.
702. Jedan od naših sugrađana ugrizao se pre desetak dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso.
703. Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo može.
704. U Ulici Četrnaestog decembra još stoji firma kazandžije. Na prvoj kuci u Ulici Vojislava Ilića je firma ćurčije. Strane reči, zaboravljeni zanati u novom, modernom gradu. Nećemo kazandžije, hoćemo psihijatre!
705. Mladi moraju da žive noću; beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
706. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.
707. Domaći rok muzičari pojeli su muziku. Ono što čujemo, samo je podrigivanje.
708. Gde prestaje savest tu počinje sila.
709. Nko vam ne zavidi na sposobnostima, već na uspesima: dok radite smatraju vas ludim, kad nešto postanete, srećnim.
710. Beograd je jutros veliki frižider u koji je stavljeno million i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu. Ali zašto mučimo one koji su već pokvareni?
711. Mi svi zajedno vidimo sve, s tim što jedni vide samo jedno, a drugi samo drugo.
712. Svaka žena treba da je verna. U tom slučaju ne mora voleti svoga muža.
713. Vrednost i važnost zdravlja otkrićemo tek kad se razbolimo.
714. Svaka ljubav je slepa, ali nijedna kao samoljublje.
715. Na beograske pijace stižu kajsije i breskve. Mi vam savetujemo da jedete jednu dnevno. Prva je najlepša. Sve druge su iste kao prva.
716. Deca su češće deca naših poroka nego naših vrlina.
717. Ne plači sam, lepše je u društvu.
718. Košava duva, neki drugovi se klate.
719. U jednom od staračkih domova smešteni su majka i sin. Sinu je već 65 godina i majka nije imala kome da ga ostavi.
720. Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kad su vam potrebni.
721. Mladi moraju da žive noću. Beže iz dana koji su im okupirali njihovi očevi i dedovi.
722. Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono što smo juče uradili.
723. Ponekad se razvode muž i žena, a ponekad i nečiji mama i tata.
724. Pametni i zreli ljudi imaju onoliko vremena koliko mogu da potroše. Višak slobodnog vremena kvari ljude.
725. Kad bi svet postojao samo radi nas, moralo bi nas biti sramota koliko smo ga nedostojni.
726. Pametni ljudi mogu da biraju, da budu pametni i glupi, kako im kad više odgovara. Glupi nemaju izbora.
727. Niko toliko ne goni ljude na žurbu kao lenji; kad su zadovoljili svoju lenjost, oni žele da izgledaju vredni.
728. Kokoške nikom ništa ne obećavaju, one kokodaču tek kad snesu jaje.
729. Ima istina raznih i dovoljno da svaki čovek bude u pravu. (Duško Radović)
730. 1. januar. Danas je prvi dan, početak. Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo. Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama. Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena. Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi. Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali. Želimo vam da dobijete stan ako baš nemate ili da umete da se radujete ako ga već imate. Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate. Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!
731. Neki su se već razveli, neki su urazvodu, a neki su još na početku - tek treba da se venčaju.
732. Šta rade muškarci po kafanama? Ništa ne rade. A šta pričaju? Ništa naročito. Pa zašto onda sede po kafanama? Baš zato.
733. Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo. Postala vam je žena i od tada više ne zna gde su joj ona igla i konac.
734. Ko prvi devojci, njegova njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
735. Da biste bolje poznali osobu koju volite, morate se oženiti ili udati. Samo tako možete otkriti da nije trebalo to da radite.
736. Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.
737. Muž je ime za onoga za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog, a udala se za vas.
738. Da li ste već na godišnjem odmru ili samo ne radite? Da li ne radite samo pre odmora ili to radite i posle?
739. Za život je najvažnije strpljenje. Da biste dugo živeli, morate imati mnogo strpljenja.
740. Živeti treba samo dotle dok još imamo posla u životu. A to je ponekad duže, a vrlo često kraće od radnog staža.
741. Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.
742. Ne govorite ono što mislite ako živite od toga šta govorite.
743. Tako nam i treba. Dok nismo priznavali da ima problema, nismo ih morali ni rešavati.
744. Znojimo se, malo od muke a malo od ove vrućine. To su dva različita znoja. Znoj od muke oseća se na muku. Što je veća muka, sve ga je teže podneti.
745. Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.
746. Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo poneku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću- to nas dotuče. Bolje je da je nismo ni uzimali. Ne bismo znalo kako je prazno i pusto živeti bez knjiga.
747. Začas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati.
748. Nema većih asketa od lenjih ljudi. Čega su se sve oni odrekli, u čemu sve nisu učestvovali, kakva su sve zadovoljstva sebi uskratili – samo zato što ih je mrzelo.
749. Sakupili smo pikavce kao dokaz da jedan veliki prijatelj pravde i jednakosti puši cigarete Marlboro, a svaka od tih cigareta košta mnogo dinara. Neki ljudi još uvek jedno govore a drugo puše.
750. Decu smo priključili na struju. Ona imaju nov, moderan pupak u koji se može staviti utikač.
751. Kad je neko stalno i svačim nezadovoljan, to ipak mora da mu pričinjava neko zadovoljstvo.
752. Kakav vam je to ukus? Kod toliko lepih žena i ljudi, vi volite samo sebe.
753. Bezobzirni ljudi uživaju punu podršku obzirnih.
754. Mnogo više volimo one koje treba sažaljevati nego one koje valja ceniti.
755. Neka nam oproste oni koje volimo, ali pokvaren televizor je najveća nesreća za jednu porodicu.
756. Ako nije moguće odbaciti ono što ne valja, treba ga bar odvojiti od onoga što valja.
757. Odem u banku, na računu ništa; kod kuće otvorim frižider, ni tu ništa; dođem kod lekara, a ono svašta.
758. Stiže proleće, žao mi je svih onih kojima to nije važno.