субота, 31. јул 2021.

Rekli su...59

 

1.   Lakše je pisati zakone nego vladati. (Lav Tolstoj)

2.   Ne najmanji kvalitet onoga koji će postati veliki vladar jeste sposobnost da pusti druge da ga služe. (kardinal Rišelje)

3.   Vešt vođa pokori grad bez borbe, osvoji ga bez opsade. (Sun Cu)

4.   Mir i sloboda idu zajedno. U previše naših gradova mir nije siguran zbog toga što sloboda nije potpuna. (Džon Kenedi)

5.   U gradovima belih ljudi nema tihih mesta. Nigde se ne čuje rađanje lišća u proleće i zujanje krila insekata. Ali možda sam ja divljak i ništa ne razumem. (poglavica Sijetl)

6.   Knjige su potrebne, život je neophodan. jedno ne treba odvajati od drugog. (Ivo Andrić)

7.   Mislim da je knjiga jedna od mogućnosti sreće koju mi ljudi imamo. (Horhe Luis Borhes)

8.   Sve knjige na svetu trebalo bi da budu knjige utehe, toliko ima nesrećnih na svetu. (Jovan Dučić)

9.   Najveći je osvajač onaj koji zna da pobedi bez borbe. (Lao Ce)

10.  Ne možete da okupite civilizaciju oko jezgra militarizma i istovremeno da očekujete da razum upravlja ljudskom sudbinom. (Frenklin Delano Ruzvelt)

11.  Ni u ratu nije slavna ona prevara koja krši zadatu veru i sklopljene ugorove. (Nikolo Makijaveli)

12.  Sve tiranije vladaju prevarama i silom, ali kada se prevara otkrije, moraju da se oslone samo na silu. (Džordž Orvel)

13.  Gladnom Bog dolazi u obličju hrane. (Mahatma Gandi)

14.  Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedest puta uništavan da bi se svih pedest puta ponovo iz istorijskog groba podigao, kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori? (Borislav Pekić)

15.  U rečima uvek ima više laži nego istine i više zloće nego ljubavi, jer ljudi najčešće ne znaju ni sami šta kažu ni zašto su nešto rekli. (Jovan Dučić)

16.  Ništa ne izdaje čoveka kao pamženje i ništa ne vara kao reč . (Ivo Andrić)

17.  Najbogatiji je onaj čovek kom je dosta ono što ima, koji s pravdom dobiva, a tuđega ne želi. (Dositej Obradović)

18.  Psovku koristim kao stilsku figutu, nikada nisam psovao bez veze. (Bora Đorđević)

19.  Ruski jezik je dovoljno bogat da psovke ne moraju da se koriste. (Vladimir Putin)

20.  Psujmo dok možemo jer nam to u raju neće biti dopušteno. (Mark Tven)

21.  Svet biva povremeno razoren plamenom koji ga je sazdao, a zaim se ponovo rađa da bi proživeo istu povest. (Horhe Luis Borhes)

22.  Najneshvatljivija stvar u vezi sa svetom jeste da se on ne može shvatiti. (Albert Ajnštajn)

23.  Da bi se svet preuredio potrebno je da se ljudi sami duševno okrenu na drugi put. (Fjodor Dostojevski)

24.  U svetu kakvom ga mi vidimo postoji samo dvoje: rastenje i opadanje, i to usko i nerazmrsivo povezani, večito i svuda u pokretu. (Ivo Andrić)

25.  Verujem da je svet uvek bio isti i da se u njemu uvek bilo podjednako i dobra i zla. (Nikolo Makijaveli)

26.  Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. (Njegoš)

27.  Svet je suviše veliki za nas pešake. (Dobrica Ćosić)

28.  Što više pišete, sve ste usamljeniji. (Ernest Hemingvej)

29.  Pisac treba da zanosi čitaoca a ne sam da pada pred njim u zanise. (Ivo Andrić)

30.  Pisanje je nemilosrdno isleđivanje samoga sebe. (Meša Selimović)

31.  Ako ne umeš da se smeješ na sopstveni račun, biće mi drago da ja to učinim za tebe. (Gručo Marks)

32.  Skriveni izvor humora nije radost nego tuga. U raju nema humora. (Mark Tven)

33.  Svi putnici oduvek maštaju o dobrom drumu, sigurnom društvu i toplom konačištu. (Ivo Andrić)

34.  Pt. Traka zemlje kojom čovek može da prođe od mesta gde mu je prezamorno da bude do mseta gde zalud ide. (Embrouz Birs)

35.  Čovek putuje po svetu da bi našao što treba i vraća se kući da to nađe. (Miloš Crnjanski)

36.  Bolje je smrznuti se putujući nego istruleti sedeći na jednom mestu. (Maksim Gorki)

37.  Ja nigde ne putujem bez svog dnevnika. Čovek mora u vozu da čita uvek nešto senzacionalno. (Oskar Vajld)

38.  Ne može muškarac varati ženu onoliko koliko se žena može praviti da mu je verna. (Đakomo Kazanova)

39.  Odanost i iskrenost jesu dve najlepše vrline. (Konfučije)

40.  Za svakoga imamo razumevanje osim za svoje najbliže, smatramo da nam njihova vernost prirodno pripada, kao vlastita koža. (Meša Selimović)

41.  Tvrdice nisu tvrde samo u pogledu novca, nego i u pitanju prijateljstva i dobrote. (Jovan Dučić)

42.  Tvrdičenje je jedna od onih strasti koje vuku za sobom i fizičku prljavštinu. (Ivo Andrić)

43.  Tvrdičluk u stvari nije ništa drugo do rasipanje. Jer, postoje dva načina da se rasipa: dok raspikuća baca bogatstvo na zabave, dotle tvrdica bogatstvo upropašćava neupotrebom. (Henri Ford II)

44.  Neznanje je noć uma, ali noć bez meseca i zvezda. (Konfučije)

45.  Znanje ima granica, neznanje ih nema. (Branislav Nušić)

46.  Život je težak za insekte, a verujte da ni miševima nije mnogo lakše. (Vudi Alen)

47.  Ako nastavimo ovako da se ponašamo, ako ne pokušamo nešto da promenimo, nestaćemo sa lica zemlje, a umesto nas zavladaće insekti. (Žak Kusto)

48.  Naše bogatstvo leži u košnicama ljudskog znanja. Neprekidno težimo tom znanju, kao leteći insekti skupljači umnosti. (Fridrih Niče)

49.  Uobičajeno pravilo: pokvareni roditelji imaju dobru decu. (Borisav Stanković)

50.  Htetid a se dobro odgoji dete, znači isto što i osuditi se na to da vam ideje uvek budu ispravne. (Onore de Balzak)

51.  Savki čovek na leđima nosi leš svoga oca. (Karl Marks)

52.  Najkrvoločnije životinje razoružane su maženjem svojih mladih.

53.  Nama će suditi naša deca, a mi ćemo svedočiti.

54.  Majke našem duhu daju toplinu, a očevi svetlost.

55.  Nema takvog roba pod kapom nebeskom kao što je zaljubljena žena, a od svih zaljubljenih žena nema takvog roba kao što je majka.

56.  Kad je žena u dvadesetim, dete je deformiše, kada je u tridesetim, dete je sačuva, a kada je u četrdesetim, ono je učini mlađom.

57.  Mi smo klovnovi naše dece.

58.  Bog nije mogao da bude na svakom mestu pa je zato stvorio majke.

59.  Duševnih bolesti ima svuda, ali one gospodare samo onde gde roditeljsku sobu od dečije odvajaju vrata sa bravom.

60.  Kad muva ugrize konja, on se trgne, ali to ništa ne menja. Muva je i dalje najobičniji insekt, a konj moćna životinja.

61.  Ima ljudi za koje se kaže da su genijalni. Tako se i jedan insekt naziva stonogom, ne zato što zaista ima sto nogu nego zato što većina sveta ne zna da broji dalje od četrnaest.

62.  Po zakonima aeronautike, bumbar ne bi mogao da leti, ali pošto on to ne zna, nastavlja da veselo zuji kroz vazduh.

63.  Život neobrazovanog čoveka beskoristan je i podseća na pseći rep kojim pas niti pokriva zadnjicu, niti uspeva da se odbrani od ujeda insekata.

64.  Onaj koji hoće da bude izlečen od neznanja mora prvo da ga prizna.

65.  Za ono malo što znam zahvaljujem svom neznanju.

66.  Daleko presudnije od onoga što znamo ili ne znamo jeste ono što ne želimo da znamo.

67.  Sve nepoznato smatra se veličanstvenim.

68.  Ništa nije tako dobro za nneznalicu kao ćutanje, a ako on to zna, više nije neznalica.

69.  Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi.

70.  Neznanje nikada ne postavlja pitanja.

71.  Neznanje i nezainteresovanost dva su vrlo meka jastuka.

72.  Ništa nije strašnije od neznanja koje deluje.

73.  On? On poseduje enciklopedijsko neznanje.

74.  Neznanje je leglo čudovišta.

75.  Tvrdica je bogati prosjak.

76.  Najbogatiji je čovek štediša, a najsiromašniji tvrdica.

77.  Rasipnik je gori od tvrdice, jer troši ne samo svoje nego i tuđe.

78.  Tvrdičluk nije dobro gazdinstvo.

79.  Tvrdičluk je uništio više ljudi nego rasipnost.

80.  Tvrdica je kao zlatom natovaren magarac koji se hrani slamom.

81.  Najveće zadovoljstvo svih tvrdica sastoji se u tome da sebi uskrate neko zadovoljstvo.

82.  Ko štedi potkovicu izgubi konja.

83.  Čovek često skupo plaća malu škrtost.

84.  Škrtost gubi sve, želeći sve da dobije.

85.  Zubi tvrdice čvrsto su stisnuti od pohlepe.

86.  Siromašnom nedostaje hleba, ciciji nedostaje sve.

87.  Cicija je uvek siromašan.

88.  I onda kad svi gresi ostare, tvrdičluk ostaje mlad.

89.  Ko široke ruke nije, u njemu malo srce bije.

90.  Škrtost je obeležje glupana.

91.  Škrticu niko ne sažaljeva.

92.  Lakše ćeš napraviti rupu u vodi nego izvući jednu paru od škrtice.

93.  Očekivati milost iz ruku škrtice, isto je što i očekivati da procvetaju rogovi srne.

94.  Vernost je često samo lenjost duha.

95.  Vernost kupljenu novcem novac može i da uništi.

96.  Vernost je sestra pravde.

97.  Samo onaj ko veruje u sebe u stanju je da bude veran drugima.

98.  Vernost vam je kao svrab, pritom vam još zabranjuju da se češete.

99.  Istinska sreća ne postiže se udovoljavanjem svojim potrebama, već odanošću vrednom cilju.

100. Vernost mnogih muškaraca zasniva se često samo na lenjosti, a vernost mnogih žena samo na običaju.

101. Ako magarac krene na put, on se neće vratiti kao konj.

102. Najbrže putuje onaj koji putuje sam.

103. Putevi nam se razilaze, sudar je neizbežan.

104. Šta znači putovati? Menjati mesta? Ne. Menjati iluzije i predrasude.

105. Ozbiljnost može da se odglumi, ali ne i duhovitost.

106. Najsavršeniji humor i najsavršenija ironija najčešće su sasvim nesvesni.

107. Humor se sastoji u uočavanju sličnosti između različitih stvari i razlike između sličnih.

108. Bolje je ostati bez dosetke nego bez prijatelja.

109. Moderan humor je vešto kamuflirano očajanje.

110. Sve je smešno onoliko dugo koliko se događa drugima.

111. Humor je jedan od najboljih detektora laži i nepogrešivo otkriva varljivi sjaj izmišljenih ideala i neiskrenosti podsticanog oduševljenja.

112. Svi su slavni književnici plašljivi. I ja sam, samo mi kažu da se to kod mene jedva primećuje.

113. Ako pisac treba da ide u zatvor, niko ga u tome ne može sprečiti.

114. Nijedan čovek ne bi napisao ni reč na papiru kad bi imao hrabrosti da živi ono u šta veruje.

115. Pisati jednostavno isto je toliko teško koliko i biti dobar.

116. Strašna kob pisca, zavisiti od saradnje mozga i zadnjice.

117. Posao romanopisca nije da opisuje velike događaje već da male učini zanimljivim.

118. Pisanje knjige čini da konjske trke izgledaju kao solidan, stabilan posao.

119. Pisac je u suštini čovek koji ne može da se pomiri sa samoćom. Svako od nas je jedna pustinja.

120. Svet ide dalje zato što nekoliko ljudi u svakoj generaciji veruje u njega potpuno, prihvata ga bez pitanja, potpisuje ga svojim životom.

121. Sve na svetu treba da postoji da bi svet postojao.

122. Svet je ludnica: dođeš, vidiš i odeš.

123. Svet je ogledalo koje svakome vraća njegovu vlastitu sliku.

124. Svet je komedija onima koji misle i tragedija onima koji osećaju.

125. Psovke su kao kokoške, uvek se vrate kući.

126. Psovka je kompromis između bekstva i tuče.

127. Stvarno naučiš na psuješ tek kad naučiš da voziš.

128. Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu.

129. Ko nije znao šta da kaže, psovao je.

130. Hiljade psovki nikad ne pocepa ni košulju.

131. Veliko je zadovoljstvo kad imate psa, kad od sebe napravite budalu, ne samo što vas neće ispsovati, već će i sam glumiti budalu.

132. Nije bogat onaj ko ima mnogo već onaj ko daje mnogo.

133. Nema i ne može biti pravednog bogatstva.

134. Biti zadovoljan onim što se ima najveće je i najsigurnije bogatstvo.

135. Vi ne morate ništa da znate, vi ste bogati. A ja sam siromašan. Meni mora nešto da padne na pamet.

136. Blagostanje stvara mnogo neprijatelja.

137. Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube.

138. Korporacija ne može da pocrveni.

139. Kad bogataš postane siromašan, on postane učitelj.

140. Bogat siromahu ne veruje.

141. Najbolje što bogat čovek može da učini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromašan.

142. Pohlepan čovek uvek muči dvostruku muku, kako da zgrne novac i kako da ga potroši.

143. Ljudi rečima skrivaju misli.

144. Sve reči su več izgovorene, ali kako ih niko ne sluša, treba ih stalno ponavljati.

145. Čovek je gospodar reči koje nije izgovorio, ali može da postane rob jedne izgovorene reči.

146. Reči su igle kojima se pričvršćuju misli.

147. Da li prava i blagovremena reč može da promeni sudbinu?

148. Kad život ne valja, i reči se nekako izvitopere i pobrkaju, ne znače više što su značile i ne vrede ništa.

149. Ceni reči. Svaka od njih može da ti bude poslednja.

150. Postoji kod čoveka izvesno duševno raspoloženje posle ručka koje ga jače od ikakvih pametnih razloga nagoni da sobom bude zadovoljan i da svakoga smatra za prijatelja. (Lav Tolstoj)

151. Pomozi tiho, zahvali se glasno.

152. Sve slobode treba stalno braniti, da ne bi bile oduzete.

153. Vlast kvari čak i najbolje ljude.

154. Budi jak. Neka snaga tvojih strasti i uma preliva. Ti ćeš tada dati i drugima svoj razum, ljubav i aktivnu snagu.

155. Svaki put kad budeš svedok nepravde, bila to nepravda u životu, laž u nauci ili patnja koju neko trpi, protestvuj protiv nepravde i obmane. Bori se! Život jeste borba.

156. Uopšte uzev. čovek je zadovoljniji kad ima dobar ručak na stolu nego kad njegova žena govori grčki.

157. Kaži mi šta jedeš pa ću ti reći ko si.

158. Naš Bog je veliki, a kuvar je njegov prorok.

159. Srećna je, kažu, ona porodica koja može zajedno da jede luk. Oni su, za izvesno vreme, odvojeni od sveta i mogu da uživaju u harmoniji zajedničkog disanja.

160. Čudno je kako dobar ručak i gošćenje mogu svakog da izmire.

161. Dobar kuvar je sigurni, postepeni trovač ukoliko niste umereni.

162. U Americi više ljudi umire od viška nego od manjka hrane.

163. Varanje drugog je put da prevarimo sebe.

164. Svi ljudi rođeni su čestiti, a umiru kao varalice.

165. Prevara je kad pozajmite nešto što ne možete da kupite.

166. Niko nas ne može obmanuti kao mi sami sebe.

167. Ne varajte lekara, ispovednika i advokata.

168. Začar krug može da ima svoje vrline, ako na vreme pobegneš iz njega.

169. Oni veruju u meteorologiju kao nauku, ali pod sulovom da im kaže da će sutra biti lepo vreme.

170. Bez obmane čovečanstvo bi umrlo od dosade i očaja.

171. Niko nije tako slep kao oni što neće da vide.

172. Dvostruko je zadovoljstvo prevariti varalicu.

173. Ljudi više varaju iz slabosti nego iz promišljene namere.

174. Radije častan neuspeh nego uspeh prevarom.

175. Pravo je u oružju.

176. Vojnik najviše od svih ljudi moli za mir jer on mora da pati i nosi najdublje rane i ožiljke rata.

177. Vojska bez kulture je glupa vojska koja ne može da porazi neprijatelja.

178. Ne pobeđuje veća vojska. Pobeđuje zemlja koja ima bolju priču.

179. Vojnički stalež nije postao od rodoljuba već od razbojnika.

180. Tri četvrtine vojnikovog života prođe u bespomoćnom čekanju.

181. Svi konjički oficiri vole da pričaju o konjima, pa ma to bilo i sa kaluđericama.

182. Generalima ništa ne može da se poveri, čak ni rat.

183. Vojske teško podnose napredan i uređen svet, jedini smisao njihovog postojanja jeste haos u ime odbrane i očuvanja slobode.

184. Nisam ljut što si me lagao, ljut sam zato što od sada više ne mogu da ti verujem.

185. Za čitaoca je dobra knjiga najjeftiniji hobi, a za pisce najskuplji.

186. U istoriji naše vrste, istoriji sapijensa, knjiga je fenomen antropološki sličan, u suštini, pronalasku točka.

187. Čak i knjige imaju vreme života, od čega ih niko ne može izbaviti.

188. Jedina važna stvar u knjizi jeste značaj koji ona ima za nas.

189. Dati knjigu u ruke neznalici isto je tako opasno kao i dati mač u ruke detetu.

190. Od neprijatelja, ne od prijatelja, gradovi uče kako da grade visoke zidine i ratne brodove.

191. Veliki grad, velika samoća.

192. Samo sa novim vladarem vi shvatate prednost bivših.

193. Vladareva najbolja zaštita  je srce njegovog naroda.

194. Sve cveta u kraljevini u kojoj je dobro države jedini interes vladara.

195. Za vladara je sigurnije da procenjuje ljude po onome što oni čine jedni drugima nego po onome što čine njemu.

196. Kako bi kraljevi znali koliko su visoko da nemaju uza sebe mudre lude koje ih na niskost svoga položaja podsećaju?

197. Živi sa pitanjima, makar ne shvatajući odmah da ćeš možda jednog dalekog dana doživeti odgovore.

198. Srećnim sticajem okolnosti većina pitanja koja prevazilaze čovekovo znanje ne pada mu na pamet.

199. Pre nego što započneš neki posao, postavi sebi tri pitanja: zašto to radim, koji bi rezultat mogao iz toga da proistekne, hoću li u tome biti uspešan? Samo kad dobro promisliš i nađeš zadovoljavajuće odgovore, kreni.

200. Kad izađeš iz oluje, više nećeš biti ista osoba kao kad si ušao u oluju. Čak nećeš biti siguran, u stvari, da li je oluja stvarno prošla.

недеља, 07. фебруар 2021.

Aca i ustav

Ustav čita Aco predsedniče,
naočari naviše pomiče,
od znoja se i nervoze trese,
jer što čita ne mož' da podnese,
pa rešio da pocepa strane,
što mu mnoga ovlašćenja brane.
Kad pocepa ustav skoro ceo,
pred komade artije je seo,
pa besedi: "Ti ćeš da me sprečiš!
knjigo glupa, puna praznih reči!
baviću se čime god poželim,
zemlju kome hoću ću da delim,
o Kosovu dok vodim dijalog,
za ostatak zemlje primam nalog;
sve da prodam, niko da ne sudi,
jer su ovde zaboravni ljudi!
Živote im polagano gasim,
a veruju da ću da ih spasim,
dok ih gledam gladne, bose, nage,
spominjem im uvoz radne snage;
ako rade za po evra dvesta,
za smanjenje jošte ima mesta!
Za svačijih prava zaštitnika
stavio sam svoga poslušnika,
naređenja premijerki dajem,
ni za koga nimalo ne hajem;
dok muževi ubijaju žene,
svi mediji promovišu mene,
kažem da sam protiv, al' me briga,
nije zakon istinita knjiga!
Tuđe dobro meni nije važno,
zakleo sam na tebi se lažno;
nikad neću sa vlasti da padnem,
orden samom sebi ću da dadnem!"
Ustav leži iscepkanog tela,
znoj ga kvasi sa Acinog čela,
i dok slova nestaju od znoja,
Aci kliču: "nek je volja tvoja!"


петак, 22. јануар 2021.

Jonathan Lee Vice "Pupoljak zla"

Iz knjige Jonathan Lee Vice-A "Pupoljak zla"

Ditrih Hefler je pričao dalje ...

- Nikola Tesla je bio Srbin; moram priznati da Srbima baš nisam naklonjen.

Veoma čudan narod: ne možete ih ukrojiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi neće dati nijednu svoju teritoriju. 

Za vreme Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji... Za jednog nemačkog vojnika ubijano je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih klale i bacale pod novosadski most.

Bugari su im upadali u sela i ubijali žene, decu i starce na najsvirepiji način. Hrvatska ustaška vojska je napravila specijalan nož za klanje Srba, a katolički sveštenici su išli sa njom govoreći: »Vi koljite, a mi ćemo da vas odrešujemo od

greha.«

Turci su im odvodili mušku decu. Prekrštavali su ih i muslimani i katolici. 

U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se

što duže branili a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine. 

Rekli su „ne" Turcima, „ne"

Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.

Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu. 

Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protiv

koje se nisu digli.

Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda, i sopstvenog kralja su

obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom.

Zanimljive je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih

stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika. Na bojnom polju su pobeđivali, za pregovaračkim stolom gubili... pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve ... čak ni mrave ne gaze jer su i oni božija stvorenja - dodao je gadljivo i sa prezrenjem.

Dejv je ćutke posmatrao Ditriha Heflera slušajući kako se silno žesti na očiglednu nepokornost jednog naroda...

Hefler je otpio gutljaj čaja i nastavio ...

- Moram priznati da zaista nisam shvatio šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova ... znate, Kosovo je srpska svetinja, tu

su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu ... moje kolege će se složiti da su srpski generali i vojskovođe bili najbolji

vojnici i stratezi... a motiv njihove odbrane i žrtve bio je »Za krst časni i slobodu zlatnu«...

Ne znam šta će današnji političari uraditi sa njima; ako poživim biće interesantno gledati... Dosad su se samo Evropljani kupali u srpskoj krvi, a sad ih i Amerikanci već deset godina pritiskaju raznim sankcijama ne bi li ih oslabili.

Ruke svojih vojnika još nisu okrvavili, to su prepustili svojim hrvatsko-muslimansko- albanskim slugama. 

Rezultat više nego jadan: Srbi su postali svojevrsna američka noćna mora. Amerika je mislila da će Srbe preko noći naučiti

pameti... nisu se poučili evropskim iskustvom. Mi se borimo protiv njih već vekovima ... - zavrteo je glavom - taj narod je poput feniksa: uvek se diže iz krvavog pepela.

Moram dodati da u tom sukobu imam pomalo navijačke strasti ... prosto je iritirajuće da tako malobrojan narod, a ima ih tek toliko da ih možete staviti u

nekoliko većih prekookeanskih brodova i preseliti zauvek sa Balkana, uspeva da odoli svim svetskim osvajačima ...

Dejv je odložio praznu šoljicu od najfinijeg austrijskog porculana ... Naročito ga je zaintrigiralo šta su to Srbi toliko branili i od Austrougara i od Rusa i od Nemaca i Otomanskog Carstva, pa, evo sad i od Amerikanaca ...

- Profesore Hefler! ... Šta znate o Srbima?

- Znam da ih ne volim - bio je gotovo decidan. - Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji. Oni žive u predsoblju Evrope ... niti

Evropa zbog njih može u Aziju niti Amerika opet, zbog njih, može u Evropu ...

Oni su čuvari vrata četvorosobne kuće, pred tim vratima ceo svet je stalno zveckao oružjem i novcem ... ne reaguju ni na jedno ni na drugo.

Još nije pronađena tajna lozinka; bojim se da će i Amerikanci izgubiti strpljenje ... Šta god da se Srbima nudi oni to odbijaju ...

- A profil naroda? - upitao je Dejv ...

-Apsolutno su nepredvidljivi: nekada savršeno urade ono što tražite od njih, a onda, kako njihova poslovica kaže, „okrenu ćurak naopako" ...

Mnogo su krvarili zarad Evrope, i još se niko nije rasplakao nad srpskom sudbinom. Svet je nekako sa oduševljenjem prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane. 

Mislite da su se Srbi nasekirali što ih svet ne voli. Verujte, ni najmanje. Gotovo da i nisu pokušali da svet razuvere ...

Sve to što im se dešava Srbi smatraju za svojevrstan Antihristov napad na

pravoslavlje, i u toj borbi jedini saveznik im je Bog ... Pod takvim pritiscima kakve oni trpe, verujte mnogi bi ga se odrekli ... Čini se da su oni spremni da otrpe do kraja. "