недеља, 1. мај 2022.

Čarobnjak i stado

Na livadi usred ogromne šume, živio je čarobnjak, koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan on bi pojeo po jednu ovcu iz stada.

Ovce su dosta zabrinjavale čarobnjaka – one su trčale kroz šumu, i on je provodio mnogo vremena pokušavajući da uhvati odlutale ovce, da ih dovede u stado. Još bi ovca, koju je nameravao da ubije, osetila to i počela očajnički da se odupre, a njeni krici uplašili bi druge. Potom je čarobnjak odlučio da bude lukav – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i svakoj nešto sugerisao.

Jednoj je rekao: “Ti nisi ovca, ti si osoba kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja ubijam i jedem samo ovce, a ti si jedini čovek u ovom stadu a to znači i moj najbolji drug.”

Drugoj je rekao: “Zašto bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lav i ne moraš se ničega plašiti. Ja ubijam samo ovce, a ti si moj drug.”

Trećoj je sugerisao: “Vidi, ti nisi ovca, ti si vuk. Vuk koga ja poštujem. Ja ću kao i ranije, nastaviti da ubijam svakog dana po jednu ovcu iz stada, a vuk, najbolji čarobnjakov drug, nema razloga da strahuje…”

Na taj način on je razgovarao sa svakom ovcom i svakoj sugerisao da ona nije ovca, već potpuno drugačija životinja koja se razlikuje od svih ostalih ovaca u stadu. Nakon ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – one su mirno pasle, i nikada više nisu bežale u šumu. A kada bi čarobnjak ubijao narednu ovcu, mislile su: “Pa, ubio je ovcu, a ja sam – lav, vuk, čovek… najbolji čarobnjakov drug, nemam razloga za strah.”

Čak ni ovce, koji je ubijao, nisu se opirale. On bi samo prišao jednoj od njih i rekao: “O, moj najbolji druže, nismo odavno razgovarali. Dođi u moje dvorište. Treba mi tvoj savet u vezi stada ovaca.” I ovce bi ponosno išle u dvorište čarobnjaka. A tamo bi on stvarno pitao svog najboljeg druga šta se dešava u stadu. Žrtva bi mu sva radosna pričala o svemu, a zatim ju je čarobnjak ubijao.

Pošto je smrt nastupala trenutno, ovca nije imala vremena ništa da shvati. Čarobnjak je bio veoma zadovoljan, on je podigao samopoštovanje svakoj ovci, kao rezultat toga one nisu više mislile o neizbežnoj smrti, manje su bile nervozne, uživale su u životu i mirno pasle travu, zbog toga je njihovo meso bilo mnogo ukusnije.

Dugi niz godina, čarobnjak je lako upravljao velikim stadom, a najzanimljivije je da su same ovce počele da mu pomažu. Ako bi neka suviše razborita ovca počele da pretpostavlja kakvo je pravo stanje stvari, tada bi ostale ovce… pošto su one, lavovi, ljudi, vukovi, najbolji čarobnjakovi drugovi, obaveštavale ga o čudnom ponašanju te ovce. Sledećeg dana čarobnjak bi je sa zadovoljstvom pojeo.

Pismo indijanskog poglavice Sijetl

Veliki indijanski poglavica Sijetl koji je uputio rukom pisanu poruku, američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu kada je ovaj poželeo kupiti njegovu zemlju, (današnja država Vašington), zaslužuje posebno mesto jer mnogi bi, a pogotovo danas i posebno deca u školi, kao uostalom i svi mi, trebali učiti iz njegovog pisma.

“Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka.

Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer ona je majka crvenoga čoveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirišljivo cveće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.

Tako, kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta je zemlja nama sveta.

Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se setiti da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Reke su naša braća. One nam tole žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo svoju zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je jednak kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa prožderaće zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam, naš način je drukčiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali možda je to zato jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima beloga čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca kukaca. Ali možda je to zato jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari?

Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava lišćem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom.

Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, biljka i čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju, morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životima koje podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mesto kuda će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskoga cveća.

Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postaviću jedan uslov: Beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći.

Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Šta je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Šta god se desilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da će oni poštovati zemlju. Recite deci da je zemlja s nama u rodu. Učite svoju decu, kao i što činimo mi sa svojom, da je zemlja naša majka. Šta god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo, pljuje na sebe samoga. To mi znamo, zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života: on je samo struk u tome. Šta god čini tkanju, čini i sebi samome.

Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća, posle svega. Videćemo, jednu stvar znamo koju će beli čovek jednoga dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta je zemlja draga Njemu, a škoditi zemlji, znači prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću.

Ali u vašoj propasti svetleće sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je za nas misterija, jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni uglovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je guštar? Otišao je. Gdje je Orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje”.


субота, 2. април 2022.

Rekli su...61

 

1.     Tajna napredovanja je u tome da krenete. (Mark Tven)

2.     Tajna života je u tome da sedam puta posrnete i da ustanete osam puta. (Paulo Koeljo)

3.     Tajne se duže pamte nego jasne istine. (Meša Selimović)

4.     Stara je istina da svako nešto krije. (Agata Kristi)

5.     Tajna se čuva godinama i godinama, a odaje u jednom trenutku koji poništava sve godine vernosti i ćutanja. (Ivo Andrić)

6.     Budućnost dece je delo njihovih majki. (Napoleon Bonaparta)

7.     Ako bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na svetu ostalo nijedno živo biće. (Meša Selimović)

8.     Zlo koje ljudi čine živi i posle njih. Dobro se, međutim, često sahranjuje sa njima. (Vilijam Šekspir)

9.     Da nema zlih ljudi, ne bi bilo dobrih advokata. (Čarls Dikens)

10.  Usmeri smokvino stablo kako treba i, kad ostariš, sedni u njegovu senku. (Čarls Dikens)

11.  Time što ne čine zlo, zli misle da čine dobro. (Ezop)

12.  I sunce ponekad pomrča, a dukat u džepu uvek je dukat. (Ivo Andrić)

13.  Postoje samo dve sile koje ujedinjuju ljude, strah i novac. (Napolen Bonaparta)

14.  Inteligentnom čoveku možete da naredite, ali ne možete da ga ubedite. (Konfučije)

15.  Pun razvitak veštačke inteligencije može da bude kraj ljudske rase. Ona  bi se osamostalila i sve brže preoblikovala. Ljudi, ograničeni sporim biološkim razvojem, ne bi mogli da se takmiče sa njom i postali bi nepotrebni. (Stiven Hoking)

16.  Veštačka inteligencija ne mora da bude zla da bi uništila čovečanstvo. Ako ona ima neki cilj, a čovečanstvo joj je slučajno na putu da ga ostvari, ona će ga usput i uništiti, i ne misleći o tome, bez mržnje. (Ilon Mask)

17.  Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida. (Sigmund Frojd)

18.  Ako vas ne cene, nemojte se dokazivati – budite to što jeste! (Sigmund Frojd)

19.  Ako vam ne veruju – nemojte im se pravdati. (Sigmund Frojd)

20.  San o sreći lepši je od sreće. (Jovan Dučić)

21.  Književne nagrade obično se dobijaju kada je njihov primalac već poznat. To je jednako kao kad se baci pojas za spasavanje brodolomniku koji je doplivao na sigurno. (Ernest Hemingvej)

22.  Ne brinite kada niste uvažavani, već se trudite da budete vredni uvažavanja. (Abraham Linkoln)

23.  Što više pišete, sve ste usamljeniji. (Ernest Hemingvej)

24.  Pisac treba da zanosi čitaoca, a ne da sam pada pred njim u zanose. (Ivo Andrić)

25.  Pisanje je nemilosrdno isleđivanje samog sebe. (Meša Selimović)

26.  Niko nikome ne može natovariti toliko muke koliko čovjek samom sebi. (Meša Selimović)

27.  Ko piše krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo čitati, već ga treba i naizust naučiti. (Fridrih Niče)

28.  Mučenje sa predostrožnošću često prevazilazi opasnosti koje treba izbeći. Ponekad je bolje prepustiti se sudbini. (Napolen Bonaparta)

29.  Najgora je tiranija koju sprovode moralne gromade na dobrobit svojih žrtava. Radije bih živeo pod vlašću gramzivca. Njegova okrutnost može ponekad da zadrema, halapljivost ponekad da bude zadovoljena, ali oni koji nas raspinju za naše dobro mučiće nas zauvek, jer to čine uz odobrenje sopstvene savesti. (K.S. Luis)

30.  Ja poštujem poginule ratnike, ali mrzim ratne spomenike. (Ernest Hemingvej)

31.  Ja ne putujem po ovoj zemlji s namerom da govorim, ni da poučavam, nego da gledam, slušam, učim i ponešto zabeležim. (Ivo Andrić)

32.  Svaka naša spoznaja počinje osećanjima. (Leonardo da Vinči)

33.  Patnja je jedini uzrok i izvor saznanja. Iako je saznanje velika nesreća za čoveka, ipak znam da ga čovek voli i da ga neće zameniti ni za kakva zadovoljstva. (Fjodor Dostojevski)

34.  Dosadan čovek je ona osoba koja govori o sebi kad bismo mi hteli da govori o nama. (Čarli Čaplin)

35.  Dosada: Želja da imate želje. (Lav Tolstoj)

36.  Dosada sve oduzima čoveku, čak i hrabrost da se ubije.

37.  Imam jednu veliku ambiciju, da umrem od iscrpljenosti, a ne od dosade.

38.  I bogovi se zalud bore protiv dosade.

39.  Dosada je ključni problem morala, jer je bar polovina grehova čovečanstva izazvana strahom od dosade.

40.  Dosada je polusestra očajanja.

41.  Uspešnošću u smišljanju sredstava za uštedu rada čovek je stvorio ambis dosade koji su dosegle samo povlašćene klase u ranijim civilizacijama.

42.  Tajna dosadnih je što sve kažu.

43.  Dosada je bolest srećnih ljudi. Nesrećni se nikad ne dosađuju jer su prezaposleni.

44.  Osobenost je dosadnog čoveka da je on poslednji koji to shvata.

45.  Čovek je jedina životinja koja može da se dosađuje.

46.  Zdrav, odrasli muški dosadnjaković svake godine konzumira jednu i po količinu tuđeg strpljenja.

47.  Ima ljudi koji ne znaju da se dosađuju sami. Oni su prava napast za zaposlene.

48.  Ne plači, ne ljuti se, već shvati.

49.  Oni koji čitaju znaju mnogo. Oni koji posmatraju znaju više.

50.  Svaka spoznaja je ponovno rađanje.

51.  Blago onome ko je uspeo da sazna uzroke stvari.

52.  Svetlo prosvećenja može prenositi s jednog mesta na drugo, ali se ne može više ugasiti. I tirani i sveštenici, i svi koji žele da drže ljude u stanju divljeg neznanja, razbesne se zbog toga.

53.  Kad nakupiš dovoljno saznanja, prestar si da ga koristiš.

54.  Spoznaja nije otkrovenje, ali otkrovenje može da ima ogromno značenje za spoznaju.

55.  Od deset stvari koje nas ljute devet nas ne bi ljutile kad bismo ih temeljno ispitali i shvatili njihovu nužnost.

56.  Slika je jedini univerzalni jezik, a priroda slikovnica stvaranja. samo slika može da ipiše svaku vidljivu stvar i predloži prikladno osećanje. Slikarstvo seže do detinjstva vremena i jedini je trajni spomenik čoveka.

57.  Kad rušite spomenike, sačuvajte postolja. Uvek se mogu upotrebiti.

58.  Mnoge smo lepe spomenike gledali i divili im se, a nismo pitali na čijem grobu stoje.

59.  Dela su pravi spomenici veličine, ne kamen.

60.  Sažaljevati čoveka u nevolji sasvim je ljudski, pomoći mu da se iz nje izbavi je bogolikost.

61.  Najveće nade rode se iz najvećih muka.

62.  Sudbina za svakog čoveka nađe njegov deo muke.

63.  Muka deteta zanima njegovu majku, muka mladog čoveka zanima mladu ženu, a muka starog čoveka ne zanima nikog.

64.  Um je neiscrpan u stvaranju sopstvenih muka.

65.  Želim da živim tamo gde stranci požure u pomoć svakome ko je u nevolji

66.  Posao pisanja knjige čini da konjske trke izgledaju kao solidan, stabilan posao.

67.  Veština je sa dostojanstvom mlatiti praznu slamu.

68.  Onaj ko ne očekuje milion čitalaca ne treba da napiše ni red.

69.  Strašna kob pisca: zavisiti od saradne mozga i zadnjice.

70.  Čovek se ne prihvata pisanja sem kada ima da ispuni neku osvetu nad životom.

71.  Polovina onoga što napišemo je štetno, a druga polovina je beskorisna.

72.  Ako pisac treba da ide u zatvor, niko ga u tome ne može sprečiti.

73.  Ne očekujet hvalu bez zavisti sve dok ne budeš mrtav.

74.  Služba bez dobre nagrade stvara kradljivce.

75.  Ono što svaki čovek zapravo voli jeste hvala, iako to obično nazivaju uvažavanjem.

76.  Rad nije čovekova kazna. To je njegova nagrada, njegova snaga i zadovoljstvo.

77.  Postoje dve stvari koje ljudi žele više od seksa i novca, to su uvažavanje i pohvale.

78.  Pisci se ne hrane mesom, već samo pohvalama.

79.  Vaše delo je originalno. Ni na šta ne liči.

80.  Savršeno je lako biti originalan ako se napadaju zakoni pristojnosti i dobrog ukusa.

81.  Nemojte nikad ponavljati tuđa mišljenja kao svoja.

82.  Originalnost je veština da se setite ono ga što ste čuli, ali ne i toga gde ste to čuli.

83.  Originalan pisac nije onaj koji nikoga ne oponaša, već onaj koga niko ne može da oponaša.

84.  Ništa nije rečeno sada što nije bilo rečeno i pre.

85.  Najveća originalnost kojoj bilo koji pisac može da se nada jeste da dobro proceni šta krade.

86.  Sreća pripada onima koji su sami sebi dovoljni. Spoljašni izvori sreće su nesigurni i prolazni.

87.  Priroda nas uvek čini srećnim. Naše želje izmišljaju nesreću.

88.  Traganje za srećom je jedan od glavnih izvora nesreće.

89.  Čovek koji kaže da nije rođen srećan mogao bi da bude srećan bar zbog sreće svojih prijatelja ili rođaka. Zavist mu oduzima tu poslednju mogućnost.

90.  Sreća je u verovanju i oduševljenju, a ne u đavoljoj ironiji i ubitačnoj ravnodušnosti.

91.  Čoveku treba više vrline da podnese sreću nego nesreću.

92.  Sreća je dobro zdravlje i slabo pamćenje.

93.  Sreća je kao pijaca. Često, ako samo malo pričekaš, cena počinje da pada.

94.  Zemlja je Raj ako se traži mir, čini pravo i želi malo.

95.  Zaustavite planetu, hoću da siđem.

96.  Osobina inteligencije jeste da razluči ono što je istina i ono što je laž.

97.  Jedna dobra glava je bolja od stotine snažnih ruku.

98.  Inteligenciju karakteriše prirodno neshvatanje života.

99.  Inteligencija u lancima gubi na jasnoći ono što dobija u snazi.

100. Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, stanovništvo raste.

101. Čista inteligencija bez odgovarajuće snage volje je kao uglačan mač bez oštrice.

102. Prirodna inteligencija može da savlada svaku stepenicu kulture, ali ni jedna kultura ne može da zameni prirodu inteligencije.

103. Zamislite medicinskog robota programiranog da odstrani kancer, koji zaključi da je najbolji način odstranjivanja kancera istrebljenje ljudi koji su genetski skloni ovoj bolesti.

104. Ako novac zaista ne donosi sreću, vi ga onda vratite.

105. Novac je kao šesto čulo. Bez njega ne možete u potpunosti da iskoristite ostalih pet.

106. S novcem u džepu vi ste mudri, i lepi ste, a i lepo pevate.

107. Para vrti gde burgija neće.

108. Jedino pesnici i žene postupaju sa novcem kao što on i zaslužuje.

109. Banka je mesto na kom će vam pozajmiti novac, ukoliko možete da dokažete da vam nije potreban.

110. Kada je u pitanju novac, svi su ljudi iste vere.

111. Gotovo sve što je rečeno o novcu, i za i protiv, tačno je i nije. Novac ima tamnu stranu kao mesec koju ne mogu da vide ni oni koji imaju novac ni oni koji ga nemaju.

112. Život je ono što nam od njega ostave epoha, država i bračni partner.

113. Za život je potrebno imati nerava. To je posao kao i svaki drugi.

114. Većina ljudi putuje kroz život kao da sa sobom nose zatvorena uputstva koja ne smeju da otvore do sredine okeana.

115. Život nije toliko kratak da u njemu nema vremena za ljubaznost.

116. Postojati, to ne znači i živeti pod svim okolnostima.

117. Mi nikad ne živimo, mi očekujemo da ćemo živeti.

118. Čovek ima tri života: privatni, javni i tajni.

119. Život je igra sa puno pravila, ali bez sudije.

120. Život je kao točak, ako čovek čeka dovoljno dugo, on se okrene gde je i bio.

121. Dok mudraci proučavaju život, budale ga prožive.

122. Zlo na svetu ne prouzrokuju oni koji kažu da sve znaju, nego oni što kažu više nego što znaju.

123. Sloboda ne bira između dobra i zla, ona uništava zlo.

124. Kad se u zlu nađeš, ti ne čekaj da se velika dver raskrili, već umakni na mala vrata.

125. Ako je važno u nečemu biti uzvišen, onda je to naročito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na sitnog lopova, ali ne mogu da uskrate poštovanje velikom zločincu. Dive se njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti.

126. Kad jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao „nužno zlo“, to nam uskoro sve više izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo.

127. Koliko muka su nas stajala zla koja se nikad nisu dogodila.

128. Ko je pretrpeo neko zlo, može i da ga zaboravi, ali onaj ko ga je naneo nikad ga ne zaboravi.

129. Da biste birali između dva zla, morate isprobati oba.

130. Kad planiramo potomstvo, moramo imati u vidu da vrline nisu nasledne.

131. Rođenje je mnogo, ali odgojiti dete je više.

132. Dan našeg rođenja je jedan dan bliže smrti.

133. I kad se rađamo prvo glavu podmećemo.

134. Plač nije pokazatelj slabosti. On je od trenutka rođenja znak da ste živi.

135. Svi su ljudi jednaki. Razlika među njima ne nastaje rođenjem, već samo vrlinama.

136. Patrijarhat, koji redovno krivimo za svašta, iznedrio je kontraceptivnu pilulu i tako za savremenu ženu učinio više od feminizma.

137. Ako bi majka mogla da zamoli vilu na porođaju da joj dete obdari najkorisnijim darom, to bi bila radoznalost.

138. Mladost iščezava, ljubav kopni, prijateljstvo se sparuši. majčina tajna nada sve ih nadživi.

139. Ko želi da sačuva tajnu, mora da prikrije činjenicu da je uopšte ima.

140. Ko kaže tuđu tajnu, taj je izdajica, ko kaže svoju, taj je budala.

141. Do tajne se ne stiže drumom nego stranputicom, ona nije na kraju pravog nego na kraju pogrešnog puta.

142. Grobari, popovi i babe ne umeju tajne čuvati.

143. Vinograd traži slugu, a vino gospodara.

144. Vino ne daje ljudima ništa novo. Ono samo pokreće ono što je u čoveku uspavano.

145. Književnost je republika u kojoj bi svako želeo da bude kralj.

146. Istorija književnosti je velika mrtvačnica u kojoj svi traže mrtvace koje su voleli i za koje su vezani.

147. Proza - reči u najboljem redu. Poezija - najbolje reči u najboljem redu.

148. Loša knjiga zahteva isto toliko posla kao i dobra, i dolazi isto toliko iskreno iz piščeve duše.

149. Za čitaoce je dobra knjiga najjeftiniji hobi, a za pisce je najskuplji.

150. Čini mi se da je knjiga kao sabesednik pouzdanija od prijatelja i voljene žene.

151. Ukoliko čovek piše knjigu, neka iznese samo ono što zna. Ja imam sumnji dovoljno za sebe.

152. Nijedan čovek ne bi napisao ni reč na hartiji kad bi imao hrabrosti da živi ono u šta veruje.

153. Ko piše krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo čitati, već ga treba naizust naučiti.

154. Gde je zakon nemoćan, tu je zlo svemoćno.

155. Umnožavanje zakona dovodi do umnožavanja rupa u zakonu.

156. U najpokvarenijoj državi najviše je zakona.

157. Zakon jačeg najgore je bezakonje.

158. Zakoni su uvek korisni onima koji imaju, a štetni onima koji nemaju ništa.

159. Nije zakon iznad vladara već su zakoni iznad vladara.

160. Zakonodavci ili revolucionari koji obećavaju jednakost i slobodu odmah ili su utopisti ili šarlatani.

161. Zakoni treba da su jednaki za sve, i kad štite i kad kažnjavaju.

162. Loši zakoni su najgora vrsta tiranije.

163. Zakon je rođen iz očaja ljudske prirode.

164. Duh, pamet i smisao države nalaze se u njenim zakonima.

165. Sloboda mora da ima oko koje posmatra zakonodavca i ruku kojom će ga zaustaviti.

166. Lekše je sprečiti stvaranje loše navike nego je se rešiti.

167. Navika da se gleda na svetlu stranu dogašaja vrednija je od svakog materijalnog dobitka.

168. Nesrećna je okolnost štod dobrih navika čovek lakše odustane nego od onih loših.

169. Navika preobraća raskošna uživanja u dosadu i svakodnevne obaveze.

170. Samo čvrst kostur navika održava čoveka uspravnim.

171. Što teže na obuci, to lakše u borbi.

172. Što više udobnosti, to manje hrabrosti.

173. Disciplina je majka pobede

174. Psi su toliko omiljeni jer mašu repom, a ne jezikom.

175. Psi me nikad nisu ujedali, samo ljudi.

176. Psi nisu ceo naš život, ali čine naš život celim.

177. Da nema pasa ne bi bilo ni ljudi.

178. Prosečan pas bolji je od prosečnog čoveka.

179. Psi su moji najdraži ljudi.

180. Božić je vreme kad deca kažu Božić Bati šta žele, a potom odrasli plaćaju te poklone. Deficit je kad odrasli kažu vladi šta žele, a onda to deca plaćaju.

181. Sposobnost nesposobnih je da onesposobe sposobne.

182. Uzeti dvanaest meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec iseckati na trideset dana (ili 31) tako da je zaliha dovoljna za godinud ana. Svakid an posebno ispuniti nadevom od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta. Tu masu obilno preliti ljubavlju. Gotovo jelo ukrasiti buketićem sitnih pažnji i servirati ga svakoga dana s obaveznom vedrinom, uz šolju dobrog okrepljujućeg čaja.

183. Čovek je ono u šta veruje.

184. Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.

185. Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.

186. Čovek celog života živi, celog veka uči, ali nas tek nesreća nauči.

187. Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.

188. Čovek treba da se oseća iznad lavova, tigrova, zvezda; da je iznad svega u prirodi, čak i iznad onoga što je pojmljivo i izgleda čudnovato, u protivnom, on nije čovek, već miš koji se svega plaši.

189. Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.

190. Kad sunce sija i na groblju je veselo.

191. Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti”, i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

192. Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da je pokvari.

193. Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.

194. Sve znaju, i sve razumeju samo budale i aferisti.

195. Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba znati biti zadovoljn sadašnjošću i uživati u saznanju da može biti i gore.

196. Nikad se ne raspravljaj sa idiotom. On će te spustiti na svoj nivo, a poslije dotući svojim iskustvom.

197. Nikad ne gađaj čoveka blatom. Do njega možda ne doleti, a na tvojim rukama će ostati.

198. Nikad ne sumnjaj u svoju privlačnost. Zapamti: vaga laže, ljudi zavide, a ogledalo je skroz iskrivljeno.

199. Ne zovi one koje te ne zovu i ne čekaj one koje te ne čekaju.

200. Ako su ti rekli da je tvoj voz prošao, zapamti postoje i avioni i brodovi.