Rekli si...62

1.     Nijedna zemlja nikad nije imala koristi od rata. (Sun Cu)

2.     Biti spreman za rat najbolje je sredstvo za očuvanje mira. (Džordž Vašington)

3.     Ratovi počinju kad ih vi započnete, ali ne završavaju se onda kad vi to želite. (Nikolo Makijaveli)

4.     Rat vole samo špekulanti, generali, sluge i prostitutke. Tad najviše zarađuju. (Ernest Hemingvej)

5.     Rat dobija onaj ko je čvrsto odlučio da ga dobije. (Lav Tolstoj)

6.     Put u pakao poločan je dobrim namerama, ne lošim. Svi ljudi imaju dobre namere. (Džordž Bernard Šo)

7.     Mi ne možemo da nagađamo koliko se vanzemaljci razlikuju od nas. Dovoljno je teško da pogađamo namere naših predstavnika u Vašingtonu. (Karl Sagan)

8.     Ponavljanje ne pretvara laž u istinu. (Frenklin Ruzvelt)

9.     Laž je kao lavina. Što se dalje kotrlja, to postaje sve veća. (Martin Luter King)

10.  Glasački listić je jači od metka. (Abraham Linkoln)

11.  Narod koji bira korumpirane političare, prevarante, lopove i izdajnike, nije žrtva, već saučesnik. (Džordž Orvel)

12.  Dovoljno je ljude obavestiti da se održavaju izbori. Oni koji daju svoj glas ni o čemu ne odlučuju. Osobe koje prebrojavaju glasove odlučuju o svemu. (Staljin)

13.  Ne znači da je stvar nužno tačna ako čovek za nju da život. (Oskar Vajld)

14.  Sopstvena žrtva omogućava nam da žrtvujemo i druge ljude, bez crvenjenja. (Džordž Bernard Šo)

15.  Svaki idol, koliko god uzvišen, na duži rok ispostavlja se kao Moloh, gladan ljudske žrtve. (Oldos Haksli)

16.  Ako baš želite da žrtvujete divljenje mnogih muškaraca za kritičnost jednog, udajte se. (Ketrin Hepbern)

17.  Uvek treba dobro uraditi ono što se radi, makar to bila i glupost. (Onore de Balzak)

18.  Od rđavih se možemo odbraniti, ali glupak je jedini zločinac koji nas unapred razoružava. (Jovan Dučić)

19.  Glupost je, nesumnjivo, u osnovi svakog poroka i zločina. (Jovan Dučić)

20.  Glupak ima tu prednost nad pametnim što je zadovoljan sobom. (Napolen Bonaparta)

21.  Mi nikada ne bismo osvojili Nemačku da nismo imali zvučnike. (Adolf Hitler)

22.  Hitlerov propagandni uspeh postignut je uglavnom uz pomoć radija i zvučnika, bez televizije i audio i video snimaka...Danas je veština kontrole uma postala nauka. (Oldos Haksli)

23.  Sva ratna propaganda, vriska, laži i mržnja, uvek dolaze od ljudi koji nisu na bojnom polju. (Džordž Orvel)

24.  Beskrajno nagomlivanje velikih reči sve nam manje i manje kazuje što se više ponavlja, i pod njim uzdišu istina i lepota kao robinje. (Ivo Andrić)

25.  Noću prošlost u čoveku jače govori. (Ivo Andrić)

26.  Sve naše reči su od nehajne upotrebe izgubile suštinu. (Ernest Hemingvej)

27.  Neznanje je noć uma, ali noć bez meseca ili zvezda. (Konfučije)

28.  Loša unutrašnja politika može da nam donese poraz. Loša spoljna politika može da nas pobije. (Džon Kenedi)

29.  Vojska bez kulture je malodušna vojska, a takva ne može da pobedi protivnika. (Mao Cedung)

30.  Na svetu je malo stvari koje su tako strašne kao pogled na snažnog čoveka u trenutku kad je potpuno skrhan i nemoćan. (Džek London)

31.  U porazima se, mnogo češće od poraženih, ponizi pobednik. (Dobrica Ćosić)

32.  Strategija bez taktike najsporiji je put do poraza. Taktika bez strategije je buka pre poraza. (Sun Cu)

33.  Izgubljena bitka često je osvojen napredak. Manje slave, više slobode. Bubnjevi umuknu, razum dolazi do reči. (Viktor Igo)

34.  Većina muževa podseća me na orangutana koji pokušava da svira klavir. (Onore de Balzak)

35.  Venčanje je kao dosadan obrok koji počinje dezertom. (Anri De Tuluz-Lotrek)

36.  Brak je popularan jer kombinuje maksimum iskušenja sa maksimumom mogućnosti. (Džordž Bernard Šo)

37.  Divljaci se klanjaju idolima od drveta i kamena, a civilizovani ljudi idolima od krvi i mesa. (Džordž Bernard Šo)

38.  Ako želite da priča ima srećan kraj, on, naravno, zavisi od toga gde se u priči zaustavite. (Orson Vels)

39.  Dobar kriminalitički film mora, pre svega, da bude zanimljiv policajcima. (Lino Ventura)

40.  U bioskop ne treba da ide niko ko ne veruje u to da postoje heroji. (Džon Vejn)

41.  Ne izazivaj đavola, ionako će doći dovoljno brzo. (Džonatan Svift)

42.  Naši su doživljaji tako zamršeni i teški da nije čudo što ih ljudi pravdaju učešćem samog satane, nastojeći tako da ih objasne ili bar učine lakše podnošljivim. (Ivo Andrić)

43.  Odavno sam naučio da se ne kačim sa svinjama. Em se uprljaš, em se to svinjama baš sviđa. (Džordž Bernard Šo)

44.  Tužakanje po sudovima je mašina u koju uđete kao svinja, a izađete kao kobasica. (Embrouz Birs)

45.  Jestivo je ono što je dobro za jelo i krosino za varenje: glista za žabu, žaba za zmiju, zmija za svinju, svinja za čoveka, čovek za gliste. (Embrouz Birs)

46.  Evo, ovo su gajde. Rekao bih da je pronalazač gajdi imao nadahnuće kada je ugledao nekog čoveka sa ljutitim, astmatičnim svinjčetom ispod ruke. Nažalost, zvuk koji je stvorio čovek nikad nije sdostigao čistotu zvuka koji proizvodi svinjče. (Alfred Hičkok)

47.  Moral današnje Evrope jeste moral krda. (Fridrih Niče)

48.  Čoveka najviše obmanjuju njegovi sopstveni stavovi. (Leonardo da Vinči)

49.  U životu nisam napisao nijednu pesmu. Sve je to bila velika obmana. (Elvis Prisli)

50.  Satovi su ti koji truju ljudski život, izvlače iz toplog kreveta, teraju ga brzo u školu, a onda još brže u grob. (Rej Bredberi)

51.  Odlučila sam da sam apsolutno protiv nakita. Zato je sve što imam lažno. Nema razloga posedovati prave dijamante. Ljudi ionako misle da su pravi. (Lajza Mineli)

52.  Bolje dijamant sa manom, nego kamen bez mane.

53.  Nakit čini da ljudi ne gledaju vaše bore.

54.  Vi nosite nakit, nemojte da nakit nosi vas.

55.  Nakit nanosi bol ušima, a mudre reči su njihov najlepši ukras.

56.  Ostava puna žita najbolje je od svih blaga. Dragulj skriven u ustima ne održava nas u životu.

57.  Muškarac možeda bira između dva komada nakita: burme i ručnog sata, ali je ovaj drugi mnogo lakše skinuti.

58.  Upoznati sebe znači poreći utopiju.

59.  Srećni ljudi ne gledaju na sat.

60.  Najzloslutniji od svih zvukova na Zemlji jeste otkucavanje sata.

61.  Sate ludila meri časovnik, ali one provedene u mudrosti nijedna sprava ne ume da izmeri.

62.  Vreme je kao cirkus, ili stoji ili je upravo otišlo.

63.  U čoveku spava propali cirkus sa šatrom koja prokišnjava i mečkom koja nikada nije naučila trik do kraja.

64.  Previše je nakaza, a premalo cirkusa.

65.  Sve veći cirkus, a sve manje smešno.

66.  Što je obmana veća, to je manja sreća.

67.  Bez obmane čovečanstvo bi umrlo od dosade.

68.  Prevara je kad pozajmite nešto što ne možete da kupite.

69.  Niko nas ne može obmanuti kao mi sami sebe.

70.  Ne varajte lekara, ispovednika i advokata.

71.  Varanje drugog je put da prevarimo sami sebe.

72.  Zarada je slatka, čak i kada stiže od obmanjivanja.

73.  Bisokop je najlepša obmana na svetu.

74.  Ako nešto nije u skladu sa vašim uverenjima, ne znači da je samim tim prevara.

75.  Odraslima je zadovoljstvo da obmanjuju decu. Oni misle da je to neophodno, ali istovremeno u tome uživaju. Deca to vrlo brzo shvate i nastave sama da obmanjuju druge.

76.  Ne goji se prase pred božić.

77.  Kritičari su nalik na svinje kod valova.

78.  Uvek je pogrešno započeti razgovor sa đavolom. Ma šta mislio, on nastoji da njegova uvek bude poslednja.

79.  Daj đavolu dovoljno konopca i on će se sam obesiti.

80.  Đavo je bio lep kad je bio mlad.

81.  Bog hoće prijatelje i traži ljubav. Đavo hoće robove i traži poslušnost.

82.  Kad Bog kaže „danas“, đavo kaže „sutra“.

83.  Đavo svakog dana, prerušen u progres, uništava pomalo našu dušu.

84.  Razlika između filma i života je u tome što scenario za film mora da ima smisla, a život ne mora.

85.  Ljudi su idolopoklonici i žele da nešto gledaju, ljube, grle ili da se klanjaju, ako idola ne napraviš od drveta, moraš ga napraviti od reči.

86.  Brak je jedina avantura koja pristupačna kukavicama.

87.  Najveća sreća baš se onda pomalja kad muž i žena sporazumno deluju.

88.  Nikad, nikad ne zaboravi ovo: devojka kojom se ženiš i žena sa kojom ćeš provesti život dve su različite osobe.

89.  Ne postoji nesrećnije stvorenje od penzionisanog idola.

90.  Ne obožavati, to je sva umetnost koju ja znam.

91.  Vaš idol je zgažen u prašini da bi se dokazalo da je božja prašina veća od njega samog.

92.  Pred idolima svetlosti ne savijam kolena.

93.  Sa svakim novim talasom dolaze novi idoli.

94.  Ne čini Boga onaj koji stvara prilike od zlata i mermera, čini ga onaj koji im se moli.

95.  Kad nije mogla da ukine ljubav, crkva je pokušala da je dezinfikuje, pa je stvorila brak.

96.  Nemojte meriti rezultate svojih postupaka. Merite napor. Jer najvažnije je učiniti pravu stvar.

97.  Zemlje poražene u Drugom svetskom ratu brže su napredovale od pobednika. One su nastojale da se poraz što pre zaboravi, dok su pobednici veličali pobedu.

98.  Čovek je od oružja učinio svog Boga. Kad oružje pobedi, čovek ostaje poražen.

99.  U pozadini svakog lošeg poduhvata i poraza čuje se smeh mudrosti, ako slušate.

100. Lešinari su na strani poraženih.

101. Poraz je škola u kojoj istina uvek ojača.

102. Poraz je samo obrazovanje, samo prvi korak ka nečem boljem.

103. Čovek počinje tamo gde je mladić pregoreo svoj prvi poraz.

104. Za rđavu noć najbolji je dušek od vina.

105. Noću i ateista pomalo veruje u Boga.

106. Noću ne postoji nešto takvo kao što je ružna žena.

107. Što se učini noću, pokaže se danju.

108. Čovek je uspešan ako ujutro ustane, noću spava, a u međuvremenu radi ono što želi.

109. Noć je dobar čobanin, ona sve ljude dovede kući.

110. Najbolji način da osetite verski zanos, osećaj divljenja jeste da gledate noćno nebo.

111. Reč je samo senka dela.

112. Oni koji imaju svet neka misle šta će sa njim. Mi imamo samo reči i divno smo se snašli u toj nemaštini.

113. Vo se drži za rogove, a čovek za reč.

114. Ljude možete i da udarate rečima.

115. Reči su najjača droga koju čovečanstvo upotrebljava.

116. Poštuj reči. Svaka od njih može da postane tvoja poslednja.

117. One stvari za koje pronađemo reči jesu stvari koje smo prevladali.

118. Sve reči su rečene, ali kako ih niko ne sluša, treba ih stalno ponavljati.

119. Reč je čoveku data da bi kroz nju sakrio svoje misli.

120. Reči je kao novac, potpuno su nekorisne dok se za njima ne javi potreba.

121. Glupaci, to su oni koji ne misle kao mi.

122. Glupome ni Bog ne može da pomogne.

123. Nema danas više glupaka nego nekad. Samo su obrazovaniji i bolje organizovani.

124. Protiv gluposti i bogovi se uzalud bore.

125. Glupost često spasi ljude da ne polude.

126. Ponekad je vrhunac mudrosti da se odglumi glupost.

127. Uvek mi je podsticajno da nalazim nove izvore spostvenih predrasuda i gluposti, da shvatim kako ne znam ni upola toliko koliko mislim da znam.

128. Naivnost kod odraslih često je ljupka, ali, kad je udružena sa taštinom, ne možete da je razlikujete od gluposti.

129. Još od detinjstva svi smo mi špijuni, što i nije sramota. Ali tajne koje uspemo da otkrijemo retke su i jadne.

130. Svi smo okruženi susedima kao špijunima dobrovoljcima.

131. Svesna sam da ljudi naviše vole da čitaju o masovnim ubicama i špijunima. Ali večina nas ih nikada ne sretne. Tužno je, ali većinu strahova srećemo u svojim domovima.

132. Zašto je propaganda uspešnija u podsticanju mržnje nego u podsticanju prijateljskih osećanja?

133. Devetnaesti vek doneo je usredsređivanje na aktivnosti društva. Rastuća uloga propagande pomogla je u stvaranju utiska o stabilnosti.

134. Istorija je propaganda pobednika.

135. Svi manipulatori pretvorili su narode u mase, ljudske subjekte u objekte.

136. Kao i dejstvo reklame na kupce, metodi političke propagande nastoje da uvećaju osećanje beznačajnosti svakog glasača.

137. Milost vladalaca je često samo politika da se zadobije ljubav naroda.

138. Propaganda ne obmanjuje ljude. Samo im pomaže da se samoobmanjuju.

139. Upotrebljen je svaki način dokazivanja ljudima da su u datom političkom, ekonomskom i socijalnom stanju obavezni da budu srećni, a da su oni koji nisu srećni ludi, zločinci ili čudovišta.

140. Svaki šef više voli dva saradnika kojima je IQ 80 nego jednog kome je IQ 160.

141. Jedna od najboljih i najčistijih radosti jeste odmor posle rada.

142. Lako je misliti, teško je raditi, raditi kako se misli, teže je od svega na svetu.

143. Vinogradu nije potrebna molitva nego motika.

144. Zar da pljujem u šake i sad kad mi je vlast u rukama?

145. Suviše dugotrajna žrtva može da pretvori srce u kamen.

146. Čovek je nekad sopstvena žrtva. A ako to nije, često su mu žrtve drugi.

147. Topovi tuku...udovi lete unaokolo...čuju se urlici žrtava i jauci onih koji se žrtvuju... to je čovečanstvo u potrazi za srećom.

148. Ako ono što je loše u civilizaciji ne možemo da ispravimo razumom, uticajem, primerom, istrajnim naporom i ličnom žrtvom, svakako to ne možemo silom.

149. Sasvim je jasno da tamo gde postoji žrtvovanje, neko prima žrtvene ponude. Tamo gde se služi, postoji onaj kome se služi. Čovek koji vam govori da se žrtvujete govori o robovima i gospodarima i namera mu je da bude gospodar.

150. Napredak ili jednakost, morate da izaberete. Ja više volim slobodu, ionako se stvarna jednakost ne postiže, vi samo žrtvujete napredak toj iluziji.

151. Za sve što je vredno morate da platite cenu, a cena je uvek rad, strpljenje, žrtvovanje, ne novac, ne obećanja, već suvo zlato stvarnog truda.

152. To što ne učestvujete u politici ne znači da se politika neće baviti vama.

153. Političar razmišlja o narednim izborima, a državnik o narednim generacijama.

154. Ne glasati nije prostest, već predaja.

155. Ko ne glasa, gubi pravo da se žali.

156. Lošu vlast biraju građani koji neće da glasaju.

157. Kada bi glasanje bilo šta moglo da promeni, već bi ga proglasili nelegalnim.

158. Glasanje je više čin osećanja nego pameti.

159. Negde duboko u svima nama leži snaga koja može da promeni svet.

160. Narod ne treba da se boji vlasti, vlast treba da se plaši naroda.

161. Laži uvek treba istina, da se za nju uhvati.

162. Postoje tri laži: laž, besramna laž i statistika.

163. Laž je početak svih grehova.

164. Od svih laži lažna skromnost je najuljudnija.

165. Laž se ničim ne razlikuje od istine, osim što nije istina.

166. Zlo na svetu ne prouzrokuju oni što kažu sve što zanju, već oni koji kažu više nego što znaju.

167. Vidljiva dela pokazuju naše skrivene namere.

168. Dobre namere su beskorisne kad nema zdravog razuma.

169. U svemu rđavom što nam se događa mi više posmatramo namere nego posladice.

170. Dobre namere onih koji ostvare moć ne čine koncentraciju moći bezopasnom.

171. Teško je reći ko vam čini veću štetu, neprijatelj sa najgorim namerama ili prijatelj sa najboljim.

172. Zlo u svetu gotovo uvek dolazi od neznanja, a bez razumevanja drugih, dobre namere mogu da naprave isto toliko štete koliko i loše.

173. Dobre namere treba da vode do dobrih posledica, a ne da budu izvinjenje za rđave.

174. Rezultat je očigledan, ali namere nikad nisu jasne.

175. Ovo je doba patenata, s novim pronalascima za ubijanje tela i spasavaje duša. A svi se reklamiraju s dobrim namerama.

176. Takav je rat, sve pod njim brzo stari i propada.

177. Često je očaj dobijao bitke.

178. Nekom rat, nekom brat.

179. Rat je kukavički beg od mirnodopskih problema.

180. Umesto da brišeš suze sa lica, obriši one ljude iz svog života koji su te naterali da plačeš. Ne dozvoli da postupci drugih ljudi unište tvoj unutrašnji mir.

181. Nikad se ne okreći unazad, tamo je sve bez promena.

182. Nikad se ne poredi sa drugima: ne upoređuj: zdravlje, muža, decu i platu.

183. Ako na svom putu ne sretnete sebi jednakog ili boljeg, nastavite put sami. Nema prijateljstva sa budalama!

184. Zapamti: dobre stvari počnu da se dešavaju kad se udaljiš od negativnih ljudi.

185. Ustani za ono u šta veruješ, pa makar stajao sam.

186. Ne pecajte se na mržnju, mamac jeste svetlucav i primamljiv, ali je udica oštra i razarajuća.

187. Snaga ublažena nežnošću predstavlja nepobedivu kombinaciju.

188. Ne verujem nikom ko se ne smeje.

189. Nema veće agonije nego u sebi nositi neispričanu priču.

190. Divimo se lepoti leptira, ali retko se setimo promena kroz koje je prošao kako bi postigao tu lepotu.

191. Kad naučiš, podučavaj. Kad dobiješ, podeli.

192. Budite oprezni kada vam go čovek nudi košulju.

193. Ako stalno težiš da budeš normalan, nikad nećeš znati koliko možeš da budeš neverovatan.

194. Svaki kilometar dvostruk je zimi

195. Lako je nabaviti kapu, ali nije mozak.

196. Mudroj glavi jedno oko dosta.

197. Ne treba povezivati glavu pre nego što je razbijena.

198. Učena glava zbori i nakon smrti.

199. Što mudrija glava, to lakše leđima.

200. Bogatom kapom nećeš sakriti siromaštvo u vlastitoj glavi.

Ekskurzija

Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. 

-Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram.

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.

Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

E takoj! Vaš jebivetar...

Čarobnjak i stado

Na livadi usred ogromne šume, živio je čarobnjak, koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan on bi pojeo po jednu ovcu iz stada.

Ovce su dosta zabrinjavale čarobnjaka – one su trčale kroz šumu, i on je provodio mnogo vremena pokušavajući da uhvati odlutale ovce, da ih dovede u stado. Još bi ovca, koju je nameravao da ubije, osetila to i počela očajnički da se odupre, a njeni krici uplašili bi druge. Potom je čarobnjak odlučio da bude lukav – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i svakoj nešto sugerisao.

Jednoj je rekao: “Ti nisi ovca, ti si osoba kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja ubijam i jedem samo ovce, a ti si jedini čovek u ovom stadu a to znači i moj najbolji drug.”

Drugoj je rekao: “Zašto bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lav i ne moraš se ničega plašiti. Ja ubijam samo ovce, a ti si moj drug.”

Trećoj je sugerisao: “Vidi, ti nisi ovca, ti si vuk. Vuk koga ja poštujem. Ja ću kao i ranije, nastaviti da ubijam svakog dana po jednu ovcu iz stada, a vuk, najbolji čarobnjakov drug, nema razloga da strahuje…”

Na taj način on je razgovarao sa svakom ovcom i svakoj sugerisao da ona nije ovca, već potpuno drugačija životinja koja se razlikuje od svih ostalih ovaca u stadu. Nakon ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – one su mirno pasle, i nikada više nisu bežale u šumu. A kada bi čarobnjak ubijao narednu ovcu, mislile su: “Pa, ubio je ovcu, a ja sam – lav, vuk, čovek… najbolji čarobnjakov drug, nemam razloga za strah.”

Čak ni ovce, koji je ubijao, nisu se opirale. On bi samo prišao jednoj od njih i rekao: “O, moj najbolji druže, nismo odavno razgovarali. Dođi u moje dvorište. Treba mi tvoj savet u vezi stada ovaca.” I ovce bi ponosno išle u dvorište čarobnjaka. A tamo bi on stvarno pitao svog najboljeg druga šta se dešava u stadu. Žrtva bi mu sva radosna pričala o svemu, a zatim ju je čarobnjak ubijao.

Pošto je smrt nastupala trenutno, ovca nije imala vremena ništa da shvati. Čarobnjak je bio veoma zadovoljan, on je podigao samopoštovanje svakoj ovci, kao rezultat toga one nisu više mislile o neizbežnoj smrti, manje su bile nervozne, uživale su u životu i mirno pasle travu, zbog toga je njihovo meso bilo mnogo ukusnije.

Dugi niz godina, čarobnjak je lako upravljao velikim stadom, a najzanimljivije je da su same ovce počele da mu pomažu. Ako bi neka suviše razborita ovca počele da pretpostavlja kakvo je pravo stanje stvari, tada bi ostale ovce… pošto su one, lavovi, ljudi, vukovi, najbolji čarobnjakovi drugovi, obaveštavale ga o čudnom ponašanju te ovce. Sledećeg dana čarobnjak bi je sa zadovoljstvom pojeo.