Čuje čovek da su mu žena i ljubavnica otišle na isti seminar… Malo se uplašio, ali kad su se vratile odluči da ispita da li su se upoznale.
Prvo sedne sa ženom.
Kaže: “Daj draga da vidim slike sa seminara.”
Pokazuje žena slike kad ono ljubavnica na slici.
Kaže muž kao slučajno: “Ko je ova?”
Kaže njemu žena: “Ne znam joj ime, ali neka droljetina, celo veče skače po stolovima, pije, užas.”
Sledeći dan sedne sa ljubavnicom. Ista priča ide, daj da vidim slike…ovo ono. Hop! Na slici žena.
Pita on ljubavnicu opet kao slučajno: “Ko je ovo?”
Kaže ljubavnica njemu: “Ne znam joj ime, ali fina neka žena, došla je sa mužem, tri dana iz sobe nije izašla.”
Da ne bih ubio pauka izmislim neku biografiju za njega da mi ga bude žao. Sad mi je u kupatilu Nikola, samohrani otac dvoje đece, voli da plete, mrzi muve i porodična okupljanja.
Desilo se jednom da neki političar bude primoran na vožnju autobusom. Seo pored njega jedan čovek, običan radnik i političar (da iskoristi podatak za bazu podataka) započne razgovor:
- Šta si ti prijatelju?
Radnik.
- Da li bi radio za Nemce da ti dobro plate?
Naravno, kako da ne. Radio bih nedelju-dve, pa ‘ajd kući.
- A za Engleze?
Radio bih nekoliko dana, pa bi im rekao “dosta je bilo”.
- A za Amerikance?
Ne znam koje pare da mi plate, za njih ne bih radio!
- A za našu zemlju?
Za našu zemlju pitaš? Za našu Stranku? Za naše drugove? Pa radio bih dan i noć! Sve i da mi ništa ne plate.
Znajući da je optimizam u zemlji u velikom padu, dobro raspoloženi političar pomisli da bi takvog entuzijastu i patriotu trebalo nekako nagraditi, pa ga konačno upita:
- A gde si ti prijatelju zaposlen”
- U Pogrebnom preduzeću, ja sam grobar.
Obrijah bradu danas. Druga žena.
Priča drug kad je prvi put imo seks pa se pravio ko da je iskusan, pitala ga cura koja ti je pozicija najdraža on reko desno krilo.
Kad se priča o seksu ja se sklonim da ne smetam.
Suviše glasan seks u stanu će da vas košta i do 10.000 dinara
- Policija, otvaraj!
- Izvol'te?
- Suviše ste se glasno seksali, 10.000
- Nismo, tukli smo se
- Onda ok, samo bez jebanja, u redu?
- U redu.
- Šta radiš?
- Evo talasi mi zapljuskuju jaja.
- Na moru si????
- Ma jok, na Wc šolji sam.
Pazario covek u ikeji preko 100000 din.kasirka ljubazno kaže-
- Hvala što se došli kod nas u kupovinu.
On sav bitan i bezobrazan kaže
- Pa za ove pare treba i da mi popušite.
Ona ljubazno odgovorila
- Gospodine kod nas je samousluga.
U Nacionalnoj umetničkoj galeriji u New Yorku, muškarac i žena su se zagledali u sliku koja ih je zbunjivala. Slika je prikazivala tri crnca koji goli sede na klupi u parku. Dva crnca su imali crne penise, dok je crnac u sredini imao ružičasti penis.
Kustos galerije je primetio njihovu zbunjenost slikom pa im je ponudio svoju stručnu pomoć. Pola sata je objašnjavao kako slika simbolizuje kastraciju crnaca u većinski belom, patrijarhalnom društvu. “Zapravo”, istaknuo je kustos, “neki ugledni kritičari veruju da ružičasti penis odražava istovremeno kulturnu i socijalnu izolaciju homoseksualaca u savremenom društvu”.
Kada se kustos udaljio muškarac, koji je stajao u neposrednoj blizini para, upitao ih je:
- Da li biste želeli znati šta slika stvarno predstavlja?
- Zašto biste vi imali bolje objašnjenje od kustosa, eksperta galerije?
- Zato što sam je ja naslikao - odgovori Mersad Berber, bosanski slikar.
- U stvari, nema crnaca na slici. Ovo su samo tri zenička rudara. Mujo, onaj u sredini, bio je kod kuće na “ručku”.
Došao novi general na dužnost u tvrđavu legije stranaca u pustinji. Krenuo on prvi dan u obilazak tvrđave i dok je obilazio ugleda mazgu zavezanu za stup. Upita on najbližeg stražara čemu služi ta mazga.
- Gospodine generale mazga je za zabavu vojnika! Znate dugo smo tu bez žena…
- Pa onda joj sredite malo to mjesto, napravite joj nadstrešnicu i slično. I ode general dalje.
Nakon mjesec dana u pustinji general nije mogao izdržati i odluči se on malo zabaviti sa mazgom. Naredi stražaru da je drži, a on obavi posao.
Dok se oblačio, olakšan i zadovoljan, upita on stražara:
- Reci mi da li i obični vojnici to rade ovako kao mi generali?
- Pa gospodine generale, obični vojnici inače zajašu mazgu i odjašu do najbližeg naselja sa javnom kućom!
P.S. I kad misliš da sve znaš, iako si šef, pitaj i traži pojašnjenje jer tvoja logika ne mora biti uvijek ispravna.
Lovačko društvo organizovalo je lov za svoje članove. Kako je lov trebao trajati nekoliko dana, rezervisane su im dvokrevetne sobe. Međutim nastao je problem jer niko nije hteo deliti sobu sa Perom, za koga se znalo da užasno hrče. Konačno su se dogovorili da nije pošteno da jedan te isti sve noći bude s njim, pa će se menjati.
Posle prve noći uz Peru, Nikola se ujutro pojavio sav razbarušen i s ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
- Šta se desilo?
Nikola im je ispričao:
- Pera je toliko hrkao da nisam mogao ni oka sklopiti. Ništa mi nije preostalo nego sam celu noć presedeo u krevetu i samo gledao.
Naredne noći je Marko bio na redu. Ujutro isto - izgledao je strašno bled, izmoren, jedva se držao na nogama. Pitali su:
- Kako je bilo? Izgledaš grozno!
Odgovorio je:
Ljudi, to je stvarno nepodnošljivo. Pera struže kao testera. Cele noći sam ga samo gledao.
Slično su prošli i ostali.
Onda je na red došao Dejan. Ujutro se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen.
- Dobro jutro! Veselo ih pozdravi.
Nisu mogli verovati svojim očima. Upitali su ga:
- Šta se dogodilo? Kako si tako odmoran?
A Dejan im je onako iskusno odgovorio:
- Dakle, spremali smo se za spavanje. Pre nego što sam legao, prišao sam Peri otpozadi, zagrlio ga, dodirnuo ga za guzu uz nežan osmeh i poljubio za laku noć. Posle je on cele noći sedeo i gledao me.
Odu na svadbu pa snimaju live, pa neko pućenje, guženje… Celu svadbu oni na instagramu!
SUNCE TI JEBEM…
Ja kad odem na svadbu, popijem sve od viskija do vode u akvarijumu, pa posle sat vremena ne prepoznajem roditelje, ne znam da li sam došao sa mladine ili mladoženjine strane…ili sam opet pogrešio svadbu…
Pojedem bidermajer, da se mlada ne muči da baca, na kraju svadbe imam više slika nego mladenci i tetka iz Trstenika zajedno…
Sa svadbe me iznesu kao badnjak, sa sve poklonima od mladenaca, mesec dana posle roditelji ne pričaju sa mnom, a familija zove i pita da li se još drogiram…
Nakon razvoda, muž je dao, sada već bivšoj supruzi, nekoliko dana da se iseli.
Prvi dan je provela pakujući svoje stvari u kutije, sanduke i kofere.
Drugi dan je pozvala radnike iz agencije za selidbu, koji su odvezli njene stvari.
Treći dan je sela za divni stol u trpezariji, po posljednji put uz upaljene mirisne sveće, laganu muziku, sladeći se s nekoliko škampi, kavijarom i bocom šardonea.
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišne od zavesa (šuplje aluminijumske cevi).
Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Nešto kasnije, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom. Sve je bilo perfektno uređeno, mirisalo je na čistoću. Kasnije, malo po malo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušavali sve: čistili, prali i provetravali kuću. Svaki otvor za ventilaciju je bio proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom.
Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Firma za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao da napusti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tepisona od vune.
…Ništa nije pomoglo!!!
Ljudi su ih prestali posećivati. Radnici agencija za popravke i održavanje su odbili sa nastavkom daljeg rada na kući. Kućna pomoćnica je dala otkaz. Na kraju, ne mogavši više da podnose toliki smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali da podignu veliki kredit, kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala bivšeg muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima s kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevši da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio s cenom koja je iznosila oko jedne desetine od stvarne vrednosti kuće. Ali, uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata, njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz osmeh, trljajući zadovoljno ruke posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću.
UKLJUČUJUĆI I GARNIŠNE ZA ZAVESE.”
Pojačam pornić u kojem neka crnčuga taslači neku jadnicu, otvorim prozore, pogasim svetla, pa kad završe, izadjem na terasu i pripalim cigaretu.
Ko uspe iz prve da otvori kesu, ubode fleš, razlikuje vuci od guraj na vratima i otvori kutiju lekova sa prave strane bukvalno može sve u životu.
Na intenzivnom odeljenju bolnice pacijenti su uvek umirali u istom krevetu i to svake nedjelje u 11. sati, bez obzira na njihovo stanje.
Doktori su postali vrlo zabrinuti jer nikako nisu mogli ustanoviti šta je uzrok umiranju pacijenata. Neki su čak pretpostavljali da se radi o nekoj natprirodnoj pojavi.
Jednog dana doktori su odlučili oformiti radnu grupu koja treba utvrditi šta se to dešava. U nedelju, radna grupa se okupila oko kreveta nekoliko minuta pre 11. sati i to zajedno sa sestrama i doktorima specijalistima iz svih područja medicine. Neki od njih su čak držali drvena raspeća, neki bibliju, a neki amajlije kako bi se zaštitili od zla.
Kad je sat konačno otkucao 11., odjednom se u sobi pojavila Radojka, čistačica koja radi nedeljne smene. Ušla je u sobu, isključila sistem koji je pacijenta održavao u životu i uključila usisač.
U Turskom zatvoru.
Dolazi zatvorenik u zatvorsku biblioteku i pita da li imaju određenu knjigu, a bibliotekar mu kaže:
- Nemamo knjigu, ali imamo autora.
Kondom…to je univerzalni izum, koristan u svim situacijama.
Na kampovanju, možeš u njemu da držiš šibice da se ne ovlaže. U slučaju da posečeš ruku, možeš da ga stegneš oko ruke i zaustaviš krvarenje. U slučaju da počneš da se daviš, naduvaš ga i uz njegovu pomoć isplivaš na površinu. Ako ga napuniš vodom, možeš u njemu da preneseš ribice iz pet šop-a ili da preneseš vodu i njom ugasiš vatru.
Ukratko, strašno praktična stvar bez koje se ne može.
I sad, svi ti, potpuno logični razlozi, koje je nabrojao moj prijatelj Pera svojoj supruzi kada mu je pronašla kondom u kaputu…nisu uspeli da mu pomognu da se izvuče.
Student koji je pao na ispitu iz “Logistika + Organizacija” kaže profesoru:
- Vi mene ovim kažnjavate. Znate li Vi uopšte o čemu predajete?
Profesor: Naravno, inače ne bih bio profesor!
Student: Dobro, ja bih Vas nešto pitao. Ako mi date tačan odgovor, ja ću prihvatiti moju slabu ocenu i otići, ali ako ne znate odgovor, daćete mi prelaznu ocenu.
Profesor: U redu, dogovoreno.
Student: Šta je legalno ali nije logično, logično ali nije legalno a nije ni logično, a ni legalno?
Profesor ni posle dužeg razmišljanja ne uspeva da nadje odgovor i daje studentu obećanu prelaznu ocenu.
Sad profesor nema mira i pozove svog najboljeg studenta i postavi mu isto pitanje.
Ovaj mu odgovara kao iz topa: “Vi imate 65 godina, a oženjeni sa jednom 30-togodišnjom ženom. To je legalno, ali nije logično. Vaša žena ima 25-togodišnjeg ljubavnika. To je logično, ali nije legalno. Vi dajete prelaznu ocenu ljubavniku Vaše žene i ako je on pao na ispitu. To nije ni logično, a nije ni legalno.
Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: “Hajde, spremi se, idemo na nedelju dana na službeni put u inostranstvo.”
Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: “Dragi, moram sa šefom na službeni put na nedjelju dana, moraćeš se sam brinuti o sebi.”
Muž obaveštava svoju švalerku: “Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno.”
Švalerka obaveštava svog učenika kome daje časove iz matematike: “Biću veoma zauzeta, imam puno posla i napravićemo pauzu nedelju dana.”
Učenik sav srećan obaveštava svoga dedu: “Deda, biću slobodan nedelju dana i nemam časove, jer mi je nastavnica zauzeta, hajde da idemo na pecanje.”
Deda (direktor kompanije), ponovo zove svoju sekretaricu: “Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put.”
Sekretarica zove svoga muža: “Dragi, moj šef je zauzet, službeni put je odložen.”
Muž zove švalerku: “Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put.”
Švalerka zove učenika: “Nastave će ipak biti kao i obično.”
Učenik zove dedu: “Deda, nastavnica je rekla da će nastave biti kao i obično, ne mogu ti praviti društvo.”
Deda zove svoju sekretaricu: “Ne sekiraj se, ipak putujemo ove nedelje. Spremaj stvari.”
Ja ne znam što je muškarcima toliki problem da zapamte:
- Jel sam debela - nisi.
- Jel sam ostarila - nisi.
- Kako mi stoji haljina - super.
- Jel dobar ručak - odličan.
- Ko ti je lepši, Monika Beluči ili ja - ti.
Jebote, pa nije nuklearna fizika.
субота, 27. октобар 2018.
недеља, 14. октобар 2018.
Čoveče ne ljuti se
Mnogi od nas bespotrebno sebi zagorčavaju život, trošeći dragocenu energiju kada se ljute, besne i histerišu. Kada planu, eksplodiraju, budu uzbuđeni, histerišu, kipe, budu razdraženi. To je sve veoma mučno. Trebalo bi da prestanemo to da radimo da bismo imali energije i snage da kreiramo sebi uspeh.
Prvo ćemo da usporimo tempo života ili da ga bar dovedemo do tačke podnošljivosti. Današnje generacije uopšte nisu ni svesne brzine na koju sebe primoravaju. A jedino što postižemo je uništavanje naše duše i svesti. Kada svest nasumice prelazi sa jednog zadatka na drugi i sama postaje konstantno nervozna i napeta. Posledica toga je stanje svakodnevne zlovolje a da uopšte ni ne znamo koji je razlog. Sa medicinske tačke gledišta konstantna razdražljivost stvara toksine koji izazivaju emocionalne poremećaje. Takođe može doći do zamora i osećanja sveopšteg razočaranja.
„ Ako si strpljiv u samo jednom trenutku ljutnje, izbećićeš sto dana tuge.“
- Kineska poslovica
Pokušajte malo da zastanete, da pravite pauze. Odmarajte se i opuštajte kada god je to moguće. Svi uspešni ljudi to rade; ili ih ne bude dugo. Dok ležite vežbajte „osećaj“ kako mir i spokojstvo prolaze kroz svaki deo vašeg tela. Slobodno usporite jer što god da stvarno želite čekaće vas ako radite bez naprezanja i napetosti. Evo nekih konkretnih saveta kako možete uticati na sebe da uspostavite mentalni mir i u najtežim trenutcima:
- Jednom u svaka 24 sata namerno prekinite svaku aktivnost. Neka to baš bude kad imate najviše posla. Sedite ili lezite nekoliko minuta, koliko god možete sami od sebe da ukradete, i upražnjavajte mir uma i tela.
- Kada vas nešto iziritira pa vas kao posledica obuzme bes, važno je da uspostavite kontrolu nad svojim emocijama. Kao što su nas bake učile da brojimo do deset pa tek onda da reagujemo, mi ćemo jednostavno fizički mirovati desetak sekundi. Nemojte koračati po prostoriji. Ne lomite prste. Ne lupajte, ne svađajte se, ne vičite i ne tumarajte po sobama. Tako ćete sebe sprečiti da se razdražite. Kada smo uzrujani pokreti su nam prenaglašeni. Zbog toga je važno prestati s bilo kakvim pokretanjem. Stanite mirno,sedite ili lezite. Snizite ton glasa. Um i telo su usko povezani. Jedno povlači drugo. Telo osetljivo reaguje na način mišljenja, a isto tako je činjenica da se um smiruje ako je telo statično. Navešću vam jedan primer koji je mene oduševio.
Ne nekom poslovnom sastanku u Americi svi učesnici su se iz nekog razloga posvađali. Ton rasprave je bio veoma žestok i svi su bili na ivici živaca. Jedan od učesnika je iznenada ustao, skinuo kaput, ne obraćavši uopšte pažnju na ostale učesnike, i legao na klupu. Svi su ostali u čudu i ovaj potez im uopšte nije bio jasan. Konačno ga je neko zapitao da li je bolestan. Odgovorio je da nije i da se dobro oseća ali da je počeo da biva razdražljiv i nervozan a da je naučio da je teško biti razjaren ako se leži. Svi su se nasmejali i tenzija je opala.
- S vremena na vreme provedite nekoliko minuta misleći na najlepše i najmirnije prizore koje ste ikad videli, lično, na TV-u ili slici, nebitno. Na primer neki zalazak sunca, planinu u sutonu,mesečinu na moru, sneg na selu itd.
- Napravite spisak situacija kad ste lako i spontano rešili neki od svojih problema uz pomoć svog uma, svoje podsvesti, uz Božju pomoć, svejedno. Prisetite se tog fantastičnog osećaja olakšanja i zadovoljstva zbog razrešenja nečega i uživajte nekoliko sekundi u tome.
Bojana Čupić - autor
Prvo ćemo da usporimo tempo života ili da ga bar dovedemo do tačke podnošljivosti. Današnje generacije uopšte nisu ni svesne brzine na koju sebe primoravaju. A jedino što postižemo je uništavanje naše duše i svesti. Kada svest nasumice prelazi sa jednog zadatka na drugi i sama postaje konstantno nervozna i napeta. Posledica toga je stanje svakodnevne zlovolje a da uopšte ni ne znamo koji je razlog. Sa medicinske tačke gledišta konstantna razdražljivost stvara toksine koji izazivaju emocionalne poremećaje. Takođe može doći do zamora i osećanja sveopšteg razočaranja.
„ Ako si strpljiv u samo jednom trenutku ljutnje, izbećićeš sto dana tuge.“
- Kineska poslovica
Pokušajte malo da zastanete, da pravite pauze. Odmarajte se i opuštajte kada god je to moguće. Svi uspešni ljudi to rade; ili ih ne bude dugo. Dok ležite vežbajte „osećaj“ kako mir i spokojstvo prolaze kroz svaki deo vašeg tela. Slobodno usporite jer što god da stvarno želite čekaće vas ako radite bez naprezanja i napetosti. Evo nekih konkretnih saveta kako možete uticati na sebe da uspostavite mentalni mir i u najtežim trenutcima:
- Jednom u svaka 24 sata namerno prekinite svaku aktivnost. Neka to baš bude kad imate najviše posla. Sedite ili lezite nekoliko minuta, koliko god možete sami od sebe da ukradete, i upražnjavajte mir uma i tela.
- Kada vas nešto iziritira pa vas kao posledica obuzme bes, važno je da uspostavite kontrolu nad svojim emocijama. Kao što su nas bake učile da brojimo do deset pa tek onda da reagujemo, mi ćemo jednostavno fizički mirovati desetak sekundi. Nemojte koračati po prostoriji. Ne lomite prste. Ne lupajte, ne svađajte se, ne vičite i ne tumarajte po sobama. Tako ćete sebe sprečiti da se razdražite. Kada smo uzrujani pokreti su nam prenaglašeni. Zbog toga je važno prestati s bilo kakvim pokretanjem. Stanite mirno,sedite ili lezite. Snizite ton glasa. Um i telo su usko povezani. Jedno povlači drugo. Telo osetljivo reaguje na način mišljenja, a isto tako je činjenica da se um smiruje ako je telo statično. Navešću vam jedan primer koji je mene oduševio.
Ne nekom poslovnom sastanku u Americi svi učesnici su se iz nekog razloga posvađali. Ton rasprave je bio veoma žestok i svi su bili na ivici živaca. Jedan od učesnika je iznenada ustao, skinuo kaput, ne obraćavši uopšte pažnju na ostale učesnike, i legao na klupu. Svi su ostali u čudu i ovaj potez im uopšte nije bio jasan. Konačno ga je neko zapitao da li je bolestan. Odgovorio je da nije i da se dobro oseća ali da je počeo da biva razdražljiv i nervozan a da je naučio da je teško biti razjaren ako se leži. Svi su se nasmejali i tenzija je opala.
- S vremena na vreme provedite nekoliko minuta misleći na najlepše i najmirnije prizore koje ste ikad videli, lično, na TV-u ili slici, nebitno. Na primer neki zalazak sunca, planinu u sutonu,mesečinu na moru, sneg na selu itd.
- Napravite spisak situacija kad ste lako i spontano rešili neki od svojih problema uz pomoć svog uma, svoje podsvesti, uz Božju pomoć, svejedno. Prisetite se tog fantastičnog osećaja olakšanja i zadovoljstva zbog razrešenja nečega i uživajte nekoliko sekundi u tome.
Bojana Čupić - autor
Biseri sa telefona 988 i 9812
1. Da li sam vam jutros prvi?
2. Koji je pozivni za Beograd kad se zove od tamo negde?
3. Koji je pozivni za Novi Sad ?
- 021
- Ima li još neki?
4. Molim vas pozivni za Hamburger.
5. Molim vas penzijsko na invalidskoj kosi.
6. Molim vas broj u 27. marta na Slaviji velike pošte za socijalnu pomoć.
7. Kažite mi broj kluba žena negativnog rezus faktora.
8. Dajte mi železničku stanicu za autobuse!
9. Dajte mi "Maticu iseljenika", ove koji skupljaju one koji beže.
10. Molim vas broj Austrougarske ambasade!
11. Dajte mi zaraznu kliniku!
12. U koje doba dana je nabolje ići kod zubara?
13. Kako mogu poslati smrtonosan telegram?
14. Da li imate nekog privatnog kriminalca - ukrali mi kola?
15. Koliko treba da držim jastuk da ugušim čoveka?
16. Da li se može dobiti Beograd iz Podgorice?
- Odakle vi zovete?
- Iz Podgorice!
- Pa kako ste nas dobili?
- To se i ja pitam!
17. Nemam struje, kad ću je dobiti?
- Koja ste vi grupa?
- AB pozitivna!
18. Kako da iz Cvijićeve stignem do Slavije?
- Idete kolima ili GSP-om?
- Taksijem!
19. Da li su ovi iz Elektrodistibucije vernici ili ateisti kad na Svetog Nikolu
isključuju struju?
20. Da li u Beogradu postoji Vaginalistička crkva?
21. Dajte mi broj grobljanskog lekara!
22. Dajte mi Novo groblje, parcelu 318!
23. Kada je Titov grob otvoren za posetioce?
Violina
Drago Proleće,
Iako su moje žice zakržljale i raštimane, sluh me još služi, samo me glas izdao, a kako i ne bi kada nepomično već godinama ležim u ovoj napuštenoj i prašnjavoj kolibi pokraj reke. Već sam izgubila nadu da će me neko pronaći, obrisati prašinu s mene i opet me vratiti u orkestar Proletnih vesnika, za kojim su uvek trčala deca iz mog sela. Znam da si tu negde u blizini jer me ujutro probudi cvrkut ptica i žubor nemirne reke, te mi tako ostaje tračak nade, poput sunčevih zraka koje se probijaju kroz pukotinu kolibe, da ću izaći na svetlost dana i zasvirati prvu proletnu melodiju. Često sanjam kišu i ona me uvek podseti na mladost kada sam putovala po festivalima. Ukrašavali su me sveže ubranim mimozama, a moga violinistu nagrađivali sitnišem i brojnim pohvalama. Sećam se jedne bolesne devojčice, koja je danima bespomoćno ležala na postelji i govorila ocu da bi joj jedino milozvučna melodija violine vratila veru i nadu u ozdravljenje. Nesrećni otac je prešao stotine kilometara da pronađe najboljeg violinistu, kako bi pomogao svojoj kćeri. To je bio jedan od najdirljivijih susreta s ljudima, i to ne običnim, nego najiskrenijim bićem - malenom devojčicom koja je u svojim svetlim očima boje morskih dubina zadržavala suze radosnice. Ne mogu zaboraviti ni vesele trenutke moga života, mnogobrojne serenade odsvirane pod prozorima zaljubljenih mladih djevojaka, svatova čija veselja su upotpunjavali moji zvukovi… Čula sam od slučajnih prolaznika da je stigla neka nova vrsta muzike i da je osvojila svet. Sve manje se posećuju koncertne dvorane, sve se manje pleše, igranke više ne postoje, a ulični svirači gotovo su iščezli. U zadnji čas, kada sam već izgubila poslednju nadu, pojavio se jedan stari ribar koji je u ovoj kolibi tražio izgubljeni pribor za ribolov. Umesto njega pronašao je mene i kao pravi znalac pažljivo me izvukao ispod zatrpanih stvari, duhnuo prašinu s mog starog tela, našao u blizini bačeno gudalo, te prevukao njime po opuštenim žicama. Kada je čuo samo tupi jecaj, rekao je: “Evo još jedne moje vršnjakinje!” Potom se nasmiješio poput snalažljivog trgovca i dodao: “Možda će nečemu i poslužiti!” U trenutku sam se uplašila da ću završiti kao neki antikvitet ili kao potpala za vatru, međutim starac me pažljivo zamotao u tkaninu i odnio u svoju radionicu. “Imala sam sreću”, pomislih. Veseli ribar ne samo da je ribario već je imao i skromnu radionicu za pravljenje čamaca. Tamo mi je zategnuo i naštimao žice, popravio i lakirao gudalo. Na kraju je proverio zvuk i na moje veliko zadovoljstvo odsvirao jednu od mojih omiljenih kompozicija. U tom trenutku njegovo naborano lice je postalo lepše, prozračnije i nekako setno. Kao da su se u njemu probudile mladalačke emocije. Napokon me je zapakirao u kutiju koju je sam napravio. “Bit će presretan kad je vidi!”, glasno je razmišljao ribar i uputio se u selo. Kada je došao pred trošnu seosku kuću, ispred vrata ga je čekao bosonogi dečak plave kose. Očito mu je to bio unuk, sluteći po snažnom zagrljaju i veselom poviku: “Deda, stigao si!” Dečak je imao samo dedu koji se borio za njih obojicu, nesebičnom ljubavlju i ribolovom koji ih je hranio. Deda je znao za njegovu veliku ljubav, muziku i snove da nauči svirati. Dečak je često maštao o predivnoj violini, sjajnoj poput dijamanta na toplim zrakama proletnog sunca. Obično je od zelenih i glatkih travki pravio usne harmonike, a ostale instrumente od drveća iz okolnih šuma svoga zavičaja. On nikada nije imao pravi pravcati instrument, sve do tog dana, kada je njegov stari deda, u želji da razveseli svog unuka, iz kutije izvadio violinu. Bio je tako srećan kada je ugledao taj čudnovati instrument da ga je odmah uzeo u svoje nežne ručice i počeo svirati čarobnu melodiju koju dosad niko nije čuo. Seoski učitelj je saznao za njegov talent i pomogao mu poslavši ga na privatne sate violine u grad. Njegov trud je urodio plodom na prvom takmičenju koje mu je donelo vrednu nagradu i proslavilo ga među mnogim muzičarima. Ali slava ga nije napravila oholim i nezahvalnim. U znak zahvalnosti u svom selu je izgradio novu školu koja po njemu danas nosi njegovo ime. Dedu je učinio srećnim nižući uspeh za uspehom, Tako da je starac svoje poslednje godine proveo prateći svog unuka. Tako sam ja, drago Proleće, promenivši život jednog dečaka, nastavila putovati, veseliti ljude i njihova srca ispunjavati ljubavlju. Moja uloga bi bila zanemariva da iz mojih žica nisu izlazile najpoznatije svetske melodije koje se slušaju i danas. Imena osoba koje su me vratile u život nisu važna, jer je samo važno da svi koji vole muziku i stare vrednosti, stvaraju nove melodije koje i njemu i pažljivom slušatelju donose mir u duši, veru u ponovno rađanje i večni život.
Zauvek tvoja prijateljica,
Violina!
Iako su moje žice zakržljale i raštimane, sluh me još služi, samo me glas izdao, a kako i ne bi kada nepomično već godinama ležim u ovoj napuštenoj i prašnjavoj kolibi pokraj reke. Već sam izgubila nadu da će me neko pronaći, obrisati prašinu s mene i opet me vratiti u orkestar Proletnih vesnika, za kojim su uvek trčala deca iz mog sela. Znam da si tu negde u blizini jer me ujutro probudi cvrkut ptica i žubor nemirne reke, te mi tako ostaje tračak nade, poput sunčevih zraka koje se probijaju kroz pukotinu kolibe, da ću izaći na svetlost dana i zasvirati prvu proletnu melodiju. Često sanjam kišu i ona me uvek podseti na mladost kada sam putovala po festivalima. Ukrašavali su me sveže ubranim mimozama, a moga violinistu nagrađivali sitnišem i brojnim pohvalama. Sećam se jedne bolesne devojčice, koja je danima bespomoćno ležala na postelji i govorila ocu da bi joj jedino milozvučna melodija violine vratila veru i nadu u ozdravljenje. Nesrećni otac je prešao stotine kilometara da pronađe najboljeg violinistu, kako bi pomogao svojoj kćeri. To je bio jedan od najdirljivijih susreta s ljudima, i to ne običnim, nego najiskrenijim bićem - malenom devojčicom koja je u svojim svetlim očima boje morskih dubina zadržavala suze radosnice. Ne mogu zaboraviti ni vesele trenutke moga života, mnogobrojne serenade odsvirane pod prozorima zaljubljenih mladih djevojaka, svatova čija veselja su upotpunjavali moji zvukovi… Čula sam od slučajnih prolaznika da je stigla neka nova vrsta muzike i da je osvojila svet. Sve manje se posećuju koncertne dvorane, sve se manje pleše, igranke više ne postoje, a ulični svirači gotovo su iščezli. U zadnji čas, kada sam već izgubila poslednju nadu, pojavio se jedan stari ribar koji je u ovoj kolibi tražio izgubljeni pribor za ribolov. Umesto njega pronašao je mene i kao pravi znalac pažljivo me izvukao ispod zatrpanih stvari, duhnuo prašinu s mog starog tela, našao u blizini bačeno gudalo, te prevukao njime po opuštenim žicama. Kada je čuo samo tupi jecaj, rekao je: “Evo još jedne moje vršnjakinje!” Potom se nasmiješio poput snalažljivog trgovca i dodao: “Možda će nečemu i poslužiti!” U trenutku sam se uplašila da ću završiti kao neki antikvitet ili kao potpala za vatru, međutim starac me pažljivo zamotao u tkaninu i odnio u svoju radionicu. “Imala sam sreću”, pomislih. Veseli ribar ne samo da je ribario već je imao i skromnu radionicu za pravljenje čamaca. Tamo mi je zategnuo i naštimao žice, popravio i lakirao gudalo. Na kraju je proverio zvuk i na moje veliko zadovoljstvo odsvirao jednu od mojih omiljenih kompozicija. U tom trenutku njegovo naborano lice je postalo lepše, prozračnije i nekako setno. Kao da su se u njemu probudile mladalačke emocije. Napokon me je zapakirao u kutiju koju je sam napravio. “Bit će presretan kad je vidi!”, glasno je razmišljao ribar i uputio se u selo. Kada je došao pred trošnu seosku kuću, ispred vrata ga je čekao bosonogi dečak plave kose. Očito mu je to bio unuk, sluteći po snažnom zagrljaju i veselom poviku: “Deda, stigao si!” Dečak je imao samo dedu koji se borio za njih obojicu, nesebičnom ljubavlju i ribolovom koji ih je hranio. Deda je znao za njegovu veliku ljubav, muziku i snove da nauči svirati. Dečak je često maštao o predivnoj violini, sjajnoj poput dijamanta na toplim zrakama proletnog sunca. Obično je od zelenih i glatkih travki pravio usne harmonike, a ostale instrumente od drveća iz okolnih šuma svoga zavičaja. On nikada nije imao pravi pravcati instrument, sve do tog dana, kada je njegov stari deda, u želji da razveseli svog unuka, iz kutije izvadio violinu. Bio je tako srećan kada je ugledao taj čudnovati instrument da ga je odmah uzeo u svoje nežne ručice i počeo svirati čarobnu melodiju koju dosad niko nije čuo. Seoski učitelj je saznao za njegov talent i pomogao mu poslavši ga na privatne sate violine u grad. Njegov trud je urodio plodom na prvom takmičenju koje mu je donelo vrednu nagradu i proslavilo ga među mnogim muzičarima. Ali slava ga nije napravila oholim i nezahvalnim. U znak zahvalnosti u svom selu je izgradio novu školu koja po njemu danas nosi njegovo ime. Dedu je učinio srećnim nižući uspeh za uspehom, Tako da je starac svoje poslednje godine proveo prateći svog unuka. Tako sam ja, drago Proleće, promenivši život jednog dečaka, nastavila putovati, veseliti ljude i njihova srca ispunjavati ljubavlju. Moja uloga bi bila zanemariva da iz mojih žica nisu izlazile najpoznatije svetske melodije koje se slušaju i danas. Imena osoba koje su me vratile u život nisu važna, jer je samo važno da svi koji vole muziku i stare vrednosti, stvaraju nove melodije koje i njemu i pažljivom slušatelju donose mir u duši, veru u ponovno rađanje i večni život.
Zauvek tvoja prijateljica,
Violina!
Parada sramote
Mili Bože, šta nas ovo snađe,
u nedelju što poslednja zađe.
Skupilo se par nastranih ljudi,
ponose se što su malo čudni.
Pozadinci, jedva šaka jada,
brigu brine cela srpska Vlada,
od bundžija načiniše mete,
da bi muški šetali k'o tete.
Vojske nema, milicija kleta,
u marici sad pedere šeta,
bezbedno da prođe im maršruta,
da ne skrenu sa evropska puta.
Na svoj narod udaraju silom,
a na Kosmet neće nego milom.
Pod zastavom od duginih boja
nikad novog Kosovskoga boja.
Lepi Boris, lepota mu džaba,
skupio se sav k'o neka baba.
Kad od njega to Evropa traži,
gejevi mu postaju još draži.
Izvini se, potura sve više,
sago glavu, ne čuješ da diše.
Samo tako k' Zapadu će stići,
na sramotu usput će se svići.
Čemu beše sva njegova borba,
da Dačića sada vidi Sloba.
Oj Ivice, kukala ti majka,
zar da muško bude nekom snajka.
I ministar što u NATO hodi
kaže decu da nam mržnja vodi.
Za njega su oni huligani,
kakvi ovo nastupiše dani.
Strašni Homen sa medija preti
jezive će mere preduzeti.
Pohapsiće i staro i mlado,
novu Sablju napraviće rado.
Kad sus' oni u Skupštini zbili,
tada nisu huligani bili.
Kad goreše glasački listići,
drugom krugu ne htedoše ići.
Navijačke horde huligana,
onda nisu bile im rak-rana.
Prođe otad evo deset leta,
sad žutima svaki otpor smeta.
Zarad lažne evroperspektive,
uklanjaju sve prepreke žive.
Ko na brdu više malo stoji,
vidi da se od naroda boji,
demokratska i napredna klika,
od pobune počelaj' da cvika.
Zato se je sila sva upregla,
nebil' kaiš oko vrata stegla,
svakom ko bi naglas mal' porek'o,
da Evropom teče med i mleko.
Srećom nije sve baš 'vako crno,
listak novi neko je obrn'o.
Parade je svima preko nosa
dostaj' vala pederskog ponosa.
Narodu je laži preko glave,
mož' da bidne i parade prave.
Kad se digne sirotinja raja
videćemo i žutima kraja.
Kad ustane motika i kuka,
u govnima biće sve do struka,
prevaranti, belosvetski ološ,
nevladine i dakako Soroš.
Kakos' došli, tako će i sići,
gnevni narod brzo će ih stići.
u nedelju što poslednja zađe.
Skupilo se par nastranih ljudi,
ponose se što su malo čudni.
Pozadinci, jedva šaka jada,
brigu brine cela srpska Vlada,
od bundžija načiniše mete,
da bi muški šetali k'o tete.
Vojske nema, milicija kleta,
u marici sad pedere šeta,
bezbedno da prođe im maršruta,
da ne skrenu sa evropska puta.
Na svoj narod udaraju silom,
a na Kosmet neće nego milom.
Pod zastavom od duginih boja
nikad novog Kosovskoga boja.
Lepi Boris, lepota mu džaba,
skupio se sav k'o neka baba.
Kad od njega to Evropa traži,
gejevi mu postaju još draži.
Izvini se, potura sve više,
sago glavu, ne čuješ da diše.
Samo tako k' Zapadu će stići,
na sramotu usput će se svići.
Čemu beše sva njegova borba,
da Dačića sada vidi Sloba.
Oj Ivice, kukala ti majka,
zar da muško bude nekom snajka.
I ministar što u NATO hodi
kaže decu da nam mržnja vodi.
Za njega su oni huligani,
kakvi ovo nastupiše dani.
Strašni Homen sa medija preti
jezive će mere preduzeti.
Pohapsiće i staro i mlado,
novu Sablju napraviće rado.
Kad sus' oni u Skupštini zbili,
tada nisu huligani bili.
Kad goreše glasački listići,
drugom krugu ne htedoše ići.
Navijačke horde huligana,
onda nisu bile im rak-rana.
Prođe otad evo deset leta,
sad žutima svaki otpor smeta.
Zarad lažne evroperspektive,
uklanjaju sve prepreke žive.
Ko na brdu više malo stoji,
vidi da se od naroda boji,
demokratska i napredna klika,
od pobune počelaj' da cvika.
Zato se je sila sva upregla,
nebil' kaiš oko vrata stegla,
svakom ko bi naglas mal' porek'o,
da Evropom teče med i mleko.
Srećom nije sve baš 'vako crno,
listak novi neko je obrn'o.
Parade je svima preko nosa
dostaj' vala pederskog ponosa.
Narodu je laži preko glave,
mož' da bidne i parade prave.
Kad se digne sirotinja raja
videćemo i žutima kraja.
Kad ustane motika i kuka,
u govnima biće sve do struka,
prevaranti, belosvetski ološ,
nevladine i dakako Soroš.
Kakos' došli, tako će i sići,
gnevni narod brzo će ih stići.
Vicevi 96
Vidim komšijinog malog plače
- Zašto plačeš.
- Otac me dvaput bio danas.
- Zašto, šta si uradio.
- Pokazao sam mu djačku knjižicu s ocene.
- Pa dobro, jednom za knjižicu, a zašto drugi put.
- Rekoh mu da je to njegova knjižica.
Jednog dana, dok je drvoseča sekao granu jednog drveta iznad reke, njegova sekira upade u istu. Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita:
- Zašto plačeš? On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer tako zarađuje za život.
Bog siđe u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Nije.
Bog ponovo siđe i pojavi se sa srebrnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča ponovo reče: Nije.
Bog ponovo siđe dole i pojavi se sa gvozdenom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Da.
Bog je bio oduševljen čovekovim poštenjem i onda mu da sve tri sekire i tako drvoseča srećan ode kući.
Nakon nekog vremena, drvoseča je šetao sa svojom ženom po obali, kad mu žena upade u reku. On zaplače, a Bog se ponovo pojavi i upita ga:
- Zašto plačeš?
- Oh, Bože, žena mi je upala u reku!
Bog siđe dolje i pojavi se sa Jennifer Lopez.
- Je l’ ovo tvoja žena?, upita Bog.
- Da! reče drvoseča.
Bog se naljuti:
- Slagao si! To nije tačno!
Drvoseča odgovori:
- Oh, oprosti mi, Bože. U pitanju je nesporazum. Vidiš, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja žena, ti bi se pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon što bih ja rekao da ni ona nije moja žena, ti bi se pojavio sa mojom ženom. I kad bih ja rekao da to jest moja žena, ti bi rekao da mi daješ sve tri. Bože, ja sam siromašan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge, i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!
Kad god muškarci lažu, to je iz dobrog i časnog razloga, i za dobrobit svih!
Novi Sad=New Now
Beograd=White city
Užice=In wires
Kraljevo=King here is
Podgorica=Under little mountain
Skoplje=With spear
Zagreb=For scratch
Sarajevo=Sara is bullock
Subotica=Little Saturday
Niš=Nothin'
Novi Pazar=New Market
Tada medved: Neko je jeo moju kašu
Mama medved: Neko je jeo moju kašu
Dete medved: Neko je jeo i moju kašu
Tata medved: Neko je ležao u mom krevetu
Mama medved: Znam ja odlično ko je ležao u tvom krevetu
Tata medved: Dobro Radmila to je bilo davno dokle ćeš da me jebeš zbog toga.
U teoriji druga šansa znači da si naučio nešto iz svojih grešaka i vratio si se da popraviš stvari.
U praksi znači da nisi naučio ništa i vratio si se da zasereš i ono što nisi.
Mama i tata uspavljuju sina. Tata mu priča priču o sultanu. Kad je završio, mali se okreće mami:
- Mama…i ja bi želeo da imam pet žena. Jedna da mi sprema da jedem, druga da mi peva, treća da me oblači…
- I jedna da te uspavljuje - nastavi mama…
- Aaa ne, odmahnu sin. Ja ću uvek samo sa tobom da spavam!
Mamine oči se napuniše suzama.
- Bog te blagoslovio oko moje, reče majka i poljubi ga. A ko će spavati sa tim ženama ako one ne spavaju sa tobom, upita mama?
- Neka spavaju sa tatom!
Tatine oči se napuniše suzama…
- Bog te blagoslovio sine moj.
Načelnik porodilišta začuđeno pita glavnu medicinsku sestru:
- Čudno koleginice, ove nedelje nama već desetak očeva palo u nesvest. Šta li se to dešava?
Sestra se nasmeje pa kaže:
- Ma ništa ozbiljno. Pre neki dan nam se porodila crnkinja, pa se babice šale i pokazuju bebu očevima.
Čovek hoda pustinjom i umire od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj bunar sa vodom. Nagne se nad njim, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapšao po ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Pravi raskoš ženske lepote.
- Ja sam sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom! - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti - odgovori joj čovek smeteno.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske lepote.
- Ja sam druga sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom!” - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti! - odgovori joj ne verujući da mu se to događa.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se čovek - kad pred njim SULTAN.
- Otkud toliko drskosti kod tebe, bedniče? Upadneš u MOJU oazu, spavaš sa mojim ženama i još želiš piti MOJU vodu!
Čovek se prenerazi ne verujući šta mu se događa. Ispriča sultanu što se zbilo i zamoli ga da mu oprosti. Sultan mu postavi uslov:
- Oprostiću ću ti pod uslovom da se popneš na onaj breg! - pokaže mu breg udaljen dobrih pedesetak metara - i da prdneš tako da te mogu odavde čuti!
Čovek ode do brega, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.
- Nisam se nadao da je neko sposoban za to. Slobodan si! - reče sultan.
Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode! - zahvalno reče čovek.
- Aaaa, ne! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!” - reče sultan.
Ali ne popijem li vodu umreću, smilujte se!! - zavapi čovek.
- U redu. Vidiš li onaj drugi breg? - pokaže mu breg udaljen barem stotinak metara – popni se na njega i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Daću ti kamilu i vodu!” - naloži mu sultan.
Ode čovek, popne se na breg, napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, daje kamilu i dozvoli mu uzeti vode. On se okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovek, otvori oči, kad nad njim stoji sekretarica iz njegove kancelarije i tiho mu kaže:
- Oprostite gospodine direktore, ali… Zaspali ste na sastanku i strašno glasno prdite…
Mali Ivica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka.
- Gde si bio sine do sada?
- Paa, bio sam sa Maricom u parku.
- A šta si tamo radio?
- Znaš mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli se ljubiti, pa smo se Marica i ja počeli ljubiti.
- I onda?
- Onda je čika onoj tetici skinuo bluzu i počeo je ljubiti u grudi, pa smo to i ja i Marica učinili. Zatim joj je podigao suknju i skinuo gaćice, pa smo Marica i ja isto učinili.
- I šta je onda bilo? – upita već unezverena majka.
- Paa, onda su ono dvoje otišli u žbunje… a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!
Na prepunoj autobuskoj stanici, mlada dama u tesnoj kožnoj mini suknji stoji prva u redu. Naiđe bus, otvore se vrata i ona se pokuša popeti na stepenice, međutim od tesne suknjice ne može dovoljno podignuti nogu. Stidljivo se nasmeši vozaču i pruži ruku iza leđa da malo spusti svoj zip kako bi mogla zakoračiti.
Ponovo pokuša stati na stepenice, ali opet ne ide. Opet zavuče ruku iza i još malo spusti zatvarač. Opet pokuša zakoračiti, ali ni ovaj put ne ide.
Sad već totalno crvena u licu od srama, mlada dama i treći put spusti zatvarač, ovaj put do kraja. Jedan malo jači dedica koji je stajao iza nje, zgrabi je za kukove i s lakoćom je podigne i spusti na vrh stepenica. Ona poludi od besa i počne da viče na njega:
- Kakav je to način, kako se usuđujete dodirivati moje telo! Ja vas i ne poznajem!
Dedica joj se nasmeši i kaže:
- Gospođice, ja bih se i složio s’vama. Ali, pošto ste mi tri puta otkopčali šlic, računam da smo sada prijatelji, pa rekoh da vam malo pomognem…
Dva prijatelja (dedice) u najboljim godinama poželeli da se pod svoje stare dane još jedanput provedu kao u najboljim danima i krenu u grad u provod. Nakon što su sljuštili nekoliko rakijica i vinjačića, završiše u jednom lokalu iz ‘crvenog miljea’.
Kad su vlasnici lokala rekli da bi želeli malo provoda, ona pogleda dve ‘stare vreće’, ode do svog menadžera i šapne mu:
- Idi gore i u prve dve sobe napumpaj po jednu gumenu lutku. Ova dvojica svejedno ništa neće primetiti i nema potrebe da bez veze angažujemo naše najbolje devojke.
Menadžer ode gore i učini kako mu je rečeno, a dvojica deda nakon toga obaviše svoje…
Na putu kući, onako zamišljen, reče jedan deda drugom:
- Znaš, malo je čudno, ali ja mislim da je moja devojka bila mrtva!
- Mrtva?! Ma otkud ti tako nešto?” - upita ga prijatelj.
- Pa, znaš, sve vreme dok sam je ja ‘voleo’ ona se nije pomerila i niti jednom nije izustila glasa!
- Hmmm, znaš nisam ti hteo reći, ali čini mi se da je ova moja bila još čudnija. Ustvari ja mislim da sam spavao s vešticom! - reče drugi dedica…
- Kako veštica?! Otkud tebi takav utisak? - upita ga prvi.
- Pa, znaš, onako usred ‘ljubavi’ ja sam se toliko napalio da sam je malkice gricnuo za vrat, a ona je na to prdnula na glas, letela malo po sobi a onda izletela kroz prozor, odnevši pri tom i moju protezu!!!
Stari pas ovčar, jurio je zečeve po šumi, dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio… Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje… Bio je to leopard, koji mu se polako približavao…
Šta ću sad, mislio je u sebi…i onda je brzo dohvatio one koske koje su stajale kraj njega, da bi trenutak, pre nego što ga je leopard opazio, rekao naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to, leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji reši da ocinkari starog psa kod leoparda… Skočio je sa drveta i požurio da leopardu saopšti prevaru… Videvši kako majmun žuri negde stari pas posumnja u njegove namere i pođe da ga prati… Video ga je kako objašnjava leopardu o čemu je reč, dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren… I naravno, krene u osvetu…
Stari pas, videvši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede osluškujući svaki leopardov korak… Kada mu se već dovoljno primakao da može da ga čuje, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe reče:
- Ama, gde li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još pre sat vremena da mi nabavi leoparda i još ga nema…
Naravoučenije 1:
Ne kači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama…
Naravoučenije 2:
Šta god uradili, uvek će se naći neki majmun u okolini koji će tome da bude svedok…
Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
- Zdravo. Ja sam Saturn.
- Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
- Ja sam Saturn.
- Aleksa… Sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu…
- Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
- Aleksa… Nemoj više da sipaš Saturnu.
Kada pomislite da ste jadni,da ste izgubljen slučaj...Samo se setite mene..
Ja sam devojci poslao za laku noć "volim te", a njen muž mi je odgovorio:
. Voli i ona tebe,ali sada spava.
Zlatno doba Srbije - blizimo se mesečnoj plati od 500€ ili kako se u nemačkoj još ovaj ekonomski fenomen zove jedna jača večera sa prijateljima.
Gospođa prijatnog izgleda kupila mom sinu sok u prodavnici. Pitam sina:
- Jesi rekao hvala?
- Jeste, rekao je. - odgovori gospođa
- Jesi pitao tetu kako se zove, preziva? Da li ima fejsbuk, instagram? Pitaj, nema smisla.
Komšijin auto:
Krst oko retrovizora, Ostrog, Ikona svoje slave, Ikona Sv Nikole, Brojanica oko menjača.
Iz auta izlazimo unatraške, prekrstimo se i poljubimo karoseriju.
Gledam ženu kako se pati sa usisivačem, vodeni filter.Tri puta preko jedne mrve da bi je pokupio.Onaj stari slobodin čupa parket, izvlači boju iz tepiha pa kad keva uspe da ga odvoji od poda ono crevo podivlja k'o anakonda. Pokupi papagaja, paprikaš sa stola i babinu protezu.
Čovek srednjih godina kupio nova brza kola, izađe na autoput i stisne do 160km na sat, osećajući kako mu vetar mrsi proređenu kosu.
- Ovo je extra, pomisli on dodajući još po gasu.
No, kad je pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe policijski auto sa upaljenim rotirajućim svjetlima.
- Ma, mogu mu pobeći, pomisli i stisne na nekih 210km na sat.
Tada mu se mozak razbistri:
- Šta koji kurrac radim, ja sam prestar za te gluposti, i zaustavi se pored puta, čekajući da stigne policijski auto.
Policajac se zaustavi iza automobila i prošeta do njega:
- Gospodine, smena mi završava za pet minuta i rado ću vas pustiti ako mi kažete dobar razlog zašto ste bežali…ali neki koji još nikada nisam čuo.
Čovek ga pogleda i kaže:
- Prošle nedelje moja žena je pobegla sa policajcem pa sam pomislio da mi je vraćate.
Policajac ga pogleda, vrati mu papire i kaže:
- Hvala, doviđenja.
- Zašto plačeš.
- Otac me dvaput bio danas.
- Zašto, šta si uradio.
- Pokazao sam mu djačku knjižicu s ocene.
- Pa dobro, jednom za knjižicu, a zašto drugi put.
- Rekoh mu da je to njegova knjižica.
Jednog dana, dok je drvoseča sekao granu jednog drveta iznad reke, njegova sekira upade u istu. Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita:
- Zašto plačeš? On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer tako zarađuje za život.
Bog siđe u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Nije.
Bog ponovo siđe i pojavi se sa srebrnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča ponovo reče: Nije.
Bog ponovo siđe dole i pojavi se sa gvozdenom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Da.
Bog je bio oduševljen čovekovim poštenjem i onda mu da sve tri sekire i tako drvoseča srećan ode kući.
Nakon nekog vremena, drvoseča je šetao sa svojom ženom po obali, kad mu žena upade u reku. On zaplače, a Bog se ponovo pojavi i upita ga:
- Zašto plačeš?
- Oh, Bože, žena mi je upala u reku!
Bog siđe dolje i pojavi se sa Jennifer Lopez.
- Je l’ ovo tvoja žena?, upita Bog.
- Da! reče drvoseča.
Bog se naljuti:
- Slagao si! To nije tačno!
Drvoseča odgovori:
- Oh, oprosti mi, Bože. U pitanju je nesporazum. Vidiš, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja žena, ti bi se pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon što bih ja rekao da ni ona nije moja žena, ti bi se pojavio sa mojom ženom. I kad bih ja rekao da to jest moja žena, ti bi rekao da mi daješ sve tri. Bože, ja sam siromašan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge, i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!
Kad god muškarci lažu, to je iz dobrog i časnog razloga, i za dobrobit svih!
Novi Sad=New Now
Beograd=White city
Užice=In wires
Kraljevo=King here is
Podgorica=Under little mountain
Skoplje=With spear
Zagreb=For scratch
Sarajevo=Sara is bullock
Subotica=Little Saturday
Niš=Nothin'
Novi Pazar=New Market
Tada medved: Neko je jeo moju kašu
Mama medved: Neko je jeo moju kašu
Dete medved: Neko je jeo i moju kašu
Tata medved: Neko je ležao u mom krevetu
Mama medved: Znam ja odlično ko je ležao u tvom krevetu
Tata medved: Dobro Radmila to je bilo davno dokle ćeš da me jebeš zbog toga.
U teoriji druga šansa znači da si naučio nešto iz svojih grešaka i vratio si se da popraviš stvari.
U praksi znači da nisi naučio ništa i vratio si se da zasereš i ono što nisi.
Mama i tata uspavljuju sina. Tata mu priča priču o sultanu. Kad je završio, mali se okreće mami:
- Mama…i ja bi želeo da imam pet žena. Jedna da mi sprema da jedem, druga da mi peva, treća da me oblači…
- I jedna da te uspavljuje - nastavi mama…
- Aaa ne, odmahnu sin. Ja ću uvek samo sa tobom da spavam!
Mamine oči se napuniše suzama.
- Bog te blagoslovio oko moje, reče majka i poljubi ga. A ko će spavati sa tim ženama ako one ne spavaju sa tobom, upita mama?
- Neka spavaju sa tatom!
Tatine oči se napuniše suzama…
- Bog te blagoslovio sine moj.
Načelnik porodilišta začuđeno pita glavnu medicinsku sestru:
- Čudno koleginice, ove nedelje nama već desetak očeva palo u nesvest. Šta li se to dešava?
Sestra se nasmeje pa kaže:
- Ma ništa ozbiljno. Pre neki dan nam se porodila crnkinja, pa se babice šale i pokazuju bebu očevima.
Čovek hoda pustinjom i umire od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj bunar sa vodom. Nagne se nad njim, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapšao po ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Pravi raskoš ženske lepote.
- Ja sam sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom! - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti - odgovori joj čovek smeteno.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske lepote.
- Ja sam druga sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom!” - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti! - odgovori joj ne verujući da mu se to događa.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se čovek - kad pred njim SULTAN.
- Otkud toliko drskosti kod tebe, bedniče? Upadneš u MOJU oazu, spavaš sa mojim ženama i još želiš piti MOJU vodu!
Čovek se prenerazi ne verujući šta mu se događa. Ispriča sultanu što se zbilo i zamoli ga da mu oprosti. Sultan mu postavi uslov:
- Oprostiću ću ti pod uslovom da se popneš na onaj breg! - pokaže mu breg udaljen dobrih pedesetak metara - i da prdneš tako da te mogu odavde čuti!
Čovek ode do brega, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.
- Nisam se nadao da je neko sposoban za to. Slobodan si! - reče sultan.
Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode! - zahvalno reče čovek.
- Aaaa, ne! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!” - reče sultan.
Ali ne popijem li vodu umreću, smilujte se!! - zavapi čovek.
- U redu. Vidiš li onaj drugi breg? - pokaže mu breg udaljen barem stotinak metara – popni se na njega i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Daću ti kamilu i vodu!” - naloži mu sultan.
Ode čovek, popne se na breg, napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, daje kamilu i dozvoli mu uzeti vode. On se okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovek, otvori oči, kad nad njim stoji sekretarica iz njegove kancelarije i tiho mu kaže:
- Oprostite gospodine direktore, ali… Zaspali ste na sastanku i strašno glasno prdite…
Mali Ivica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka.
- Gde si bio sine do sada?
- Paa, bio sam sa Maricom u parku.
- A šta si tamo radio?
- Znaš mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli se ljubiti, pa smo se Marica i ja počeli ljubiti.
- I onda?
- Onda je čika onoj tetici skinuo bluzu i počeo je ljubiti u grudi, pa smo to i ja i Marica učinili. Zatim joj je podigao suknju i skinuo gaćice, pa smo Marica i ja isto učinili.
- I šta je onda bilo? – upita već unezverena majka.
- Paa, onda su ono dvoje otišli u žbunje… a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!
Na prepunoj autobuskoj stanici, mlada dama u tesnoj kožnoj mini suknji stoji prva u redu. Naiđe bus, otvore se vrata i ona se pokuša popeti na stepenice, međutim od tesne suknjice ne može dovoljno podignuti nogu. Stidljivo se nasmeši vozaču i pruži ruku iza leđa da malo spusti svoj zip kako bi mogla zakoračiti.
Ponovo pokuša stati na stepenice, ali opet ne ide. Opet zavuče ruku iza i još malo spusti zatvarač. Opet pokuša zakoračiti, ali ni ovaj put ne ide.
Sad već totalno crvena u licu od srama, mlada dama i treći put spusti zatvarač, ovaj put do kraja. Jedan malo jači dedica koji je stajao iza nje, zgrabi je za kukove i s lakoćom je podigne i spusti na vrh stepenica. Ona poludi od besa i počne da viče na njega:
- Kakav je to način, kako se usuđujete dodirivati moje telo! Ja vas i ne poznajem!
Dedica joj se nasmeši i kaže:
- Gospođice, ja bih se i složio s’vama. Ali, pošto ste mi tri puta otkopčali šlic, računam da smo sada prijatelji, pa rekoh da vam malo pomognem…
Dva prijatelja (dedice) u najboljim godinama poželeli da se pod svoje stare dane još jedanput provedu kao u najboljim danima i krenu u grad u provod. Nakon što su sljuštili nekoliko rakijica i vinjačića, završiše u jednom lokalu iz ‘crvenog miljea’.
Kad su vlasnici lokala rekli da bi želeli malo provoda, ona pogleda dve ‘stare vreće’, ode do svog menadžera i šapne mu:
- Idi gore i u prve dve sobe napumpaj po jednu gumenu lutku. Ova dvojica svejedno ništa neće primetiti i nema potrebe da bez veze angažujemo naše najbolje devojke.
Menadžer ode gore i učini kako mu je rečeno, a dvojica deda nakon toga obaviše svoje…
Na putu kući, onako zamišljen, reče jedan deda drugom:
- Znaš, malo je čudno, ali ja mislim da je moja devojka bila mrtva!
- Mrtva?! Ma otkud ti tako nešto?” - upita ga prijatelj.
- Pa, znaš, sve vreme dok sam je ja ‘voleo’ ona se nije pomerila i niti jednom nije izustila glasa!
- Hmmm, znaš nisam ti hteo reći, ali čini mi se da je ova moja bila još čudnija. Ustvari ja mislim da sam spavao s vešticom! - reče drugi dedica…
- Kako veštica?! Otkud tebi takav utisak? - upita ga prvi.
- Pa, znaš, onako usred ‘ljubavi’ ja sam se toliko napalio da sam je malkice gricnuo za vrat, a ona je na to prdnula na glas, letela malo po sobi a onda izletela kroz prozor, odnevši pri tom i moju protezu!!!
Stari pas ovčar, jurio je zečeve po šumi, dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio… Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje… Bio je to leopard, koji mu se polako približavao…
Šta ću sad, mislio je u sebi…i onda je brzo dohvatio one koske koje su stajale kraj njega, da bi trenutak, pre nego što ga je leopard opazio, rekao naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to, leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji reši da ocinkari starog psa kod leoparda… Skočio je sa drveta i požurio da leopardu saopšti prevaru… Videvši kako majmun žuri negde stari pas posumnja u njegove namere i pođe da ga prati… Video ga je kako objašnjava leopardu o čemu je reč, dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren… I naravno, krene u osvetu…
Stari pas, videvši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede osluškujući svaki leopardov korak… Kada mu se već dovoljno primakao da može da ga čuje, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe reče:
- Ama, gde li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još pre sat vremena da mi nabavi leoparda i još ga nema…
Naravoučenije 1:
Ne kači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama…
Naravoučenije 2:
Šta god uradili, uvek će se naći neki majmun u okolini koji će tome da bude svedok…
Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
- Zdravo. Ja sam Saturn.
- Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
- Ja sam Saturn.
- Aleksa… Sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu…
- Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
- Aleksa… Nemoj više da sipaš Saturnu.
Kada pomislite da ste jadni,da ste izgubljen slučaj...Samo se setite mene..
Ja sam devojci poslao za laku noć "volim te", a njen muž mi je odgovorio:
. Voli i ona tebe,ali sada spava.
Zlatno doba Srbije - blizimo se mesečnoj plati od 500€ ili kako se u nemačkoj još ovaj ekonomski fenomen zove jedna jača večera sa prijateljima.
Gospođa prijatnog izgleda kupila mom sinu sok u prodavnici. Pitam sina:
- Jesi rekao hvala?
- Jeste, rekao je. - odgovori gospođa
- Jesi pitao tetu kako se zove, preziva? Da li ima fejsbuk, instagram? Pitaj, nema smisla.
Komšijin auto:
Krst oko retrovizora, Ostrog, Ikona svoje slave, Ikona Sv Nikole, Brojanica oko menjača.
Iz auta izlazimo unatraške, prekrstimo se i poljubimo karoseriju.
Gledam ženu kako se pati sa usisivačem, vodeni filter.Tri puta preko jedne mrve da bi je pokupio.Onaj stari slobodin čupa parket, izvlači boju iz tepiha pa kad keva uspe da ga odvoji od poda ono crevo podivlja k'o anakonda. Pokupi papagaja, paprikaš sa stola i babinu protezu.
Čovek srednjih godina kupio nova brza kola, izađe na autoput i stisne do 160km na sat, osećajući kako mu vetar mrsi proređenu kosu.
- Ovo je extra, pomisli on dodajući još po gasu.
No, kad je pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe policijski auto sa upaljenim rotirajućim svjetlima.
- Ma, mogu mu pobeći, pomisli i stisne na nekih 210km na sat.
Tada mu se mozak razbistri:
- Šta koji kurrac radim, ja sam prestar za te gluposti, i zaustavi se pored puta, čekajući da stigne policijski auto.
Policajac se zaustavi iza automobila i prošeta do njega:
- Gospodine, smena mi završava za pet minuta i rado ću vas pustiti ako mi kažete dobar razlog zašto ste bežali…ali neki koji još nikada nisam čuo.
Čovek ga pogleda i kaže:
- Prošle nedelje moja žena je pobegla sa policajcem pa sam pomislio da mi je vraćate.
Policajac ga pogleda, vrati mu papire i kaže:
- Hvala, doviđenja.
Vicevi 95
- Što ne izlaziš večeras?
- Niža sila
- Valjda viša sila?
- Niža brate, žena mi je visoka 155.
Deda mog dede je iz Prvog svetskog rata doneo Albansku spomenicu.
Deda mog oca je zahvaljujući učestvovanju u Drugom svetskom ratu poneo orden Narodnog heroja.
Moj deda je iz bitke u Lidlu doneo pile.
Glumi tu neku ribu, a ispipana ko piletina u Lidlu
Koliko se bivša zgadi kad me vidi, i meni bude žao što mi je dala
- Dobar dan koliko su vam ove naočare za vid?
- 200 €.
- Ništa, biću Saša Matić
U početku je bilo super. Preselila se kod njega, delili kiriju zajedno. Posle sam saznala da je stan njegov.
Uđem u gradski autobus, nisu bube ali smrde.
- Svakoj devojci sam prodao istu priču.
- E pa meni nećeš
- Neću,ti si posebna...
Da li se osoba koja venčava pedere zove MATIČMAR?
Picnula se jutros moja komšinica, sa kojom sam u zavadi i ode 200 km daleko na sastanak sa mojim lažnim profilom.
Moj komšija u 85-oj napravio profil na fejsu. Sveti Petar ga već sutradan dodao u prijatelje.
Imam predlog, kad upoznamo nekog ko nam se sviđa, a taj neko kaže da je slobodan lepo okačimo njegovu sliku na sve društvene mreže i napišemo: Čiji je ovo dečko, muž ili švaler?
Ako se niko ne javi nedelju dana to je to.
- Halo, jel to lajf kouč?
- Jeste, izvolite...
- Dal biste mogli da mi pozajmite trista evra, do prvog?
- Gospođo, zar vam nisam rekao i juče i prekjuče i prošle nedelje i pre dve nedelje da to ne mogu.
- Jeste, al' nema odustajanja!
Kad je, onomad, moj mlađi brat krenuo u školu i nakon prvog dana mama ga pita šta je naučio. Kaže on da je učio pesmicu ali da zna samo početak: tri, četiri.
Banka kredit 60.000€ kamata 5%
PLUS:
*Obrada kredita 700€
*Održavanje kredita 300€
*Provizija150€...
NEŠTO KAO:
*prodavnica*
Može jedan hleb?
- 30din.
- Izvolite.
- Još 8 dinara za struju.
- ? Ok
- Još 3din. Znate, krečili smo juče.
- ?
- I još 6 za novu čistačicu. Divna žena.
Mladi lekar došao da radi na selu kako bi zamenio starijeg lekara koji je pred penzijom. Stariji lekar predloži mladome zajedničke kućne posete kako bi se ovaj upoznao sa stanovnicima. U prvoj kući je mladi lekar pažljivo slušao kako stariji lekar i sredovečna gospođa raspravljaju o vremenu, o unucima i najnovijim crkvenim novinama. Nakon nekog vremena lekar upita gospođu kako se oseća.
Ona odgovori kako ima lagane bolove u trbuhu.
Lekar na to odgovori kako je sigurno preterala sa svežim voćem te da bi trebala smanjiti jedenje istog i videti hoće li joj to pomoći. Nakon izlaska iz kuće mladi lekar upita staroga kako je tako brzo postavio dijagnozu bez da je uopšte pregledao ženu.
- Nisam je ni morao pregledati. Sigurno si primetio da sam ispustio stetoskop na pod. Kad sam se sagnuo uzeti ga, pogledao sam okolo i zapazio dvadesetak kora od banane u kanti za smeće. To je moralo uzrokovati nekakve smetnje.
Zadivljeni mladi lekar upita starijeg kolegu može li on pokušati postaviti dijagnozu u sledećoj kući i ovaj pristane. U sledećoj kući živela je starija udovica. Nakon par minuta razgovora o vremenu, unucima i novim crkvenim novinama, mladi lekar upita udovicu kako se oseća u zadnje vreme.
Ona odgovori da je vrlo umorna i da nema energije kao nekad.
Mladi lekar nakon toga reče kako se ona sigurno preopteretila radom za crkvu i bilo bi dobro da se malo odmori od toga. Kad su izašli iz kuće stari lekar reče kako je dijagnoza verovatno tačna, ali ga zanima kako je mladi kolega došao do toga.
- Baš kao i vi, ispustio sam stetoskop na pod. Kad sam se sagnuo uzeti ga pogledao sam malo naokolo i ugledao sveštenika kako se skriva ispod kreveta.
Rešila gatara da osavremeni svoju praksu, reklamira se kako proriče sudbinu na način prilagođen savremenom dobu. Odazvala se i jedna djevojka, pa joj moderna gatara proriče:
- Auuu, velika sreća te čeka, će da nađeš dobrog provajdera, a neki prijatelj na fejsu ti nešto mnogo dobro misli. Svako veče jedva čeka da se uključiš a ti se nešto mnogo kriješ. Mnogo mu se sviđaš, čak će da oće i sajber seks!
- Sad mi daj desnu ruku da ti bolje pogledam.
- Auuu, malu ruku imaš, ali velikog miša držiš. Vidim ti velik trafik sa jednog mnogo bezobraznog sajta. Apdejtuj ti antivirusnu aplikaciju i da te ne boli posle glava.
- Ajde, sad daj 100 eura i gospod da čuva i tebe i tvoj softver i tvoj hardver.
- Ma, gde si ti mala pošla? Ako mi ne platiš ima da te kunem! Računar ti se napunio onim virusima, vindouz ti bio ko pozadina moje prababe, a reinstal svaki dan radila do uveče. Imejl spamovima ti se prepunio do vrha, a sve pasvorde zaboravila i svi akounti ti se izbrisali! Samo ružne prijatelje imala na fejzbuku.
Časna sestra i sveštenik prelaze pustinju Saharu na kamili.
Trećeg dana, bez ikakvog upozorenja, kamila se sruši mrtva. Nakon što su otresli prašinu sa sebe, časna i sveštenik počeše da sagledavaju situaciju i posle dužeg perioda tišine, sveštenik progovori:
- Pa sestro, situacija izgleda poprilično strašno.
- Znam Oče. Zapravo, mislim da nećemo preživeti više od dan, dva.
- Slažem se. Odgovori sveštenik. Sestro, pošto je izgledno da se nećemo izvući živi odavde, bi li učinila nešto za mene?
- Bilo šta Oče.
- Nikada nisam video ženske grudi i pitam se da li bih mogao da vidim tvoje?
- Pa, pod ovim okolnostima, ne vidim kako bi nam to moglo štetiti.
Časna sestra otvori svoju odoru i sveštenik je uživao u pogledu na njene grudi, komentarišući njihovu lepotu:
- Sestro, smem li ih dodirnuti?
Ona pristane i on ih je milovao nekoliko minuta. Oče, mogu li Vas nešto zamoliti?
- Naravno sestro.
- Nikad nisam videla muškarčev, hmm, ono dole. Mogu li da vidim Vaš?
- Misli da sa tim neće biti problema, odgovori sveštenik, zadižući svoju odoru.
- Oh, Oče, smem li ga dodirnuti?
Sveštenik pristane i nakon nekoliko minuta milovanja, on dođe do pune erekcije.
- Sestro, znaš li da ako stavim ovog svog, ne više malog, na pravo mesto, on može podariti život?
Da li je to istina Oče?
- Naravno da jeste sestro.
Oh, Oče, pa to je divno. Gurnite ga brzo u kamilu i gubimo se odavde.
Išla sam godinama u teretanu sa nekom Marijom i njenom rođenom sestrom i kod naše kuće smo ih suprug i ja zvali "Marija pizdarija i njena sestra starija". Sve dok ih jednom prilikom moja ćerka (4) nije pitala: A viiii ste Marija pizdarija i njena sestra starija?!
Sponzoruša pokazuje drugarici zlato koje je dobila i kaže: Ovaj prsten se sastoji od 24 karanja!
- Dragi , reci mi iskreno : Jesam li strašna bez šminke ?
- Pravo da ti kažem , ja te se i sa šminkom malo plašim!
Vidiš ti šta je Jugoslavija bila, maloletan Miša napravi dete maloletnoj Nataši, njih 8 plati avionsku za Moskvu, poljube vrata, odmah iskeširaju povratnu za Beograd, povedu još njih 4, ustanove da je mali slagao i naprave žurku umesto da oderu malog od kaiša.
Glavni mafijaš iz italijanske mafije otkrije da ga potkrada njegov knjigovođa Gvido… Ukrao mu je $10,000,000. Njegov knjigovođa je gluvonem. To je i bio razlog što je dobio posao. Pretpostavili su ako Gvido ništa ne čuje, ne može da svedoči na sudu. Ode mafijoza kod Gvida zbog njegovih $10 milliona i vodi advokata da mu prevodi na znakovni jezik.
Kaže mafijoza da prevede:
- Pitaj ga gde su pare!
Advokat, koristeći znakovni jezik, pita Gvida:
- Gde su pare?
Gvido mu odgovara:
- Nemam pojma o čemu pričaš.
Advokat prevodi mafijozi:
- Kaže da nema pojma o čemu pričaš.
Mafijoza vadi pištolj, uperi Gvidu u glavu i reče:
- Pitaj ga ponovo ili ću ga ubiti!
Advokat kaže Gvidu:
- Ubiće te ako mu ne kažeš.
Gvido mu odgovori na znakovnom jeziku:
- OK! Pobedio si! Pare su u crnoj torbi, zakopane iza kuće mog ujaka Bruna.
Mafijoza pita advokata:
- Šta kaže?
Advokat:
- Kaže da nemaš muda da opališ!
Zove bivša da mi kaže kako sa dečkom radi na detetu pitam je onako ljudski dal im treba pomoć a ona kako sam ja kreten koji se nikad neće promeniti pa što me onda zoveš koje pičke materine
Naravoučenije:
Ne nudite pomoć nezahvalnim osobama.
Kad je kurac najdlakaviji?
Kad ga ljubi bradonja.
- Alo!
- Alo, reci
- Ljudi đe ste?
- Evo krenuli na more, taman sipali gorivo i nastavljamo.
- Jeste li vi normalni, i ja sam bio s vama u autu, vratite se na pumpu odmah!
Anegdota iz centra za mršavljenje Cigota:
Skupile se žene posle napornog treninga oko nutricioniste i trenera i slušaju - nemojte jesti ovo ni ono... a odličan saveznik za skidanje kilaže je sex.
Tek jedna iz mase: Što nas ne jebete šta nas mučite.
Jedna iz Beograda priča:
Vozila sam kroz Šumadiju, kroz onaj zabiti deo i pokvario mi se auto. Jedan lokalac nailazi jašući konja i ponudi se da me prebaci, makar do najbližeg grada. Popela sam se iza njega, zajahala konja. Bilo je nekako neobično, jer je on svakih nekoliko minuta vikao ” Opaaaaaaaaaaaaaa ” .To je vikao tako glasno, da se odbijao eho od susednih brda. Bilo je baš lepo čuti to. Konačno, kad smo stigli u grad, još jednom je radosno viknuo: “Opaaaaaaaaaaaaaa!!!” Pogledao me je i odjahao… Eto nisam ni stigla da mu se zahvalim. Pitali su me ovi iz mehaničarske radionice, zašto je on bio tako uzbuđen i viknuo to. Odgovorila sam im odgovorila da ne znam i da sam samo sedela iza njega, stavila ruke oko njegovog struka i držala se čvrsto za vrh sedla svo vreme.
- Gospođo, reče mi radnik, Drakče ne koristi sedlo.
Duško Radović je ućutkan zbog rečenice: Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih.
Zbog velikih problema Stambolić i ekipa odlučuju da vrate "Beograde, dobro jutro!"
Odgovor:
- Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme!
Sastanak stanara u mojoj zgradi je slika Srbije:
- najglasniji oni što ništa ne plaćaju
- najfiniji oni koji svima zagorčavaju život
- ćute oni koji pokrivaju sve troškove, gledaju svoja posla i u neverici gledaju prve dve grupe.
Upasao sam potkošulju u farmerke, pa obukao majicu, pa duks, pa prsluk. BABA JE PONOSNA!
Nastavnik informatike na 1. času u 6 razredu kaže deci:
Ako budete informatičari, imaćete puno para, radićete super posao i vozićete skupa kola.
Klinka pita: Pa što onda vi radite ovde i vozite se autobusom?
I nastavnik joj kaže da je bezobrazna i da dodju roditelji kod njega!?
- Pogrešna lozinka
: kuca ponovo :
- Pogrešna lozinka
: kuca ponovo :
- Pogrešna lozinka, hoćete li da resetujete lozinku?
: resetuje lozinku :
- Nova lozinka ne može biti ista kao stara.
Radio bih bilo kakav posao za 4000-5000 evra mesečno, samo da nije nešto teško i da ne mora svaki dan i da mogu da dođem i odem kad god hoću i da ne smaraju puno.
Učiteljica ljuta:
"Svi ste dobili keca, na pismenom. Ja vam dam da pišete o znamenitim ženama a vi o tamo nekoj Ceci, Lejdi Gagi... Sram vas bilo!!!
Umesto da pišete, npr. o Mariji Kiri"
- Hi, hi, hi...
"Šta je smešno!?!?!"
Učiteljice, ne kaže se Marija Kiri nego Maraja Keri!!!
-Jesam u programu?Može muzička želja?
-Da. Može
-Pozdrav bivšem uz pesmu "Crko da Bog da sve stekao pa sve izgubio ne imao sreće ni ti ni tvoj porod sve te želele a tebi da se ne diže"
-Gospođo nema takva pesma
-Al bila sam u programu?
-Da
-Daj onda nešto od Harisa.
субота, 13. октобар 2018.
Bajka o časti
U neka davna vremena živeše ljudi bistroga uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo i izrodiše veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti.
Vreme je prolazilo. Život im beše bogat.
Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili im kuće, otimali decu, palili knjige… No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi…
Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Čast. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez Razuma narod propadne, oni su sa Časti postali još jači. Čast je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.
Zavist, već besna, pokuša da ubije i Čast, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – večnu slavu i vlast. Život je poverovao. Na prevaru zatvori Čast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Časti i Slobode je Život sa strahom. Tada su istina i nada daleko, a tuga i zlo prve komšije.
Zavist je imala kćerku Laž koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Laž dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava. Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog, časnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I – zaboravljen…
Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Laž i unuk Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svome narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći. Bila je na putu, zaboravljena… Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao otvoriti. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti.
Jednoga dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga: „Poznaješ li ti Čast i SloboduT „Ne, ja sam se rodio posle njih“, odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac Život“. „Slušaj me dobro“, reče zlatokosi, „ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti“.
Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Laž i Prevaru.
Druga želja: Vrati narodu Čast i Slobodu!
Treća želja: Ne dozvoli da jezik tvoga naroda padne u zaborav!
Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Čast i Sloboda živeli dugo i srećno.
Žive i danas, ali ih treba čuvati od kutije zaborava…
Autor: Nikola Borovčanin
Nikola je ovaj tekst napisao sa 12. godina, 2011-te godine, dok je bio učenik 6/1 OŠ “Vasa Čarapić”
уторак, 2. октобар 2018.
Ako li te ja opandrčim
AKO LI TE JA OPANDRČIM:
Priča žene kojoj nisu jasni današnji roditelji i kako vaspitavaju svoju djecu
Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo. Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio 25. lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.
Da li se sjećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sjećam vrlo dobro. Voljela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prijekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: “Dobar dan”, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom, piše “Magazinalfa“…
Roditelji su bili red i zakon. Babe i djedove smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si na.ebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah poslije roditeljskog. Riječ roditelja je posljednja. Ako poslije izgovoriš makar: “Dobro”, slijedi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da cijeli vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvjesta kila proklijalih krompira u podrumu.
Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.
Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspjeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspjeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocjene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspjeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vrijeme da posjeduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocjepaju to ti je što ti je.
Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promijenilo u vezi vaspitavanja djece i sistema nagrađivanja. Djeca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lijenost i objesnost se tretiraju kao ’pa takav je šta ću mu ja’. Šta se desilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio. Parkove i dvorišta su zamijenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Djeca se druže online. Unutra.
Kao roditelj, slijedila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti djeca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.
Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umiju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promijenilo to što se djeca tretiraju kao da su od morske pjene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dijete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer “on samo tako hoće da jede”.
Trče za njima da im spriječe pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne. ‘Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir oće, ovaj moj ne spava do ponoći’. Šta bre ne spava, pa lijepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svjetlo. U devet u krevet bre. Plači, zaboli me, i ja sam živ stvor. Gdje je mojih pet minuta?
Sve lijepo piše u best seleru ‘Kako odgajati dijete’. Mislim da je većina nas naslijedila tu knjigu. Od koga? Od naših roditelja. Šta mislite čemu im je služila knjiga? Da vide kako treba. I meni je ostala u amanet i pročitala sam je i primjenila od korica do korica.
Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa djetetom izgradiš zdrav, razuman odnos gdje se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i dosljednost svakog izgovorenog pravila.
– Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dijete vam jede zemlju.
– Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.
Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama.
Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontanim, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam djelovala čudno i klonili su me se. I to sam razumjela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dijete, tvoja briga. Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo.
Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvaespetu lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.
Griješiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Griješiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama.
Griješiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti, i svaka mačka ogrebati. Griješiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa.
Griješiš što mu ne daš da ide u pijesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guzica pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te ženo.
Priča žene kojoj nisu jasni današnji roditelji i kako vaspitavaju svoju djecu
Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo. Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio 25. lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.
Da li se sjećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sjećam vrlo dobro. Voljela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prijekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: “Dobar dan”, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom, piše “Magazinalfa“…
Roditelji su bili red i zakon. Babe i djedove smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si na.ebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah poslije roditeljskog. Riječ roditelja je posljednja. Ako poslije izgovoriš makar: “Dobro”, slijedi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da cijeli vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvjesta kila proklijalih krompira u podrumu.
Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.
Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspjeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspjeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocjene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspjeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vrijeme da posjeduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocjepaju to ti je što ti je.
Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promijenilo u vezi vaspitavanja djece i sistema nagrađivanja. Djeca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lijenost i objesnost se tretiraju kao ’pa takav je šta ću mu ja’. Šta se desilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio. Parkove i dvorišta su zamijenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Djeca se druže online. Unutra.
Kao roditelj, slijedila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti djeca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.
Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umiju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promijenilo to što se djeca tretiraju kao da su od morske pjene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dijete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer “on samo tako hoće da jede”.
Trče za njima da im spriječe pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne. ‘Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir oće, ovaj moj ne spava do ponoći’. Šta bre ne spava, pa lijepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svjetlo. U devet u krevet bre. Plači, zaboli me, i ja sam živ stvor. Gdje je mojih pet minuta?
Sve lijepo piše u best seleru ‘Kako odgajati dijete’. Mislim da je većina nas naslijedila tu knjigu. Od koga? Od naših roditelja. Šta mislite čemu im je služila knjiga? Da vide kako treba. I meni je ostala u amanet i pročitala sam je i primjenila od korica do korica.
Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa djetetom izgradiš zdrav, razuman odnos gdje se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i dosljednost svakog izgovorenog pravila.
– Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dijete vam jede zemlju.
– Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.
Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama.
Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontanim, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam djelovala čudno i klonili su me se. I to sam razumjela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dijete, tvoja briga. Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo.
Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvaespetu lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.
Griješiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Griješiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama.
Griješiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti, i svaka mačka ogrebati. Griješiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa.
Griješiš što mu ne daš da ide u pijesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guzica pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te ženo.
Пријавите се на:
Постови (Atom)