Veliki indijanski poglavica Sijetl koji je uputio
rukom pisanu poruku, američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu kada je ovaj
poželeo kupiti njegovu zemlju, (današnja država Vašington), zaslužuje posebno
mesto jer mnogi bi, a pogotovo danas i posebno deca u školi, kao uostalom i svi
mi, trebali učiti iz njegovog pisma.
“Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu
zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu
vode, kako vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka
sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt
sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose
sećanje na crvenog čoveka.
Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja
kada odu u šetnju među zvezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu
zemlju jer ona je majka crvenoga čoveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.
Mirišljivo cveće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša
braća. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi
pripadaju istoj porodici.
Tako, kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje glas
da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas
da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam
biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite
našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta je zemlja nama sveta.
Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo
voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se setiti da je to
sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga
naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Reke su naša braća. One nam tole žeđ.
Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo svoju zemlju, morate se
setiti i učiti svoju decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati
rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da beli čovek ne
razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je jednak kao i drugi, jer on je
stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat
nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja
grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se.
Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se
prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti,
opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa prožderaće
zemlju i ostaviti samo pustoš.
Ne znam, naš način je drukčiji nego vaš. Izgled
vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali možda je to zato jer crveni čovek
je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima beloga čoveka. Nema mesta
da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca kukaca. Ali možda je
to zato jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta
je to život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku
žaba u bari?
Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više
voli blagi zvuk vetra kad se poigrava lišćem močvare kao i sam miris vetra
očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom.
Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo
deli jednaki dah - životinja, biljka i čovek. Beli čovek ne izgleda kao da
opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad.
Ali ako vam prodamo našu zemlju, morate se setiti da je vazduh skupocen za nas,
da vazduh deli svoj duh sa svim životima koje podržava. Vetar što je mom dedi
dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo
svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mesto kuda će i beli čovek
moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskoga cveća.
Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu
zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postaviću jedan uslov: Beli čovek mora se
odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći.
Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video
sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek
ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći gvozdeni
konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Šta je
čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti
duha. Šta god se desilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari
su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo
njihovih dedova. Tako da će oni poštovati zemlju. Recite deci da je zemlja s
nama u rodu. Učite svoju decu, kao i što činimo mi sa svojom, da je zemlja naša
majka. Šta god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo,
pljuje na sebe samoga. To mi znamo, zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada
zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu.
Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovek
ne tka tkivo života: on je samo struk u tome. Šta god čini tkanju, čini i sebi
samome.
Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao
prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo
biti braća, posle svega. Videćemo, jednu stvar znamo koju će beli čovek jednoga
dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao
što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost
jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta je zemlja draga Njemu, a
škoditi zemlji, znači prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz;
možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit
ćete se u vlastitom smeću.
Ali u vašoj propasti svetleće sjajno, potpaljeni
snagom Boga koji vas je doneo na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam
vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je za nas misterija, jer mi
ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni
uglovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan
brbljajućom žicom. Gde je guštar? Otišao je. Gdje je Orao? Otišao je. To je
kraj življenja i početak borbe za preživljavanje”.
Нема коментара:
Постави коментар