Aca i ustav

Ustav čita Aco predsedniče,
naočari naviše pomiče,
od znoja se i nervoze trese,
jer što čita ne mož' da podnese,
pa rešio da pocepa strane,
što mu mnoga ovlašćenja brane.
Kad pocepa ustav skoro ceo,
pred komade artije je seo,
pa besedi: "Ti ćeš da me sprečiš!
knjigo glupa, puna praznih reči!
baviću se čime god poželim,
zemlju kome hoću ću da delim,
o Kosovu dok vodim dijalog,
za ostatak zemlje primam nalog;
sve da prodam, niko da ne sudi,
jer su ovde zaboravni ljudi!
Živote im polagano gasim,
a veruju da ću da ih spasim,
dok ih gledam gladne, bose, nage,
spominjem im uvoz radne snage;
ako rade za po evra dvesta,
za smanjenje jošte ima mesta!
Za svačijih prava zaštitnika
stavio sam svoga poslušnika,
naređenja premijerki dajem,
ni za koga nimalo ne hajem;
dok muževi ubijaju žene,
svi mediji promovišu mene,
kažem da sam protiv, al' me briga,
nije zakon istinita knjiga!
Tuđe dobro meni nije važno,
zakleo sam na tebi se lažno;
nikad neću sa vlasti da padnem,
orden samom sebi ću da dadnem!"
Ustav leži iscepkanog tela,
znoj ga kvasi sa Acinog čela,
i dok slova nestaju od znoja,
Aci kliču: "nek je volja tvoja!"