Klišei iz filmova

JOJ, FILMOVI ILI: BOLJE I KOJI MINUT KRAĆI FILM NEGO KLIŠE ZA KLIŠEOM

- Žena je u 90% slučajeva našminkana i ne odriče se šminke ni u najtežim trenucima (dok npr. žali za tek preminulim detetom, partnerom i sl).

- Koliko god svet bio razoren - depilacija je i dalje stvar koja se podrazumeva. Nećeš videti ženu s brčićima i dlakama pod pazuhom, da si bog, a i obrijani i podšišani muškarci u takvim filmovima - bode oči!

- Skoro u svakom filmu katastrofe, posebno nervira čista, nepoderana odeća i obuća.

- Opet neka katastrofa - sve pusto, sve je stalo sa radom, fabrike, prodavnice, sve je porušeno, ali paklica cigareta je tu.

- Sve prekriveno snegom i ledom - ljudi u tankim jaknicama, bez kape i šala.

- Bliski ljudi (braća, sestre, najbolji prijatelji), posle izuzetno traumatičnih događaja u kojima su učestvovali, ili kada se vide posle dužeg vremena, nikad se ne zagrle.

- Čak i kad se ljudi grle na filmu, sve češće ćete videti da pritom odmiču glave jedni od drugih.

- Svi bi uradili sve za bivše partnere. A- ha, kako da ne!

- Svi su i dalje emotivno uzurpirani osobom iz srednje škole, osećaji su uvek tu, jednako snažni kao i pre trideset godina.

- Emotivni partneri se uvek nadrkaju kada onaj drugi koji je policajac ili detektiv, mora na posao, obavezno uz prebacivanje na konto porodice koja je na prvom mestu. Hellllooooou! To mu je posao, znali ste to i kad ste ušli u vezu.

- Zatvoreni u kupatilu, koji pokušavaju da pobegnu kroz prozor koji je uvek zaglavljen! Jebote, živiš u tom prostoru, valjda znaš da je prozor zaglavljen. I onda cimaju, udaraju, a staklo neprobojno. Neispravna brava, nema para za popravku. I u svakoj drugoj kući je staklo neprobojno. Pre neki dan gledam nebulozni film u kom žena u punoj kući svega i svačega ne uzima nikakav oštar predmet (noževe joj je manijak sklonio, ali su tu i dalje viljuške i kojekakvi oštri delovi escajga) da se odbrani, već neku glupost, ne znam ni šta je. U tom fatalnom kupatilu, ona ruku obavija peškirom da se ne povredi dok razbija staklo (opet neprobojno, za koje valjda zna da je neprobojno?) i sva se krivi, udarajući, a ispod prozorčeta komoda sa ogromnom keramičkom, četvrtastom posudom, oštrih ivica, u kojoj je sveća! Uzmi svećnjak, glupačo! Pa, bar to sklonite da gledalac ne vidi!

- Na krevet svi ležu u obući! To me posebno nervira. Mesto u kom higijena mora biti na nivou, a stavljaš na njega cipele koje su svašta donele na đonovima...

- U običnoj, prosečnoj kući svi sve čuju ili niko ništa ne čuje. U jednoj sobi osoba vrišti, druga, u prostoriji do nje, uz kao pojačan tv, ništa ne čuje. Pa čak i da je pojačan tv, majku mu, zašto je toliko pojačan? Kao da su svi nagluvi. U nekim scenama nema uopšte zvuka koji bi bio opravdanje što druga osoba ništa ne čuje. Bokte, kod nas komšija preko puta ulice povisi ton i čuješ ga kao da ti sedi u kući.

- Progonjeni likovi uvek lupaju po staklu zapomažući, iako mogu da ga razbiju, šapuću umesto da urlaju iz sveg glasa.

- oni koji ne žele da budu primećeni kako uhode nekoga samo se, kad ta osoba krene u njihovom smeru, onako spuste niz sedišta kao da ih ona neće skontati. Pa, jebote, i sa 50 m se vidi da neko sedi u kolima

- Makljanje u kadru, ali svi tabaju protivnika uredno jedan po jedan, umesto da napadnu sa svih strana. Jedan čeka i gleda dok mu saborca lemače.

- Jedan udarac i odmah je nokaut, iako je akter udaren, recimo, u koleno. Kad negativac padne, retko kad ustaje, leži kao fudbaler na onoj livadi, ovaj, igralištu.

- Kola! Jebote, pogotovo u američkim filmovima - vidiš lik situiran, vozi super kola, ali neće da upale kad treba!

- Na putu je nekome, navodno, pokvaren auto i zaustavlja automobil koji dolazi, a lik u njemu umesto da produži i pozove policiju ili vučnu službu da dođu ne mesto havarije - jer pustopoljina, ili šumetina okolo i još - stranac je to, ili uz to je i mrkli mrak, a ovaj nabio kapuljaču i sl. - ne, ovaj se zaustavlja i zna se šta mu se desi - s razlogom!

- "Kad smo kod auta i parkiranja u američkim filmovima. Vozi glavni junak po ulicama, New Yorka, L.A, San Francisca, Chicaga...

dogodi se frka i odmah skrene na parking. Poznavatelji situacija, kažu kako nema teoretske šanse za parkiranje i to, pogotovo, u dnevnoj varijanti. Da ne spominjem o razgovoru vozača sa suputnicima za vrijeme vožnje, gdje se, maltene, igraju skrivača ili puste da auto sam vozi" Robert Čajsa

- Žene koje, uvek, nakon što prenoće kod muškarca, ujutro oblače njegovu košulju ili majicu. Gde je tvoja odeća, zaboga?

- Šolje iz kojih se pije kafa, a vidiš da su prazne.

- Uzmu burgerčić ili sendvič prečnika 7-8 cm, uzmu zalogajčić, ali žvaču kao da su ga celog strpali u usta.

- I kakvo je to povrće uz obroke? Samo grašak ili šargarepa iz konzerve ili tek blanširano. Gde je kuvana boranija, kuvan grašak, slatki kupus, turšija? A domaćin/domaćica se kao potrudili, sve pljušte medalje i pehari uz hvalospeve porodice ili prijatelja...

- Onaj ekspres lonac što pišti, tu je čak i usred noći, u mrklom mraku, u kuhinji u koju obično neko provaljuje.

- I svi noću piju čaj - ja bih ustajala zbog pišanja deset puta do jutra!

- Detektivi kad izvade onu značku - kao da svi znamo kako treba da izgleda legitimacija FBI agenta. Toliko je brzo sklone, da ni ime ne možeš da im pročitaš.

- Gde ste bili tog i tog dana pre par godina, meseci, dana? Ja ne znam da li se nešto desilo pre dva dana ili dva meseca. A tek šta sam jela i koliko je sati bilo kad se nešto desilo...

- Zaboravio si ko si i šta si, ali znaš i dalje gde ti je kuća i redovno odlaziš na posao i tačno znaš šta da radiš.

- I svi lepi. Što bi Radovan III rekao "I ovi njihovi glumci baš leeeepi, a ne k'o ovi naši, brkati, nosati!". Toliko su svi lepi da mi je već muka od tih kastinga.

- Kad vidim glumce koji nisu po PS-u iliti po tim određenim standardima lepote i zgodnosti, uvek se pitam kako je izgledala audicija za te glumce i kako su bile napisane reference kojima su odgovarali.

- Vojnici ili policajci, detektivi i sl. koji su prošli rigoroznu obuku, kada roštiljaju iz oružja, obavezno pucaju oko protivnika i on im pobegne.

- Nikad mi neće biti jasno zašto nenaoružanog negativca (ili naoružanog nožem ili sl.) koji više nema gde, policajci ubiju, umesto da ga gađaju u nogu, ruke i sl. Ne - odmah u srce ili glavu, dok manijaka kog savladaju, redovno ostave da samo tako leži, pa se ovaj podigne i nastavlja da ubija.

- Žrtva se već na trećem koraku saplete, padne i ne ustaje, jebote, ne ustaje, nego se vuče ko crevo, cvili, prevrće se sa jednog kuka na drugi, pokušava da ustane, pa opet poljubi pod, odguruje se nogama unatraške.

Kakva je to lomljava organa u telu kad se od običnog posrtanja ponaša kao da je doživela tešku saobraćajku? Je l' joj noga slomljena, ruka? Nije, jer se, tobož', pokušava podići - da je slomljeno nešto, ne bi mrdnula dupetom.

- Horori u kojima glavni lik obavezno pati od nekakvih halucinacija ili naznaka mentalne bolesti - da bi se u filmu opravdali natprirodni događaji.

TO JE HOROR FILM I NEKA SE DEŠAVA ŠTA GOD TREBA DA SE DEŠAVA - ŠTA SE KOJI MOJ SKRIVATE IZA ISPARENJA U KUĆI ILI PSIHOZE? SAMO NEK JE STRAŠNO I KRVAVO!

- Ne, nisu svi sa naočarama pametni i nisu svi gojazni ljudi dragi, duhoviti i dobri. Isto važi i za likove sa hendikepom.

- To što lik čita stripove ne mora da znači da je kul i da je štreber.

(Ima nas govana koji ih čitamo i skupljamo, pa nismo kul)

- E, da, potpuno razumem ono sa ispražnjenom baterijom telefona. Nekad je moj Sony Erickson i nakon višesatnog slušanja muzike bio na 90% baterije i punio se na svaka tri dana, a ovo govno koje sad imam - prčkaš po njemu nešto sat vremena i ćao - ode baterija, tako da - verujte filmskim junacima - telefon ne ra-di!

- A što se tiče onoga, opet sa mobilnim telefonom - nema signala - i ne, na mnogim mestima ga jednostavno nema. A sad, to što svaki drugi scenarista to koristi da bi nagovestio probleme - to je već druga stvar.

- Dan je (ili noć), detektivi ili policajci dolaze na jedno odredište, dobiju poziv ili svojevoljno odluče da odu na drugu adresu, u istom gradu, (i to odmah) - kad stignu na tu adresu već je duboka noć (ili dan), kao da su putovali satima.

- "Moramo da razgovaramo!" i pomere se pola metra dalje i - razgovaraju.

I ono čuveno kad neko hoće nekome nešto da kaže, a u društvu su, pa ga pozove da mu, kao, nešto pomogne u kuhinji.

- Ulaze sumnjičavo u svoju (ili tuđu) kuću i s vrata viču "Halo! Ima li koga?" Da, neko je ušao zbog loših namera i sigurno će ti se javiti. Znači - istrčiš iz kuće glavom bez obzira, urlaš, lupaš komšijama na vrata (a, da - u filmovima niko nikome ne otvara vrata na pozive u pomoć).

Isto je kad protagonistu probudi nekakav zvuk, u sred noći, pa pita "Ima li koga?". Naravno, obavezna je bejzbol palica. Odakle mi bejzbol palica? Radila bi oklagija.

- Kad lik izgovara svoj npr. šaljivi tekst i smeši se u krupnom planu, pa kamera ode iza njega da bi se video drugi lik, sagovornik, a ovom prvom se, iz tog ugla, iako bi trebalo, uopšte ne vidi da se lice iskrivilo u smešak, niti izgleda kao da govori.

- Tuširanje kao da vode ljubav sami sa sobom.

- Preglasno stenjanje tokom seksa već pri samoj penetraciji - evo ga odmah orgazam. A-ha, kako da ne!

I što moraju scene seksa, uopšte, osim ako nije erotski film ili pornjava?

- Muškarac koji skida majicu da bi mi videli kako je zgodan.

Žena koja skida majicu da bi mi videli kakve sise ima.

- Trčanje u štiklama.

- Prikazivanje glavnih junaka kako trče, peru zube i sl. Koga briga za to?

- Vanzemaljci i kojekakve pošasti uvek prvo napadaju Ameriku.

- Svi znaju engleski, čak i ljudi iz nekih plemena u pripizdini.

- I ono što me najviše iritira: 99% telefonskih razgovora u filmu završava samo udaljavanjem telefona od uva, bez logičnog završetka komunikacije, bez pozdrava - ništa.

Doduše, sa Fredijem Krugerom nije bilo potrebe više reći ni "A"!

Ali, u ostalim slučajevima - pa je l' tako teško reći: "Aj, zdravo!", je l' teško?

PS Post je dopunjen klišeima kojih su se pratioci setili u komentarima. Šteta da se baci

Aleksandar Smailović:

- U svakom trećem filmu baljezganje o bejzbolu/košarci.

Detektiv/inspektor mora prvo da bude suspendovan da bi rešio slučaj.

Eksplozija/meci fijuču oko glave/sve se ruši ali u tom trenutku se dvoje ljube u najveće, iako su se upoznali pre nekoliko sati.

Doručak u krevetu (ženska našminkana, naravno).

-Tinejdžer "večera" s porodicom, ustvari se igra sa graškom i pireom u tanjiru, dok, na kritiku od roditelja, demonstrativno ne ustane i ode u sobu/napolje.

Vedrana Pavlić:

- Prvu stvar šta rade kad dođu doma s posla je otići direkt do bara i trgnit jednu s nogu, normalno sve u cipelama i normalno da su već bili na cugi. I svaki obrok pojedu jedan zalogaj pa se dignu sa stola ili ako su vani bace ostatak.

Enver Hrustić:

- Oduševljava me u horror filmovima kad žrtva bježi od ubice i trči kilometar kroz šumu i naravno zapne i padne na tri sekunde ubica se već teleportirao ispred nje. 80-te i akcioni filmovi su najjači što policija uvijek dođe na kraju ili kad glavnog negativca treba ucmekati, prvo dramska pauza, pa monolog, onda trenutak kolebanja, moralna borba sa samim sobom I na kraju presudi pravda i ne ubije ga već ga dotuče tom zadnjom rečenicom. Još jače je kad glavnom liku nadređeni traži da vrati pištolj i značku i naredi da ode na odmor, ali glavni lik nastavlja istragu na svoju ruku i lično - brateee, meni ne treba narediti da odem na odmor :

Ivan Marić:

- Ako se lik nakašlje malo jače ili češće u filmu, znači da umire od neke bolesti.

- Ako eksplodira bomba blizu glavnog junaka, on odleti 20m u stranu, ali pošto ga vatra eksplozije nije dirnula, ne bude mu ništa, samo ustane i malo se počisti.

Urke Maks:

- Serija "Beverli Hils":Brendon popije 4 piva i zakači nekome autom blatobran... Sutra ide na grupnu terapiju anonimnih alkoholičara...

William Blake:

- Glavni junak zove nekoga sa starog kućnog telefona, i tek što je počeo da okreće brojeve ovaj se javi.

Dušan Savić:

- Сваки пандур или ко год у филму је аутоматски врхунски познавалац ауто индустрије, пичи јурњава пуном брзином, а они јављају “јурим зелени Шевролет Камаро турбо инџекшн из 86. од толико кубика, таблице те и те”.

Marija Kostić:

- Glavni glumac nikada ne razgovara sa ocem, a ako je glumica sa majkom!

Uvek prežive padove sa desetog sprata, ili budu jedini preživelu u masovnom sudaru, eksploziji..

Rešenje pronađu uvek u poslednjih 10 sec pre nego dođe do katastrofe!

Milica Stanković:

- A kad krenu nekog da prate kolima, tri metra iza i ovaj ih kao ne vidi u retrovizoru

Pa se onda suptilno parkiraju i niko nikog ne vidi...

Saša Georgiev:

- Pročitao sam davno, da su neku poznatu glumicu, za potrebe nekog filma, šminkali 8 sati da bi izgledala nenašminkano. Zar nije jednostavnije da joj ne staviš ništa na lice, i tako je snimiš?

Milan Stefanović:

- Zašto progonjene žene, od manijaka, vrišteći, beže UZ stepenice. I onda dodju do poslednjeg sprata i tu se stvar završava. Koja budala sateruje samog sebe u ćorsokak?

Dragana Kostadinović:

- А у једном филму, нека временска катастрофа, у САД снежна олуја, неки дебео минус...група људи се сакрије у библиотеку, тамо у читаоници је камин, и они крену да ложе - КЊИГЕ! Ако се не варам, прво оне најстарије. А читаоница пуна столова и столица, типа чиста храстовина... Не, они ложе књиге!

Ana Benko:

- Hhahahahahhaha tocno sve!!!Meni ovo s srednjom školom nekako najviše ide na živce ali ja mislim da je to nekako i do dijela svijeta jel. Znači, USA pati na taj srednjoskolski uspjeh i na titule iz srednje. Jesi bio luzer ili sportas ili geek i sl. I to isto uvijek uvijek spominju plus ove kvazi ljubavi. E sad, ne znam jel to i danas tako kod njih ali sjećam se da su devedestih svi filmovi i sve serije imali te povratke srednjoskolskim ljubavima. Sve ove horor situacije, hahahah apsolutno glupe da. I seks, ee da...i sva ona strastvena luda svlačenja od ulaznih vrata a ne odvajaju se pa plaze po zidovima. Hahhahahah joooj odlična tema.

Goran Marinković:

- Vode ljubav, pa se pokriju posle toga. Ili krene žena u kupatilo i uvije se u čaršav. PA KO TE VIDI DRUGI OSIM ONAJ SA KIM SI VODILA LJUBAV MALOPRE?

Marko Ražnatović:

- Zašto svaki broj telefona u filmu počinje sa 555?

Dejan Milošević:

- Film je bajka i u njemu su sva čudesa dozvoljena,a na gledaocu je za jeftine pare iživi svoje fantazije kroz likove u filmu. Svi bi da budu šerifi, a retko ko običan umazani kauboj. Kao dete gledao ja te Otpisane, serija o mangupima koji zezaju SS vojnike, ko je išta pročitao o tim zajebima - sa njima se nije kačio, nisi smeo u oči da ih pogledaš, a dok se puštala Lili Marlen ništa nisi grešno smeo o toj curi da pomisliš, ali hajde, serija je to, pobiše tamo pola Nemačke armije i celu domaću žandarmeriju, a stvarno zaginuo jedan i to zbog duga na pokeru. I dok su svi maštali o Prletu i Tihom, da se ne lažemo, moj favorit je bio ss zajeb Kriger, bio zakon, čist, uredan i zajeban lik u p. materinu. O Džoniju Vajsmileru i njegovom Tarzanu ne bih, o njemu je sve rekao Muhamed Ali: ajde bre, belac u sred džungle leti po drveću u društvu majmuna i kreše cicu iz snova, što je previše, previše je, a ti izvini na slobodi i napisanom. Mogao bi ja još ponećto o Marvelovim junacima, ali da ne naljutim koga, pa da ćutim?

Anita Sutić:

- Meni na živce ide kad ode lik da povraća ili trudna žena, pa dignu toalet dasku i obgrle al cjelu toalet šolju objema rukama, duga kosa visi i zabiju glavu do pola šolje pa se naslone na nju poslije kao na dio namještaja. I što su sve šolje za kafu koje piju policajci prije radnog vremena isti oblik, dolje malo ovalne, i to godinama u raznim filmovima vidim. Nekad mislim da su Amerikanci stvarno retardirani.