Rekli su...51

1.Sve što u sebi sadrži surovost i nerazumnost uvek nađe pristup do osećanja neznalice i divljaka. (Maksim Gorki)
2.Ima li i jedan razlog u prirodi zašto se rađaju tako je tvrda srca. (Vilijam Šekspir)
3.Televizija jedini lek za spavanje koji se uzima očima. (Žak tati)
4.Televizija je velesila. Televizija govori litanije. Televizija je pop pred oltarom, služi svetu misu, a narod na kolenima pobožno se klanja. Sveta televizijo moli se za nas. (Miroslav Krleža)
5.Volim onog koji kamen ore a ipak hleba ima (Isidora Sekulić)
6.Žene predstavljaju pobedu materije nad umom a muškarci pobedu uma nad moralom. (Oskar Vajld)
7.Muškarci nauče da vole ženu koja im je privlačna, žene nauče da ih privlači muškarac koga su zavolele. (Vudi Alen)
8.Svaki portret koji se radi sa osećanjem jeste portret umetnika, a nema mdela. (Oskar Vajld)
9.Stakleno ogledalo koristite da vidite svoje lice, umetničko delo koristite da vidite svoju dušu. (Džordž Bernard Šo)
10.Svakoga dana ponesi korpicu zemlje na isto mesto i podići ćeš planinu. (Konfučije)
11.Revolucija nije jabuka koja padne kad sazri. Morate učiniti da padne. (Ernesto Če Gevara)
12.Dobro je da ovaj narod ne razume naše bankarstvo ni monetarni sistem, jer da razumeju, verujem da bi do sutra ujutro izbila revolucija. (Henri Ford)
13.Čvorovi se seku, a ne raspliću, to i jeste revolucija. (Branko Ćopić)"Revolucija jede svoju decu" to je tačno: još tačnije za uspele revolucionare nego za neuspele. (Ivo Andrić)
14.Ima ljudi koji su sposobni da urade sve lepe i hrabre stvari osim jedne, da se uzdrže da o svojoj sreći pričaju nesrećnima. (Mark Tven)
15.Čovek se navikne da gleda kako se čini zlo, da prelazi preko njega. On počinje time što ga odobrava, a završava ti ime što ga i sam čini. (Onore de Balzak)
16.Zlo koje ljudi čine živi i posle njih, dobro se međutim često sahranjuje sa ljudima. (Vilijam Šekspir)
17.Svet ne ugrožavaju ljudi koji su zli oni koji zlo dozvoljavaju. (Albert Ajnštajn)
18.Ko ne čini ništa zlo čini. (Vuk Karadžić)
19.U vremenima kad su svi ljudi uplašeni i zbunjeni ili uvređeni i oštećeni zlo se lako prima i vezuje i širi dalje. (Ivo Andrić)
20.Zlo je kad snaga živi bez razuma, ali nije dobro ni kad razum živi bez snage. (Maksim Gorki)
21.Ako bi mi lekar rekao da imam još samo šest minuta života, ne bih očajavao, kucao bih još brže. (Isak Asimov)
22.Ne možete da sedite i da čekate nadahnuće. Treba da ga pojurite sa motkom u ruci. (Džek London)
23.Ako nešto želite da nešto odmah zaboravite, načinite sebi podsetnik da to treba da zapamtite. (Edgar Alan Po)
24.Ako govoriš istinu, ne moraš ništa da pamtiš. (Mark Tven)
25.Samo kad preterujemo drugi nas slušaju. (Indira Gandi)
26.Vaša uverenja pretvaraju se u misli, misli u reči, reči u dela, dela postaju vaše navike, navike - vaše vrednosti, a one vaša sudbina. (Mahatma Gandi)
27.Čovek koji se usudi da protraći makar i sat vremena nije otkrio vrednost života. (Čarls Darvin)
28.Izvanredna je količina nerazumevanja čak i između dvoje ljudi koji vrlo često razgovaraju o nekoj temi - oboje pretpostavljaju različite stvari i nijedan ne primećuje razliku. (Agata Kristi)
29.Nemojte pokušavati da postanete uspešan čovek. Radije neka vas poštuju. (Albert Ajnštajn)
30.Razuman čovek prilagođava sebe svetu. Nerazuman čovek istrajava u pokušaju da svet prilagodi sebi. Zbog toga napredak zavisi od nerazmnih ljudi. (Džordž Bernard Šo)
31.Ustavi su dobri ukoliko pod njima postižemo napredak. (Napoleon Bonaparta)
32.Ja mislim da je naš nebeski otac izmislio čoveka zato što se razočarao u majmuna. (Mark Tven)
33.A bolesnici, koliko pate od bolesti, još više pate od ravnodušnosti zdravih, od njihove nepravde, nepamćenja, nepriznavanja dela i uloge bolesnih u ljudskom životu i istoriji. (Dobrica Ćosić)
34.Kapitalizam je protiv onih stvari za koje tvrdimo da verujemo u njih - demokratije, slobode izbora, poštene utakmice. On danas nije ništa od toga. On štiti bogate i ozakonjuje pohlepu. (Majkl Mur)
35.Svet kaže: „Imaš potrebe, zadovolji ih. Imaš isto toliko prava koliko i bogati i moćni. Ne oklevaj da zadovoljiš svoje potrebe, proširi ih, zahtevaj više“. I veruje da je to sloboda. Njen rezultat za bogate je izolacija u samoubistvo, a za siromašne zavisz i samoubistvo. (Fjodor Dostojevski)
36.Mi smo u opasnosti da sopstvenom pohlepom i glupošću uništimo sebe. Na sve zagađenijoj i prenaseljenoj planeti mi ne možemo da ostanemo zagledani u sebe. (Stiven Hoking)
37.Što više samuješ i ćutiš o sebi, sve ti je plići razgovor tvog suseda. (Ivo Andrić)
38.U SAD postoji, i uvek je postojao, kult neznanja. Protivljenje intelektualnosti uvek je bilo deo našeg političkog i kulturnog života, a pothranjivala ga je pogrešna zamisao da demokratija znači da je moje neznanje isto toliko dobro koliko i tvoje znanje. (Isak Asimov)
39.Ne morate da spaljujete knjige da biste uništili kulturu. Samo navedite ljude da prestanu da ih čitaju. (Rej Bredberi)
40.Kultura može da izraste i procveta samo iz života. (Fridrih Niče)
41.Slučaj, taj nesigurni prijatelj. (Ivo Andrić)
42.A ima stvari na koje se nikako ne misli, i one se ne mogu kupiti. Čovek ne može da potplati slučaj. (Onore de Balzak)
43.Slučajevi se događaju i u najbolje uređenim porodicama. (Čarls Dikens)
44.Slučaj je proviđenje pustolova. (Napoleon Bonaparta)
45.Ali nisam ja birao prilike, nisu ni prilike mene: susreli smo se, kao ptica i oluja. (Meša Selimović)
46.Slučajnost je način na koji Bog ostaje anoniman. (Albert Ajnštajn)
47.Rad je pribežište za one koji nemaju pametnija posla. (Oskar Vajld)
48.Nema sramotnijeg zanata od dangubice, besposlice i lenjosti. (Dositej Obradović)
49.Jezik je dobar, nego mi treba da ga učimo. (Vuk Karadžić)
50.Jezik je živa snaga sa kojom je vezana ne samo kultura nego i samo postojanje jednog jezika. (Ivo Andrić)
51.Retko kad tako osećamo milinu maternjeg jezika kao kad nam dopre do ušiju pod tuđim nebom. (Džordž Bernard Šo)
52.Svako lično ili narodno kvarenje odmah se otkriva u direktnoj srazmeri kvarenja jezika.
53.Strani jezik se bolje uči u kuhinji nego u školskim klupama.
54.Magija jezika najopasnija je od svih čarolija.
55.Sa svakim jezikom što ga naučiš oslobađaš po jedan dotad u sebi sputan duh.
56.Duh neog jezika najjasnije se ogleda u njegovim rečima koje je nemoguće prevesti.
57.Pravi lenjivci su oni ljudi koji sebi stalno obećavaju da če uraditi stvari koje nikada neće uraditi. Oni prvo razočaraju sebe, pa tek onda druge ljude.
58.Lenjost i malodušnost uzroci su što toliki ljudi (mada ih je priroda odavno oslobodila tuđeg ropstva) ipak rado doživotno ostaju neodrasli, kao da je drugima lako da im budu staratelji. Tako je udobno biti nedorastao.
59.Ne smatram slobodnim čovekom onoga koji se s vremena ne vreme ne prepušta dokolici.
60.Površni ljudi veruju u sreću i slučajnost, oni snažni veruju u uzroke i posledice.
61.Nešto kao slučaj ne postoji. To je samo kićeno ime za našu gotovost, sigurnost da smo spremni kada stigne dobar čas.
62.Nema sramote u posledicama slučaja već samo u posledicama naših dela.
63.Mudar čovek prilike pretvara u uspehe.
64.Ma koliko se ljudi hvalili svojim velikim delima, ona često nisu posledice velike namere nego slučaja.
65.Slučaj je veliki komedijant.
66.Ono što nazivamo slučajem nije i ne može biti ništa drugo do nepoznat uzrok poznate posledice.
67.Slučaj, načelno, više voli mudre.
68.Kultura otvara osećaj za lepotu.
69.Čovek je rođen kao varvarin i uzdiže se nad životinjom samo kroz kulturu.
70.Kultura je mlada, nagon je star koliko i svet.
71.Ljudi su istovremeno i uživaoci i žrtve svoje kulture.
72.Kultura nije zamena nego ključ života.
73.Vrednost kulture jeste njeno dejstvo na karakter. Ona ništa ne pomaže ukoliko ne oplemenjuje i ne snaži. Ona je potrebna za život. Njen cilj nije lepota već dobrota.
74.Biti spreman za svako iznenađenje, to je znak kulture.
75.Kultura ne pada u zagrljaj prvome koji to poželi.
76.Biti sam, to je jedina nesreća koja ne prolazi dušu. Ona u njoj ostaje.
77.Usuditi se živeti sam najređa je hrabrost. Ima mnogih koji će radije sresti najgoreg neprijatelja na otvorenom bojnom polju nego svoje srce u sopstvenoj radnoj sobi.
78.Ima dana kada je samoća teško vino koje nas opija slobodom, drugih kada je gorki tonik i trećih kada je otrov koji čini da udaramo glavom u zid.
79.Bolje biti sam nego u rđavom društvu.
80.Kad je čovek sam, uvek je u lošem društvu.
81.U samoći se, doduše, stiču znatni kvaliteti, ali u istoj samoći se i gube kvaliteti, i često i oni urođeni.
82.Samoća je za duh ono što je dijeta za telo. Iako je potrebna, postaje smrtonosna ako predugo traje.
83.Samoća je lepa stvar ako čovek sam sa sobom živi u miru i ako se bavi nečim određenim.
84.Samoća je katkad najbolje društvo.
85.Ako ste besposleni, nemojte ostati sami. Ako ste sami, nemojte biti besposleni.
86.Pohlepa je uništila više duša nego raspusnost.
87.Ljudi mrze pojednice koje zovu lakomim samo zbog toga što od njih ništa ne mogu da dobiju.
88.Najgora je u pohlepi njena nezahvalnost.
89.Pohlepan čovek nezadovoljan je i kad je ceo svet pred njim.
90.Većina zločina nastaje iz pohlepe.
91.Nije siromašan onaj koji nema mnogo već onaj koji je mnogo pohlepan.
92.Svi oni koji neprirodno za nečim čeznu izgube često i ono što imaju.
93.Kažu da je bolesnicima zajedno lakše nego svakom posebno.
94.Oni koji nikada nisu bili bolesni nesposobni su za pravo saosećanje u mnogim nevoljama.
95.Ljudsko biće gubi lišče kao drvo. Drvo više ne pruža istu siluetu očima koje ga vole, ljudima kojima je pružalo senku i utehu.
96.Mi zaboravljamo sebe i svoju sudbinu u zdravlju, a glavna korist prolazne bolesti jetse da ih se setimo.
97.Beskorisno je odseći granu kad je bolest u samom korenu drveta.
98.Može li biti gore bolesti od saznanja da nam nikada nije dobro, niti nam može biti bolje.
99.Ništa nije tako teško kao početak u poeziji, osim možda kraja.
100.Poezija leči rane što ih zadaje razum.
101.Poezija je otkrivanje osećanja koja pesnik smatra unutrašnjim i ličnim, ali koja čitalac prepoznaje kao svoja vlastita.
102.Stvarnost se otkriva samo kada je osvetli zrak poezije.
103.Sve što je ljudsko mora da nazaduje ukoliko ne napreduje.
104.Ne napredovati znači nazadovati.
105.Da li je napredak kad ljudožder uzme viljušku?
106.Naše duše su se iskvarile u onoj meri u kojoj su naše nauke i umetnosti napredovale ka savršenstvu.
107.Napredak čovečanstva delo je nezadovoljnika.
108.Kakvo je teško breme ime koje je prebrzo postalo slavno.
109.Ropstvo nikada nije ukinuto. Samo je preimenovano.
110.Dobro ime brže se izgubi nego što se dobije.
111.Stekni dobro ime i možeš da ideš da spavaš.
112.Dobro ime vredi više od zlatnog lanca.
113.Rasutost i razbacanost našeg imena po mnogim ustima mi zovemo stvaranje velikog imena.
114.Ko izgubi dobro ime, šta će mu služiti kao podrška?
115.Ime je omamljujući udarac od koga se čovek nikad ne oporavi.
116.Kako je uzaludno ime bez zasluga.
117.Drago dete, ime nije nešto beznačajno. Napoleon je radi velikog imena razbio pola sveta.
118.Ne postoji na svetu nekakva apsolutna vrednost. Možete samo da procenite koliko je da stvar vredna vama.
119.Skoro niko sam od sebe ne zapaža vrednost kod drugog.
120.Najdraže su nam one stvari koje su nas najviše koštale.
121.Da bi se prznala tuđa vrednost, treba imati vlastitu.
122.sa vrednošću ljudi isto je kao is a vrednošću dijamanata: oni do izvesnog stepena veličine, čistote, savršenstva imaju utvrđenu i obeleženu cenu, ali iznad tog stupnja ostaju bez cene i ne nalaze kupca.
123.Mnogi koji znaju cenu svačemu ne znaju tome vrednost.
124.Mi ne cenimo naročito neku vrlinu dok ne uočimo da baš ona našem protivniku nedostaje.
125.Mi nikad ne znamo vrednost vode dok izvor ne presuši.
126.Sporedno dejstvo ponekad je vrednije od proizvoda.
127.Ono što ne koristi nikom stvarno ne vredi ništa.
128.Poverenje je kao i duša, odakle jednom ode više se ne vraća.
129.Oboje je pogrešno - svima verovati i nikome.
130.Previše poverenja često je glupost, previše nepoverenja uvek je nesreća.
131.Čovek koji ne veruje sebi nikada ne može imati poverenja u drugoga.
132.U srcu svakog tiranina na kraju uvek izbije onaj otrov - da ne može da veruje prijatelju.
133.Poverenje je štetno jednako kao i sumnja.
134.Voljenje je polovina poverenja.
135.Mi se retko poveravamo onima koji su bolji od nas.
136.Poverenje je slabost čoveka, ali i snaga deteta.
137.Nijedan čovek nikada ne veruje potpuno drugom čoveku. Čovek može bez zadrške da veruje u zamisao, ali ne u čoveka.
138.Ali nemoguće je ići kroz život bez poverenja. To je kao da ste zatvoreni u najgoroj samici što postoji, u samom sebi.
139.Imaj poverenja samo u sebe i drugi te neće izneveriti.
140.Veruj ljudima i oni će biti iskreni prema tebi; ponašaj se prema njima izuzetno i oni će se pokazati kao izuzetni.
141.Najmaštovitiji ljudi najviše veruju, zbog toga što je za njih sve moguće.
142.Verujem da uvek možemo da damo smisao i dobroj i lošoj sreći i da ih preobrazimo u nešto vredno.
143.Loša vremena imaju naučnu vrednost. To su one prilike koje dobar đak nikada neće propustiti.
144.Dobrodušno i mirno raspravljamo samo o onome što nas ne zanima.
145.Razgovor obogaćuje razumevanje, ali samoća je škola genija.
146.Dva monologa ne čine dijalog.
147.Manekenke sigurno s nekim razgovaraju, izlaze, idu u krevet. Ali taj neko nikad nisi ti.
148.Ukoliko je razgovor sa samim sobom u samoći ludost, dvostruko je nemudro slušanje sebe u prisustvu drugih.
149.Kad bi svi ljudi znali šta jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni četvoro prijatelja.
150.Sećanje je jedini raj iz kog ne možemo da budemo izbačeni.
151.Naše pamćenje nezavisno je od naše volje. Nije tako lako zaboraviti.
152.Žene i slonovi nikada ne zaboravljaju.
153.Mora da se pamti. Jedino nam je sećanje ostalo.
154.Pamćenje služi samo onome ko je zapamtio.
155.Pamćenje je pisar duše.
156.Naše pamćenje savršeniji je svet od svemira. Ono vraća život onima koji više ne postoje.
157.Prednost ločeg pamćenja je to što čovek nekoliko puta uživa u istim dobrim stvarima, kao da je prvi put.
158.Ožiljci imaju neobičnu moć da nas podsete na to da je naša prošlost stvarna.
159.Zaboravnost je jedna vrsta slobode.
160.Samo ono bez pamćenja uporno misle da su originalni.
161.Ništa toliko potpuno ne oživljava prošlost kao onaj miris koji je nekad sa njom povezan.
162.Pitao me je: „Šta od čoveka čini pisca?“ „Pa“, rekao sam, „Stvar je jednostavna. Ili to zapišeš ili skočiš sa mosta.“
163.Bez suza pisca ni čitalac ne plače. Ako pisac nije iznenađen, nije ni čitalac.
164.Pisanje je jedini način da nešto govorite, a da vas ne prekidaju.
165.Hteo sam svetu da kažem samo jednu reč. Kako mi to nije pošlo za rukom, postao sam književnik.
166.Lažni pisac se poznaje i po tome jer govori ono što pravi pisac ume da prećuti.
167.Revolucionari su kao arhitekte, projektuju zgrade u kojima neće živeti.
168.Pobuna nije sama po sebi plemenita, već po onome što traži.
169.Uspešan revolucionar je državnik, a neuspešan kriminalac.
170.Velike revolucije nikad nisu greške ljudi nego vlada.
171.Mislioci pripremaju revoluciju, a razbojnici je sprovode.
172.Karl Marks vizionar shvatio je da roba možeš mnogo bolje da kontrolišeš ako ga ubediš da je zaposlen.
173.Ekonomista je stručnjak koji će sutra znati zašto se stvar koju je juče predvideo danas nije desila.
174.Ništa nije nezakonito ako stotinu poslovnih ljudi odluči to da uradi.
175.Ako dugujete banci 100 funti u nevolji ste, ali ako dugujete milion ona je u nevolji.
176.Proučavanje ekonomije obično nam otkriva da je najbolje vreme za kupovinu bilo čega bilo prošle godine.
177.Muškarci su razlog zašto žene ne vole jedna drugu.
178.Žene vole ćutljive muškarce jer misle da ih oni slušaju.
179.Oružje koje muškarci koriste protiv žena jeste odbijanje da ih shvate ozbiljno.
180.Diplomata je čovek koji uvek pamtiti ženin rođendan, ali uvek zaboravlja njene godine.
181.Žena koja je poznata samo preko svog muža poznata je pogrešno.
182.Dobro umetničko delo ne prikazuje prirodu no prikazuje utisak koji dobijamo od prirode.
183.Čovek će više učiniti zbog svoje tvrdoglavosti nego zbog svoje vere ili domovine.
184.Samo onaj zaslužuje slobodu i postojanje koji ih svakoga dana ponovo osvaja.
185.I posle rđave žetve treba sejati.
186.Svaki veliki uspeh pobeda je upornosti.
187.Upornost je najjeftinija zamena za karakter.
188.Nikada ne može biti dobar onaj koji nije uporan.
189.Vreme ima svoj način da pokaže da su najuporniji najinteligentniji.
190.Čovek koji kaže da nije srećan mogao bi bar da bude srećan zbog sreće svojih prijatelja i rođaka. Zavist mu oduzima tu poslednju mogućnost.
191.Nije dovoljno dati čoveku sreću, treba mu objasniti kako da je koristi.
192.Ništa nije kobnije po sreću od sećanja na sreću.
193.Jedan trenutak sreće vredi hiljadu godina slave.
194.Srećan je onaj koji je srećan svojoj deci.
195.Ako sreća nije umerena ona se sama po sebi ruši.
196.Kako je čoveku malo potrebno za sreću. Samo ga treba baciti na dno teškoća, a zatim malo podići, pa je gotovo na desetom nebu.
197.Sreća je kao pijaca, često, ako samo možeš malo da pričeka cena počinje da pada.
198.Sreća je u verovanju i oduševljavanju, a ne u đavoljoj ironiji i ubitačnoj ravnodušnosti.
199.Prepušteni sebi, stvari imaju sklonost da se kreću od zla na gore.
200.Kada jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao "nužno zlo" to uskoro počinje sve više da nam izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo.