Parada sramote

Mili Bože, šta nas ovo snađe,
u nedelju što poslednja zađe.
Skupilo se par nastranih ljudi,
ponose se što su malo čudni.
Pozadinci, jedva šaka jada,
brigu brine cela srpska Vlada,
od bundžija načiniše mete,
da bi muški šetali k'o tete.

Vojske nema, milicija kleta,
u marici sad pedere šeta,
bezbedno da prođe im maršruta,
da ne skrenu sa evropska puta.

Na svoj narod udaraju silom,
a na Kosmet neće nego milom.
Pod zastavom od duginih boja
nikad novog Kosovskoga boja.

Lepi Boris, lepota mu džaba,
skupio se sav k'o neka baba.
Kad od njega to Evropa traži,
gejevi mu postaju još draži.
Izvini se, potura sve više,
sago glavu, ne čuješ da diše.
Samo tako k' Zapadu će stići,
na sramotu usput će se svići.
Čemu beše sva njegova borba,
da Dačića sada vidi Sloba.
Oj Ivice, kukala ti majka,
zar da muško bude nekom snajka.
I ministar što u NATO hodi
kaže decu da nam mržnja vodi.
Za njega su oni huligani,
kakvi ovo nastupiše dani.

Strašni Homen sa medija preti
jezive će mere preduzeti.
Pohapsiće i staro i mlado,
novu Sablju napraviće rado.
Kad sus' oni u Skupštini zbili,
tada nisu huligani bili.
Kad goreše glasački listići,
drugom krugu ne htedoše ići.
Navijačke horde huligana,
onda nisu bile im rak-rana.

Prođe otad evo deset leta,
sad žutima svaki otpor smeta.
Zarad lažne evroperspektive,
uklanjaju sve prepreke žive.
Ko na brdu više malo stoji,
vidi da se od naroda boji,
demokratska i napredna klika,
od pobune počelaj' da cvika.

Zato se je sila sva upregla,
nebil' kaiš oko vrata stegla,
svakom ko bi naglas mal' porek'o,
da Evropom teče med i mleko.

Srećom nije sve baš 'vako crno,
listak novi neko je obrn'o.
Parade je svima preko nosa
dostaj' vala pederskog ponosa.
Narodu je laži preko glave,
mož' da bidne i parade prave.
Kad se digne sirotinja raja
videćemo i žutima kraja.
Kad ustane motika i kuka,
u govnima biće sve do struka,
prevaranti, belosvetski ološ,
nevladine i dakako Soroš.
Kakos' došli, tako će i sići,
gnevni narod brzo će ih stići.