Dnevnik jednog mornara

31.08.1883.
Otplovili smo prema zapadu, nadamo se da ćemo naći novi kontinent. Posada je dobro raspoložena, hrana je odlična, pet cura iz luke je sa nama i vrlo su srećne.
31.10.1883.
Kompas je crk'o, orijentišemo se prema suncu i zvezdama (kada nije oblačno- jebem im mater i onim oblacima). Posada je još uvek dobro raspoložena, cure su dobro.
30.11.1883.
Jak vetar nam je rastrgao sva jedra, osim jednog. To nas je jako usporilo. Posada je još uvek dobro raspoložena, cure su dobro.
1.1.1884
Slavimo Novu godinu, jebe nam se za vetar koji nas baca tamo-vamo, ne znamo gde smo jer je već 25 dana oblačno. Posada je još uvek dobro raspoložena, cure su dobro.
28.2.1884
U olujnoj noći smo doživeli brodolom. Spasilo se 30 mornara i kuvarica Meri, ružna k'o smrt. Sve cure iz luke su se udavile. Šta ćemo, kako ćemo bez njih? Spas smo našli na pustom ostrvu.
31.2.1884
Na sreću, talasi su nas odneli prema jugu, pa nam bar na pustom ostrvu nije hladno. Ružna Meri kuva odlično, a nekolicina mornara nije izdržala pa je obavila s njom one stvari zatvorenih očiju. Ja to nikad ne bih mogao.
30.4.1884.
Sa Meri sada vodi ljubav svih trideset mornara. Da, i ja sam među njima. Otkrio sam da ima divnu dušu, da je puna razumevanja. Mislim da sam se zaljubio.
31.5.1884.
Jutros sam otišao kod Meri. Ljubili smo se, bilo je divno i onda mi je dala. Nakon toga, isto su učinili i ostali mornari.
30.6.1884
Svaki dan se znojimo zbog jakog sunca. U hladovini se znojimo na Meri. Svaki dan je prekrasan. Kakva sreća što je Meri preživela.
30.6.1885.
Meri je svaki dan (čini mi se) sve lepša. Iako se primeti da teško živi.
30.6.1886.
Meri više ne mora da nam kuva. Sada kuva Džo. Hrana je odvratna, ali svaki nam dan ulepša Meri jer sada svi stignemo svakog dana na red.
30.6.1889
Meri je iscrpljena, čini se da će se razboleti.
30.7.1889
Meri je dobila visoku temparaturu. Svi se molimo za njeno zdravlje. Zbog visoke temperature i njena je toplija za tri stepena- što je za nas mornare interesantna promena.
30.8.1889.
Meri je u besvesnom stanju, temperature je dostigla 41,2C…Bojimo se najgoreg.
31.8.1889.
Meri je umrla. Nas tridesetorica, sve sami morski vuci, plačemo k'o deca. Ne znamo šta ćemo bez Meri.
1.9.1889.
Pokopali smo Meri. Život je izgubio svaki smisao.
2.9.1889
Kuvar Džo se obesio o kokosovu palmu, Džek i Džim su se međusobno izboli noževima…Postaje neizdrživo.
3.9.1889.
Danas smo iskopali Meri…