Pismo roditeljima

Dragi mama i tata,
     Divno se provodimo na prvom kampovanju. Čika Toma nas tera da pišemo roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro. Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda. Sva sreća niko se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu. O da, recite Peričinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.
     Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova. Baš je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja. Čika Toma je vikao na Pericu zato sto je otišao da se šeta sam, a nije nikome rekao. Perica kaze da mu je rekao za vreme požara. Verovatno ga čika Toma nije čuo jer je bio pijan.
     Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.
     Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada. Nije bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile kada smo krenuli. Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije cudo što se stalno kvare. Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima. Lepo je što nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori oči. Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja. Jedino šta smo videli na tim putevima su kamioni, kola nema.
     Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera. Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave. Čika Toma je baš super, nikada ne viče na nas. Nije se čak ni naljutio kada smo skinuli pojaseve za spasavanje. Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo. U pocetku mu je to smetalo ali sada se navikao.
     Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst. Ja i Đole smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.
     Moram sada da idem, idemo do sela da kupimo markice. Ništa ne brinite ja sam dobro.
p.s. Da li sam ja primio tetanus vakcinu?
Pozdrav,
Slobodan