Eksperiment

Washington, DC,

Metro stanica hladnog januarskog jutra 2007.godine. Čovek na violini svira Bahovo delo nekih 45 minuta. Za to vreme, približno 2.000 ljudi prođe stanicom, većina na svom putu na posao. 
3 minute nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek uočava muzičara koji svira. On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi kud je namerio.
4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, te bez zastajkivanja, nastavlja hod.
6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje nad ogradom kako bi ga poslušao, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.
10 minuta kasnije:
Trogodišnji dečak se zaustavlja, ali ga majka odvlači žureći. Malac zastaje da ponovno pogleda violinistu, ali majka ga vuče i oboje odlaze žureći. Nekoliko druge dece je ponovilo ovu radnju. Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisililo svoje dete da nastavi hodati.
45 minute kasnije:
Muzičar svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i poslušalo na kratko. Nekih 20-ak ljudi je dalo novac, ali je nastavilo hodati nepromenjenim ritmom. Svirač je sakupio ukupno $32.
1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastupa tišina. Niko to ne primećuje. Niko ne aplaudira, niti daje bilo kakvo priznanje.
Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih muzičara današnjice. Svirao je jedan od najzahtevnijih komada ikada napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara. Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu dvoranu u Bostonu gde je prosečna cena karte $100.
Ovo je istinita priča. Inkognito svirka Joshue Bella na stanici metroa je organizirao Washington Post kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima. Postavlja se pitanje: "Da li u uobičajenom okruženju, u nepogodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu? Da li stanemo da tu lepotu cenimo? Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu? Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući basnoslovne iznose, a to isto ne prepoznaje u drugim prilikama?"
Jedan mogući zaključak ovog eksperimenta bi mogao biti: Ako nemamo niti trenutak vremena da zastanemo i poslušamo jednog od najboljih muzičara na svetu, koji svira jedan od najlepših komada ikada komponovanih, na jednom od najlepših instrumenata ikada napravljenih ...

KOLIKO TEK MNOŠTVO DRUGIH STVARI PROPUŠTAMO?