1. U ratu možete biti ubijeni samo jednom, ali u politici više puta. (Vinston Čerčil)
2. Najviše vremena iziskuje onaj posao koji još nismo započeli.(Tolkin)
3. Nije sija sve što je zlato, niti su izgubljeni svi koji lutaju. (Tolkin)
4. Nevernik je onaj koji kaže zbogom onda kada na put padne tama.(Tolkin)
5. Nek se ne usudi da tumara kroz mrak onaj koji nije video kako se spušta noć. (Tolkin)
6. Čak i najmanja osoba u stanju je da promeni tok istorije. (Tolkin)
7. Iskren govor može da prikrije i neiskreno srce. (Tolkin)
8. Srasti sa poslom koji se radi, poistovetiti se s njim ne robujući mu nimalo, to znači steći najbolju i najčvršću poziciju koju čovek u svetu može da ima. (Ivo Andrić)
9. Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotrebni. (Ivo Andrić)
10. Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete. (Ivo Andrić)
11. Ono što je najlepše u iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama izčezava, a ono što je dobro ustostruči se. (Ivo Andrić)
12. Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu. (Ivo Andrić)
13. Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim. (Ivo Andrić)
14. Ja sam od onih ljudi koji vrlo dockan bivaju pametni. I nikad potpuno. A što je najgore, to se primaćuje na prvi pogled. (Ivo Andrić)
15. Rano leganje i rano ustajanje imali su za mene uvek nečeg bolnog, bližeg životinjskom nego ljudskom životu. (Ivo Andrić)
16. Polovina odvratnih i stetnih stvari koje truju život čoveku i unakazuju lice sveta skovana je u bračnoj postelji ili oko nje. (Ivo Andrić)
17. Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam često baš to malo nedostaje.(Ivo Andrić)
18. Kad bi narod znao koliko malo pameti vlada svetom, umro bi od straha. (Ivo Andrić)
19. Dođe vreme kad pametni ćute, budale progovore, a fukara se obogati. (Ivo Andrić)
20. Vi ćete sagoreti brzo i beskorisno, od vas će ostati samo pepeo. Ako, bar će se znati da smo nekad bili vatra. A iza vas će ostati samo balav trag, kao iza puža. (Ivo Andrić)
21. Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su darežljivi,čak i dobri. (Ivo Andrić)
22. Za one koji su nošeni mladošću i gonjeni željom, i dužina očekivanja i gorčina neizvesnosti samo su sastavni deo velike slasti koju ljubav svakome obećava. (Ivo Andrić)
23. Mladost je srećno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima. (Ivo Andrić)
24. Dugi su i zamršeni računi i obračuni između onih koji imaju i ne daju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba. (Ivo Andrić)
25. Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.
26. Primitivni i ograničeni imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovirih ljudi ta moć je, čini mi se, manja. (Ivo Andrić)
27. Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. (Ivo Andrić)
28. Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi. (Ivo Andrić)
29. Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice. (Ivo Andrić)
30. Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće. (Ivo Andrić)
31. Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći. (Ivo Andrić)
32. Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja. (Ivo Andrić)
33. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali.A nije trebalo. Trebalo je živeti. (Ivo Andrić)
34. Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva. (Ivo Andrić)
35. Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje. (Ivo Andrić)
36. Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih. (Ivo Andrić)
37. Ko dobra čini, od njega svak još više dobra očekuje. (Ivo Andrić)
38. Brak je u izvesnim slučajevima strahovita zabluda sa jedne strane, a srahovita prevara s druge strane. (Ivo Andrić)
39. Kao prah sa voćke koja ide od ruke do ruke, sa čoveka spadne prvo ono što je najfinije na njemu. (Ivo Andrić)
40. Dok god ima mraka, bit će i svanuća. (Ivo Andrić)
41. Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno. (Ivo Andrić)
42. Ja sam jedan od onih koji od prvog pokreta u majčinoj utrobi do poslednjeg predsmrtnog trzaja traže izlaz. (Ivo Andrić)
43. Prekori između starih i harmoničnih supružnika bezazleni su, bez oštrine, ne sudaraju se nego klize lako kao oni kamenčići beluci koje je reka u toku godina zaoblila i uglačala do savršenstva, tako da više vezuju par ljudi nego što ih dele. (Ivo Andrić)
44. I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara načim shvatanjima i sklonostima. (Ivo Andrić)
45. Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.(Ivo Andrić)
46. Smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže. (Ivo Andrić)
47. Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad. (Ivo Andrić)
48. Ono što je najlepše u iskrenoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono što je dobro ustostručuje se. (Ivo Andrić)
49. Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek neće moći nagledati. (Ivo Andrić)
50. Zašto je od svih bića samo čoveku dato da zamrzi svoj život. (Ivo Andrić)
51. Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja. (Ivo Andrić)
52. Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu. (Ivo Andrić)
53. Kad god mi mislimo da su nam se za nešto otvorile oči, to obično znači da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili. (Ivo Andrić)
54. Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli. (Ivo Andrić)
55. Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe. (Ivo Andrić)
56. Šta tvoja tuga čini dok ti spavaš? Budna je i čeka. A kad izgubi strpljenje, ona te budi. (Ivo Andrić)
57. Brak je u izvesnim slučajevima strahovita zabluda sa jedne strane, a užasna prevara sa druge strane. (Ivo Andrić)
58. Stradanje i greh upotpunjuju se kao kalup i njegov odlivak. (Ivo Andrić)
59. Ljubav kad je iskrena i duboka, tad prašta i zaboravlja. (Ivo Andrić)
60. Rat samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. (Ivo Andrić)
61. Takva je ta kleta starost da se sve okreće protiv onog protiv koga je inače sve, jer stari. (Ivo Andrić)
62. Treba govoriti jer je ćutanje lenost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima. To je dužnost, jer je mnogima od nas često potrebna samo dobra reč bliska čoveku. (Ivo Andrić)
63.
64. Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko- prolaznost i zaborav. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, pomoći će nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini. (Ivo Andrić)
65. Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća. (Ivo Andrić)
66. Ludo je zamerati životu što prolazi, kad znamo da mu je sav smisao i sva vrednost u tome što je prolazan, ali od te nedoslednosti malo ko može da sa odbrani. (Ivo Andrić)
67. I najduži rat samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. (Ivo Andrić)
68. Gospođice, Vi mi večeras nešto napišite. I ja želim da nešto napišem za vas. Upotrebite svu svoju hrabrost kako se ne biste uplašili od pitanja koje ću vam sada postaviti: želite li da postanete moja žena? (Fridrih Niče)
69. U pozlaćenoj futroli sažaljenja ponekad se krije i bodež zavisti. (Fridrih Niče)
70. U mržnji je strah. (Fridrih Niče)
71. Lakše je boriti se sa nečistom savešću nego sa nečistim ugledom. (Fridrih Niče)
72. I žena lako može postati muškarcu dobar prijatelj, ali da bi to prijateljstvo bilo postojano, mora da ga prati bar neznatna fizička odbojnost. (Fridrih Niče)
73. Ne nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva stvara nesrećne brakove. (Fridrih Niče)
74. Čovek ne mrzi sve dotle dok prezire. (Fridrih Niče)
75. Kako? Ljubav bi trebalo da bude nešto nesebično? (Fridrih Niče)
76. Ne poželite zavidljivcu da dobije dete jer će i na dete biti ljubomoran, budući da nije tako mlad. (Fridrih niče)
77. Duboka nada je snažniji podsticaj življenju nego što bi to mogla da bude bilo koja ostvarena radost. (Fridrih Niče)
78. U svakom pravom čoveku skriveno je dete koje želi da se igra. (Fridrih Niče)
79. Ljubim onoga čija je duša duboka i ranjiva i koja može propasti i prilikom malog doživljaja: tako on ide rado preko mosta. (Fridrih Niče)
80. U osveti, ako i u ljubavi, žena je veći divljak od muškarca. (Fridrih Niče)
81. U samoći čovek proždire sebe, u društvu ga proždiru drugi. (Fridrih Niče)
82. U raju nedostju zanimljivi ljudi. (Fridrih Niče)
83. Prijatelje možete mrzeti, ali ne i potcenjivati. (Fridrih Niče)
84. Niko sa toliko žara ne skoči u vodu da bi spasao čoveka koji se davi, nego onaj ko to uradi u prisustvu drugih koji se ne usuđuju tako nešto da učine. (Fridrih Niče)
85. Naše mane su naši najbolji učitelji. (Fridrih Niče)
86. Zima, nepozvan gost, sedela mi je u kući; ruke su mi bile promrzle od njenog ljubaznog rukovanja. (Fridrih Niče)
87. Zar život nije suviše kratak da bismo sebi dozvolili da se dosađujemo. (Fridrih Niče)
88. Čoveka je teško otkriti, a najteže čovek otkriva sam sebe: često laže misao o duši. (Fridrih Niče)
89. Ti imaš svoj put, ja imam moj. A što se tiče ispravnog i jedinog puta, on ne postoji. (Fridrih Niče)
90. Ukoliko želiš smirenost i sreću- onda veruj; ukoliko želiš istinu- onda tragaj. (Fridrih Niče)
91. Kad stupite u brak, treba sebi da postavite sledeće pitanje: da li verujem da ću moći lepo da razgovaram sa ovom osobom u starosti? Sve ostalo u braku je prolazno. (Fridrih Niče)
92. Usamljenik nudi svoju ruku bilo kome na koga naiđe. (Fridrih Niče)
93. Čovek ne može da nauči da zaboravlja, nego visi o prošlosti: ma koliko daleko ili brzo trčao, taj konopac trči sa njim. (Fridrih Niče)
94. Ljubav je slepa, prijateljstvo zatvara oči. (Fridrih Niče)
95. Opasno je pogledati preko, opasno je krenuti na put, opasno je pogledati iza sebe, opasno je oklevanje i stajanje. (Fridrih Niče)
96. Volim onoga koji kamen ore, a ipak hleba ima. (Isidora Sekulić)
97. Sve ukupno što čovek radi samo je priprema da doživi ljubav. (Isidora Sekulić)
98. Delo živi bez kritike, a kritika ne živi ni sa delom ni bez njega. (Isidora Sekulić)
99. Najvažnija stvar je nikad ne prestajati sa postavljanjem pitanja. Radoznalost sama u sebi sadrži razlog svog postojanja. Nikad ne treba prestati da budeš radoznao.(Albert Ajnštajn)
100. Želite li da vam deca budu pametna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još pametnija, čitajte im još više bajki. (Albert Ajnštajn)
101. Puno je teže razbiti predrasudu nego atom. (Albert Ajnštajn)
102. Mašta je mnogo važnija od znanja. Može sve das e zna, ali ništa ne napravi, dok s malo mašte sve može da se napravi. (Albert Ajnštajn)
103. Nikad ne mislim na budućnost, ona ionako dolazi vrlo brzo. (Albert Ajnštajn)
104. Život je kao vožnja biciklom. Treba neprestano ići napred, bez zaustavljanja- da se ne izgubi ravnoteža. (Albert Ajnštajn)
105. Znanje bez razboritosti je kao igra na lutriji. Naučnik se, naime, izlaže opasnosti da izgubi sve uloženo. (Albert Ajnštajn)
106. Teorija je kad se sve zna, a ništa ne funkcioniše. Praksa je kad sve funkcioniše, a niko ne zna zašto. (Albert Ajnštajn)
107. Nikakva otkrića, nikakav napredak, nikakva nauka već odavno ne vode računa o tome da li negde postoji jedno nesrećno dete. (Albert Ajnštajn)
108. Najvažnije za naučnika nisu njegove diplome, niti broj godina njegovog naučnog rada, pa ni iskustvo, nego njegova intuicija. (Albert Ajnštajn)
109. Ja mislim da stvar koju je na svetu najteže razumeti jeste način na koji je izračunat porez na finansijksom formularu. (Albert Ajnštajn)
110. Nisam pacifista, ja sam militantni pacifista, spreman da se borim za mir. Ništa neće zaustaviti rat dok čovek ne počne odbijati da u njega ide. (Albert Ajnštajn)
111. Čudo je da radoznalost nadživi školsko obrazovanje. (Albert Ajnštajn)
112. Čovekov um nije sposoban da shvati vasionu. Mi smo kao deca koja ulaze u veliku biblioteku. Od poda do tavanice, zidovi su prekriveni knjigama na različitim jezicima. Dete zna da među svim tim knjigama čekaju odgovori na sva pitanja. (Albert Ajnštajn)
113. Otkuda to da me niko ne razume, a svi bi hteli? (Albert Ajnštajn)
114. Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva. (Albert Ajnštajn)
115. Prazan stomak je loš politički savetnik. (Albert Ajnštajn)
116. Najlepše i najdublje što čovek može da doživi jeste osećaj tajanstvenog... Onaj ko to nije doživeo izgleda mi, ako ne baš kao mrtvac, onda svakako kao slepac. (Albert Ajnštajn)
117. U početku sve misli pripadaju ljubavi. Kasnije sva ljubav pripada mislima. (Albert Ajnštajn)
118. Najnerazumljivije u pogledu vasione u suštini je to što mi ipak možemo da je razumemo. (Albert Ajnštajn)
119. Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečiste metode. (Albert Ajnštajn)
120. Da sam znao šta me čeka, postao bih časovničar. (Albert Ajnštajn)
121. Usred teškoća leže mogućnosti. (Albert Ajnštajn)
122. Da bi čovek mogao biti besprekoran član nekog stada ovaca, mora, pre svega, da bude ovca. (Albert Ajnštajn)
123. Horizont mnogih ljudi je krug sa nultim radijusom- i oni to nazivaju svojim stanovništem. (Albert Ajnštajn)
124. Otkako su se matematičari latili teorije relativnosti, ja je više ni sam ne razumem. (Albert Ajnštajn)
125. Ja nikada ne razmišljam o budućnosti. Ona dolazi dovoljno brzo. (Albert Ajnštajn)
126. Problemi se ne mogu rešavati na istom nivou spoznaje koja ih je stvorila. (Albert Ajnštajn)
127. Kad preispitujem sebe i svoje načine razmišljanja, veoma sam blizak zaključku da je za mene dar da maštam značio više od moje sposobnosti da upijam znanja. (Albert Ajnštajn)
128. Um naučnika ima oštre oči za metode i načine, ali je slep za ciljeve i vrednost. (Albert Ajnštajn)
129. Dve stvari su beskonačne, svemir i ljudska glupost, ali što se svemira tiče nisam baš sasvim siguran. (Albert Ajnštajn)
130. Razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti obična je varka, doduše vrlo tvrdoglava i uporna. (Albert Ajnštajn)
131. Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa. (Albert Ajnštajn)
132. Četvrti svetski rat će se voditi močugama i toljagama. (Albert Ajnštajn)
133. Milioni ljudi videli su kako jabuka pada, ali samo se Njutn upitao zašto je to tako. (Albert Ajnštajn)
134. Mašta je važnija od znanja. (Albert Ajnštajn)
135. Nas optimiste često drže naivnim. Smatraju nas pogrešno obaveštenim idealistima čije noge nisu na zemlji. Pa ipak, nama je mnogo lepše nego pesimistima: prijatnije je živeti u ružičastim oblacima nego u crnom košmaru. (Albert Ajnštajn)
136. Razlika između genijalnosti i gluposti: genijalnost ima granicu. (Albert Ajnštajn)
137. Preživeo sam usamljenost koja je bila bolna u mladosti, ali blagotvorna tokom godina zrelosti. (Albert Ajnštajn)
138. Živimo u svetu savršenih sredstava i nejasanih ciljeva. (Albert Ajnštajn)
139. Što više istražujem kosmos sve više verujem u Boga. (Albert Ajnštajn)
140.
141. Svet ne ugrožavaju ljudi koji su zli, nego oni koji zlo dozvoljavaju. (Albert Ajnštajn)
142. Postoji stupanj u verovanju koji se retko javlja, a to je kosmička religija. (Albert Ajnštajn)
143. Ništa, ni sve armije sveta, ne mogu da zaustave ideju čije je vreme došlo. (Albert Ajnštajn)
144. Veče u kome se svi prisutni u svemu slažu, izgubljeno je. (Albert Ajnštajn)
145. Ne činite nikad ništa što se protivi vašoj savesti, pa čak ako to od vas i država traži. (Albert Ajnštajn)
146. Ako činjenice ne odgovaraju teoriji, promenite činjenice. (Albert Ajnštajn)
147. Ljubav je bolja učiteljica od dužnosti. (Albert Ajnštajn)
148. Vrlo je važno ne stati sa pitanjima. Radoznalost ima svoj razlog postojanja. Čovek mora da bude zadivljen kad razmišlja o tajni večnosti, oživotu, o veličanstvenoj strukturi stvarnosti. (Albert Ajnštajn)
149. Pred Bogom svi smo mi jednako mudri i jednako glupi. (Albert Ajnštajn)
150. Herojstvo na gotovs, bezmno nasilje i sva ta gnusoba što se vodi pod imenom patriotizma... kako sve to strašno mrzim. (Albert Ajnštajn)
151. Nemam mnogo strpljenja s onim naučnicima koji uhvate dasku, pogledaju koji je najtanji deo i na mestu gde je najlakše izbuše mnoštvo rupa. (Albert Ajnštajn)
152. Onaj ko krade naše snove daje nam smrt. (Konfučije)
153. Toliko sam zaokupljen čudima na zemlji, da nemam vremena za nebo i anđele. (Konfučije)
154. Ko ujutro sazna istinu, taj uveče može da umre. (Konfučije)
155. U odnosu na svet mudrac nema ni predrasuda ni posebnih naklonosti. On je za sve što je pravedno. (Konfučije)
156. Ko načini neku grešku i ne ispravi je, taj načini još jednu. (Konfučije)
157. Nepravedno nije ono što možemo zaboraviti. (Konfučije)
158. Voleti i uvideti mane onih koje volimo, mrzeti i uvideti vrline onih koje mrzimo, to je veoma retko. (Konfučije)
159. Učiti, a ne razmišljati, sujetno je. Razmišljati, a ne učiti, opasno je. (Konfučije)
160. Kad dođeš na svet, čitav svet se smeje, ti si jedini koji plačeš. Vodi svoj život tako da, na dan tvoje smrti, čitav svet plače i da ti budeš jedini koji se osmehuje. (Konfučije)
161. Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord. Prostak je gord, ali nije dostojanstven. (Konfučije)
162. Svakog dana ponesi korpu zemlje na jedno mesto i sagradićeš brdo. (Konfučije)
163. Ne čini drugome ono što ne želiš da drugi učine tebi. (Konfučije)
164. Mudrost će lako savladati protekle i buduće nedaće; ali sadašnje nedaće obično trijumfuju nad mudrošću. (Konfučije)
165. Ono što hoće, mudrac to traži u sebi. Prost čovek to traži kod drugih. (Konfučije)
166. Još u mladosti treba da odsečeš štap na koji ćeš se oslanjati u starosti. (Konfučije)
167. Neko mora da započne mir... kao što neko započinje rat. (Konfučije)
168. Kada u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota. Kada u zemlji vlada nered, onda su bogatstvo i ugled sramota. (Konfučije)
169. Kada vidiš gladnog čoveka, nemoj ga ponuditi pirinčem. Nauči ga kako da ga posadi. (Konfučije)
170. Nije mi žao što me ljudi ne poznaju, već što ja njih ne poznajem. (Konfučije)
171. Čovek se može popeti na najviši vrh, ali ne može tamo dugo da ostane. (Konfučije)
172. Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan. (Konfučije)
173. Nemoj misliti da si veliki čovek zato što ti je senka velika kad se sunce rađa. (Konfučije)
174. Uzvišen čovek zahteva sve od samoga sebe, dok običan očekuje sve od drugih. (Konfučije)
175. Svakoga dana ponesi korpu zemlje na jedno mesto i sagradićeš brdo. (Konfučije)
176. Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri. (Konfučije)
177. Ne čini istina čoveka velikim, nego obrnuto, čovek čini istinu velikom. (Konfučije)
178. Kada u tebi počne da ključa bes, razmišljaj o posledicama. (Konfučije)
179. Ko ujutro spozna istinu, taj uveče može umreti. (Konfučije)
180. Sa ljudima koji streme drukčijim ciljevima ne mogu se praviti zajednički planovi. (Konfučije)
181. Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti. (Konfučije)
182. Mlad čovek u svojoj kući treba da poštuje svoje roditelje, a kad je van kuće da poštuje stare ljude. (Konfučije)
183. Otac koji ne uči svog sina dužnostima podjednako je kriv kao i sin koji ga zapostavlja. (Konfučije)
184. Ljudske prirode su slične, samo se po navikama razlikuju. (Konfučije)
185. Plemenit čovek uvek je miran i velikodušan. Prostak je uvek uzbuđen. (Konfučije)
186. Čovek koji pogreši a to ne ispravi, ponovo je počinio grešku. (Konfučije)
187. Kad nađeš čoveka s kojim vredi govoriti i ne govoriš, izgubio si čoveka. Kad nađeš čoveka s kojim ne vredi govoriti i govoriš, izgubio si reči. Mudar čovek ne gubi ni čoveka ni reči. (Konfučije)
188. Učitelj je ponavljao- nemam službu i zato imam vremena da se bavim važnim stvarima. (Konfučije)
189. Starost je, verujte, prijatna. Istina je da vas nežno izguraju sa pozornice, ali zatim dobijete ugodno mesto posmatrača. (Konfučije)
190. Kad se narodu omogući da, i ne tražeći, dobije ono što mu treba, onda vladar u narodu postiže poverenje. (Konfučije)
191. Sreća dolazi sama, a nesreća u društvu. (Konfučije)
192. Sve je povezano. Šta god se događa životinjama, na kraju će se dogoditi čoveku.(Indira Gandi)
193. Stisnutom pesnicom ne možete se rukovati. (Indira Gandi)
194. Stegnuta pesnica ne može da učini onoliko koliko može da učini otvorena šaka. (Indira Gandi)
195. Deda mi je jednom rekao da postoje dve vrste ljudi- oni koji rade i oni koji od toga imaju koristi. Kazao mi je da pokušam da budem u prvoj grupi, tamo je konkurencija slabija. (Indira Gandi)
196. Moj otac bio je državnik i ja sam političar, moj otac bio je svetac, ali ja nisam. (Indira Gandi)
197. Većina meri bogatstvo stvarima koje se ne mogu poneti u grob. (Mahatma Gandi)
198. Ne postoji put ka miru, mir je put. (Mahatma Gandi)
199. Ljutnja je neprijatelj razumevanja. (Mahatma Gandi)
200. U svetu ima dovoljno stvari za svačije potrebe, ali ne i za svačiju pohlepu.(Mahatma Gandi)
Нема коментара:
Постави коментар