Paolo Koeljo - Raj i pakao

Jedan čovek, njegov konj i pas koračali su nekakvim putem . Dok su prolazili blizu jednog džinovskog drveta, pogodi ih grom i ubi na mestu.
Ali putnik nije primetio da je napustio ovaj svet i nastavio je da hoda zajedno sa svojim pratiocima životinjama . Ponekad, umrlima treba vremena da shvate da se nalaze u novim uslovima..
Dugo su hodali. Uspeli su se na neki brežuljak, sunce je pržilo a oni su bili oznojeni i žedni . Na jednoj krivini ugledaše veličanstvenu mermernu kapiju koja je vodila na neki trg popločan zlatom, a nasred trga, uzdizala se fontana iz koje je tekla voda .
Putnik se obrati čoveku koji je stražario pred kapijom.
- Dobar dan.
- Dobar dan, odgovori stražar.
- Kakvo je ovo mesto, kada je toliko lepo?
- Ovo je NEBO.
- Baš dobro što smo stigli na nebo, jako smo žedni.
- Slobodno možeš da uđeš i piješ vode. Stražar pokaza na fontanu.
- I moj konj i pas su žedni.
- Žao mi je, reče stražar, ali ovde je zabranjen ulaz životinjama. Čovek je bio jako razočaran: bio je mnogo žedan, ali nije želeo samo on da pije. Zahvalio se stražaru i nastavio.
Kada je prošao brežuljak, putnik i njegove životinje stigoše do nekog mesta gde je stajala stara kapija koja je vodila do zemljane staze opasane drvećem. U senci drveća ležao je čovek sa šeširom i verovatno dremao.
- Dobar dan, reče putnik ....Čovek samo klimnu glavom.
- Ja, moj konj i moj pas smo mnogo žedni.
- Ima tu jedan izvor medju stenama, reče čovek pokazujući na mesto. Pijte koliko god želite. Čovek, konj i pas približiše se izvoru i napiše vode. Putnik ode da se zahvali.
- Vratite se kad god želite, reče čovek.
- A kako se zove ovo mesto?
- NEBO.
- NEBO? Ali stražar sa mermerne kapije rekao je da je ono tamo nebo.
- Ono tamo nije nebo, ono je PAKAO. Putnik ostade zbunjen.
- Treba li biste da zabranite onima tamo da koriste vaše ime! Jer takva laž stvara veliku zbrku. Ma nikako.
- U stvari, samo nam čine uslugu. Jer tamo se zadržavaju svi oni koji se ne libe da napuste svoje najbolje prijatelje, odgovori stražar.

Ne napuštaj nikad svoje prave prijatelje. Zato što: Pronaći prijatelja je Milost, imati prijatelja je Dar, Sačuvati prijatelja je Vrlina. Biti tvoj prijatelj ! To je čast.
Zato: Pitamo se ponekad zašto nam prijatelji stalno šalju emailove sa šalama, bez ijedne napisane reči. Možda to možemo objasniti i ovako.
Kada imamo puno posla, ali želimo nekom da stavimo do znanja da ga nismo zaboravili, šta radimo? Šaljemo nešto što će ga nasmejati.
Kada nemamo ništa posebno da kažemo, šaljemo šale, da bismo ulepšali dan i nasmejali sve one sa kojima želimo da ostanemo u kontaktu.
A kada imamo šta da kažemo, ali ne znamo kako, opet radimo isto, jer želimo da stavimo do znanja da ih se još sećamo, i da su još važni za nas, šta onda radimo? Opet šaljemo nešto što će ih nasmejati a što je nasmejalo i nas.
Sledeći put kad dobijete nešto slično, nemojte pomisliti, evo još jednog emaila, već pomislite i na to, da je danas, s druge strane kompjutera, vaš prijatelj mislio na vas i poslao vam još jedan osmeh.