Tekstovi koje vam šaljem su nekim čudnim putevima stigli do mene.
Autor je šabački roker Golub - "Goblini" koji radi za neke humanitarce i našao se u Afganistanu. Pisma su malo poduža, ali sigurna sam da će vam biti zanimljivo da ih čitate.
Gde ste braćo i sestre, ili ti Asalam Aleikum (jebi ga, učim i ja polako Pashoo jezik) !!! Kao što vidite (čitate), ja sam još uvek živko i zdravko. Javljam vam se iz najveće vukojebine na kugli zemaljskoj zvanoj Jalalabad. Ovde sam nedelju dana, i polako se (trudim) da se prilagodim na sve ovo oko mene. Šta da vam kažem, kuće su sve napravljene od blata, a najviša je naša (čak dva sprata visoka), plus na sve to, napravljena
od betona (Insh Allah)!!! Imamo struju svaki drugi dan po četiri sata, tako da smrdimo kao čergari. Zajebavam se, imamo generator, ali je suviše slab za bojler tako da se kupamo hladnom vodom, odnosno ne kupamo se, što na kraju ispada da zaista smrdimo k'o čergari. Asfalt sam video zadnji put u Pakistanu koji je u našim mislima kao Las Vegas, centar civilizacije. Što se tiče žena, zadnju sam video u Dubaiju, tako da se uzdam u dobru memoriju, koja je jedini spas od homoseksualizma, nastrane bolesti koja napada usamljene humanitarne radnike širom Afganistana, Irana i (verovatno) Burkine Faso. Teši me moj kolega koji je radio u Timuru i kojem do zadnjeg dana (POSLE ŠEST MESECI) nisu napravili vrata na kući gde je spavao, tako da o ženama nije ni imao vremana da misli. Što se mene tiče, ja ih imam, i to više komada (mislio sam na vrata) !!! Alkohol ne postoji, ali se zato jede kao u najboljim filmovima. Imam svog kuvara, i može se reći da uči brzo (pasuljčina je pala već treći dan)! Problem sa lokalcima je u tome sto su uplašeni do smrti. Obraćaju mi se sa "Ser", od čega mi se diže kosa na glavi. Kad sam im objasnio da nisam Ser, počeli su da me zovu "Mister". Jebi ga, ne možeš ih zajebati nikako. Što se tiče brzog učenja, treba napomenuti i da su vec ukapirali šta znači reč "jebi ga". Kad prolazim pored njih, ustaju sa stolice k'o opareni. To ne mogu da im objasnim nikako da ne treba da rade jer je to deo njihove kulture. S obzirom da je na ulicama totalan haos od ljudi, rikši, kamila i bicikala, teško je se kretati džipom, tako da je pre dva dana moj vozač udario džipom jednog biciklistu (najnormalnija pojava). Ja sam ostao u šoku, a jadni biciklista je ustao sa zemlje, otresao prašinu, i kad je video da je u kolima jedan Hariđi (ili ti stranac) uz najtopliji osmeh rekao "Hello". Šta reći dalje... Siromaštvo je na najnižem nivou i tesko je rečima opisati kako ovi ljudi žive. U isto vreme, toliko su gostoprimljivi da ih je nemoguće odbiti kada žele da dođes kod njih na ručak ili večeru (u isto vreme to bi bila i uvreda). Pored unapred spomenute gostoprimljivosti, treba napomenuti i to da svaka kuća ima bar jedan kalašnjikov koji ide u tradicionalnom kompletu sa zoljom i par ručnih bombi (pa ti sad odbi ručak!!!).
Što se tiče kraja gde živim (ulice ne postoje kao ni imena istih), ja sam u kraju sa najviše dece u komšiluku. Ima ih preko 200. Od jutra do mraka su na ulici, igrajući se usred kanalizacije. Neverovatno su lepi i neverovatno prljavi. Vec su me skapirali kao COOL tipa tako da sam i dobio moj prvi Afganistanski nadimak od njih, a to je "very good". Čim me vide, počnu da se deru "very good", i trče ko ludi za džipom. Moj čuvar Babba ih ima (dece) sam 18 komada. Muških 10, a ženskih 8. Ja sa mojim Nerijem mu dođem k'o Jugoslavija-Holandija u fudbalu pre dve godine na evropskom prvenstvu. Verovatno misli da je greška do mene! Juče mi je dva sata pričao o lepoti njegove zene, a ja jadan šta drugo nego da mu verujem! I onako je nikad neću moći da vidim. Sve u svemu, ljudi smešni k'o crtani film. Što se tiče posla, sve je OK. Već sam počeo da obilazim teren, a nevinost sam izgubio na čuvenoj Tora-Bora planini (gde se krila Al Quaedda). Video sam i kuću (do duše samo ruševine) Osama Bin Ladena. Frajer je imao bukvalno struju, erkondišne i sve ostalo u tri pizde materine daleko od prve civilizacije. Inače putovali smo do tog sela koje se zove Pachir Wa Agam tri jebena sata (50 km), jer put je takav da jednim delom od nekih 10 km koristiš reku umesto nepostojećeg puta. Camel Trophy! Što se tiče graničnog prelaza, to je tek prava priča! Na granici sa Afganistanom, u policijskoj stanici koja nema ni vrata ni prozore, u koju kad bi smestio neku životinju pokret zelenih bi te sigurno ubio zbog kršenja svih normi o tretmanu istih, sedi baja sa bradom od pola metra (k'o vojvoda Đurišić), koji na moj odgovor da idem da radim u Afganistan mi je odvratio takvim podrigom koji nikad u životu nisam čuo! Valjda je to bio način da mi poželi sretan put! Što se tiče ostalih stranaca iz drugih firmi, ima ih oko 30 ukupno, i svi su uveliko u raznoraznim stanjima duševnih tegoba (od depresije pa do euforije). Kažu mi da ću i ja biti ko oni, samo trebam da se strpim. Valjda kuže da sam ljubomoran, šta li je??? S obzirom da se ovde ne radi petkom, četvrtkom uveče su lude žurke, o kojima ću vam pričati kad budem bar pohodio jednu. Kažu da se na njima nađe i pivo, a obično su prisutne i sve tri žene koje rade za internacionalne organizacije. Luda žurka sve do 21.00, od kada počinje policijski čas koji ovde znači "pucaj na sve sto se mrda". Znajući vašu alavost prema opijatima, najslađe sam ostavio za kraj. Ovde se puši najbolji Hash i to od trenutka kad napustiš kancelariju pa do zore rujne. Pošto je cena jednog grama 30 phening-a ( ili ti manje od 10 dinara ), možete misliti kakva se sreća rodila u mom srcu. Kompletan Office puši k'o lud, pri čemu samo retki puše duvan. Inače, kao specijalitet kuće koristi se Hash sa osušenim škorpijonom, veoma zajebanim i otrovnim do bola. Ovo nisam niti ću probati. Ne kapiram šta se desi sa otrovom kad se škorpijon osuši? Oni tvrde da je i dalje prisutan, samo da kad se puši, totalno udara drugačije??! Probao sam i čuveno ( a u isto vreme i jedino dozvoljeno ) alkoholno piće u Afganistanu koje se zove "Banghau", a koje se pravi od kamiljeg mleka, meda, lubenice i Hash - a. Nakon pola sata sam skapirao zašto se zove "Banghau", jer sam dobio takav BENG u glavu, kakav odavno nisam imao. Što se tiče ostalih kulturnih dobara, ovde se pravi i opijum (400 USD po kili), ali to je već nešto što je vezano za Mafiju koja je ovde veoma zajebana. Polja maka se protežu na kilometre, i UN pokušava da spreči sve ovo dajuci lovu seljacima da odbiju da sade mak za mafiju. Rezultat ove briljantne kampanje je bio četvoro mrtvih radnika UN - a, i to samo za opomenu (ovo se desilo preključe, by the way), jer da su hteli mogli su ih poubijati sve na kamari. Što bi rekli Piroćanci "don't fuck with Mafia, bre"!
Eto, toliko od mene za sad. Pojedite jedan svinjski odrezak za moju dusu!!!
Puno pozdrava (Mirra Bahni),
Mister "Very Good" Branko (just one kid) - Ser.
Нема коментара:
Постави коментар