Dragi moji,
Kao što sam već obećao, danas ćemo posvetiti pažnju stepenu zastupljenosti higijene u Afghanistanu. Za početak, da bi vam bolje ilustrovao ulogu higijene u svakodnevnici prosečnog Afghana, ispričaću vam malu anegdotu koja se odigrala pre dve nedelje. Elem, želeći da posvetimo malo više pažnje upotrebi WC-a (s obzirom da u okviru rekonstrukcije kuća je uključena i izgradnja istih), rešismo da osnujemo tim koji bi trebalo da obilazi naše korisnike i da im objasni čemu isti i služe (verovali ili ne, ovde je WC veoma retka pojava, i ljudi mnogo draže upražnjavaju "pražnjenje na livadu", čak i u samom centru grada, što ni u Beogradu nije strana pojava, s tom razlikom što Pashtoon-i to obavezno rade čučeći). Da bi smo pokrenuli celu akciju, dadosmo oglas u novine i čekajući da nam pristignu prve biografije ne bi li izabrali par kandidata i uradili sa njima intervjue. Za vreme prvog intervjua, moj program menadžer je želeo da čuje mišljenje kandidata o važnosti upotrebe WC-a, kao i o ulozi higijene uopšte, gde ga je prevodilac bledo pogledao i upitao (citiram): "a šta je to higijena?". S obzirom da su ljudi koji govore engleski u ovom delu sveta retki, i najčešće dolaze iz viših slojeva društva, možete misliti šta o higijeni misle prosečni (uglavnom ne školovani Afghani). Da bih vam olakšao posao, rećiću vam da oni umesto da koriste WC-e (poljske, naravno) za vršenje nužde, uglavnom ih koriste za skladište za drva ili kao ostavu (šupu). Kada ovoj priči dodamo ne postojanje zatvorene kanalizacije (već sam vam poslao i slike klinaca koji se veselo brčkaju u kanalizacionim ispustima) dolazimo do poražavajućih zaključaka. Mortalitet novorođene dece je izuzetno visok i iznosi 174. dece na svakih 1000 rođenih. Raznorazne boleščure su prisutne svuda i uvek i to od najobicnijih crevnih infekcija od kojih pate bukvalno svi internacionalci od prvog dana dolaska na tle Afghanistana pa do Dengy Malarije i Tifusa.
Kako izgleda prosečna crevna infekcija? S obzirom da se hranimo hranom kupljenom na lokalnoj pijaci, i pored najozbiljnijih mera predostrožnosti ne moguće je izbeći crevnu infekciju. Kompletno svu hranu koju kupujemo obavezno ispiramo flaširanom (kupovnom) vodom sa dodatkom dezinfekcione tečnosti za povrće i voće i nakon svega toga, dan prosečnog humanitarnog radnika započinje oštrim bolom u stomaku (sličnim onim kad progutaš nož), i trčanjem u WC. Nakon obavljanja krajnje intimnih operacija u WC-u, mirni ste 24 sata odnosno do sledećeg jutra. Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje nemaju ništa što bi zaštitilo meso od spoljnih uticaja (prašina, muve...) a o frižideru da i ne razmišljate, tako da je najbolje kupovati ga rano ujutru, kad se životinje kolju (Pashtoon-i ne koriste meso staro više od jednog dana). Prolazeći pored bazara mogao sam videti našta to isto meso liči nakon par sati "sunčanja". Obično ima boju u spektru izmedju ultra-marina i bordo.
Dijareja je sve ovo isto ali na kvadrat, što znači da ste primorani da preselite krevet u WC jer iz njega nećete izlaziti minimum tri dana (ukoliko se pridržavate rigorozne dijete što znači tri dana na vodi i jabukama) a ukoliko se ne pridržavate dijete i do sedam dana. Bol je nepodnošljiv tako da ste primorani da ležite u krevetu i ne mrdate, jer najmanje pomeranje izaziva strahovit bol. U tri dana se izgubi pet do sedam kilograma što je jedina dobra strana cele priče, s obzirom da se ovde gojimo kao svinje, zbog ubitačno pasivnog dnevnog tempa kancelarija-kuca. Malo dijareje mu dođe kao fina i prikladna turbo-dijeta.
Malarija je vec jebenija varijanta s obzirom da lekovi koji služe kao preventiva su prave bombe za jetru, tako da ih niko ne upotrebljava, verujući u Allaha i njegovu milosrdnost da ne izabere baš njega da fasuje malariju. Ovde u J-BAD-u je prisutna klasična malarija koja te zakuca za krevet nedelju dana pri čemu je bitno da ne izgubiš tečnost iz organizma i da se pridržavaš kure date od strane lokalnih doktora koji su za malariju pravi majstori za razliku od evropske sabraće.
Dengy Malarija je prisutna na severu zemlje (hvala ti Bože) i nije zabeležen ni jedan slučaj iste ovde na istoku. Dengy je cerebralna malarija koja (kao što i sama reč kaže) napada mozak i izaziva visoku temperaturu. Kao rezultat bolesti (u najgorim slučajevima) dolazi do smrti ili trajnog oštećenja mozga. U najboljim slučajevima, doživećete najgorih dve nedelje vašeg celog života pokušavajući da skinete visoku temperaturu u periodima između dva sranja ili povraćanja. Za razliku od "obične" malarije koju prenose "obični" komarci, Dengy malariju prenose tigrasti komarci poznati po tome što ujedaju isključivo danju.
Kolera je nešto ređa, i javlja se u letnjem periodu, pri čemu je bitno ne jesti namirnice mlečnog porekla proizvedene od strane lokalaca, kao i paziti na upotrebu vode. Što se tiče Tifusa, vraćajući se na priču s početka o otvorenim kanalizacijama, jasno vam je da je on ovde domaća životinja napadajući naročito decu.
TBC je još jedna domaća zivotinja, i napada uglavnom najsiromašniji sloj koji živi u kućama od blata punim vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu.
Hepatitis A, koji dolazi od prljavštine i vode zagađene fekalijama.
Ostala sranja su minorna (rabies, letnje temperature koje premašuju +50 i izazivaju strahovite dehidratacije...) tako da vas ne bih gnjavio o tome. Što se tiče ostalih interesantnih stvari, za istaći je da AIDS skoro i ne postoji, što izuzetno čudi s obzirom da je homoseksualizam izuzetno rasprostranjen. Možda bi bilo bliže istini ako bi reč homoseksualizam zamenili sa rečju "biseksualizam", jer je isti izazvan nemanjem određene svote koja je potrebna da bi se kupila mlada (od 5 000-10 000 USD u zavisnosti od statusa mladine familije). Ako se ova cifra podeli sa prosečnom platom ovde koja iznosi oko 50-100 USD, jasno vam je da za većinu od njih nema šanse da nađu ženu, tako da se okreću istom polu. Problem je u tome što sam ovde očekivao bradate ljute guje, a naleteh na masu pedera (što overenih što latentnih). Npr. što se tiče samih običaja vezanih za ovu oblast, najnormalnije je videti dve bradate Afghančine kako se drže za ručice dok se veselo šetkaju bazarom i čavrljaju o jačanju afghanske lokalne valute. Takođje je najnormalnije videti iste te muškarčine kako se šetkaju unaokolo sa zadenutim cvetom za uvetom (ljudi vole cveće, pa to ti je...). Po pitanju muško-ženskih odnosa, za istaći je sexualnu revoluciju koja je u toku u svim većim gradovima (u koje, by the way spada i J - BAD). Naime, juče sam bio na novogodišnjem ručku (21. mart je ovde kao kod nas 31. decembar, po persijskom kalendaru), i posle par čašica već opevane votke "Preferans" (ovde kruži vic da ukoliko kupiš karton Preferansa dobiješ slepački štap "for free") momci razvezaše jezike i počeše da pričaju o sexu. Ja ostadoh u rebusu ubeđen da oni nikad u životu nisu takli žensko, kad tamo - Sodoma i Gomora na afghanistanski način. Naime, par momaka iz InterSOS-a se viđaju sa devojkama, a kako to izgleda saznaćete ako nastavite da čitate ovo pismo. Da bi se dvoje videli nasamo, moraju da imaju zajedničkog prijatelja sigurnog da neće "otpevati" nikom o tome. Obično je to prijatelj sa strane muškarca. Randez vouz se dešava u njegovoj kući, a momak i devojka mu dolaze odvojeno jedno od drugog (još jedna od mera predostrožnosti), jer ukoliko bi ih policija zatekla u rikši zajedno, kapirajući da nisu nikakav rod, nastao bi veliki problem. Tip bi najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure devojke sa kojom je delio rikšu, dok bi ona bila proglašena za kurvu, proterana iz grada i verovatno do kraja života ostala bez muža. Zatim se drugar gubi iz kuće na nekoliko sati, dok mladi zaljubljeni par počinje svoju intimnu žurku (NASTAVAK PRIČE NIJE ZA ONE SA SLABIM SRCEM KAO I ZA STARIJE OD 40 GODINA I MLAĐE OD 18). Skidaju se goli-golcijati i počinju sa maženjem (dozvoljeno je pipanje "od struka na više"). Ljubljenje nije dozvoljeno kao ni oralni sex (na ovo zadnje se izuzetno gade), ali je zato dozvoljen analni sex (zaboga, devojka nakon toga i dalje ostajene deflorisana, jel' te?). Ovo zadnje me je dotuklo, jer me je vratilo u "kvaku 22" vezanu za već gore pomenut homosexualizam. Šta sad misliti o njima? Zaista me je sramota reći, ali npr. moj lični vozač smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku želeći da se prošeta UNHCR-ovom zgradom??? Možete zamisliti mene koji otimam ruku od mog vozača usred hodnika UNHCR-a! Jeza, rođaci!!! Jedno je sigurno, dupe nisam prodao (u slučaju da krenu vicevi na moj račun a pro po ovog pisma - čuvajte se kad dođem kuci)!!!
Puno pozdrava od
Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS - dupe uza zid (just one
kid) - Ser.
Нема коментара:
Постави коментар