Ovu izuzetnu naučno-fantastičnu knjigu "Vodič kroz galaksiju za autostopere", delo Daglasa Adamsa, preporučujemo svima. Zašto? Zato što je to izuzetno značajna knjiga, popularnija od "Nebeskog omnibusa za kućepazitelje", bolje se prodaje od "Još pedeset i tri stvari koje se mogu izvesti u bestežinskom stanju" i kontroverznija je od bestselera "U čemu je sve Bog pogrešio", "Još neke njegove greške" i "Ma ko je uopšte taj Bog?". U mnogim od manje zatucanih civilizacija istočnog rukavca galaksije, "Vodič" je već zamenio veliku "Enciklopediku Galaktiku". Na ovom mestu prenosimo neke delove.
Univerzum
Mnoge rase veruju da je univerzum stvorila neka vrsta Boga, iako narod Džatravartida sa Viltvodla VI veruje da je čitav univerzum u stvari istresan iz nosa stvorenja zvanog Velika Zelena Šmrkotina.
Džatravartidi, koji žive u večitom strahu od trenutka koji zovu Nailazak Velike Bele Maramice, mala su i plava stvorenja sa po više od pedeset ruku, koja su jedinstvena po tome što su izmislila dezodorantni sprej pre točka.
Ali teorija Velike Zelene Šmrkotine uglavnom nije prihvaćena van Viltvodla VI i zato, pošto je univerzum tako neobičan kako već jeste, neprestano se traga za novim rešenjima.
Druga mišljenja
1. OBLAST: beskonačno
"Vodič kroz galaksiju za autostopere" nudi svoju definiciju pojma "beskonačno": veće od najvećeg ikada i još malo pride. U stvari mnogo veće od toga, stvarno strašno veliko, totalno, ludački veliko, pravo pravcato "auuu, što je veliko". Beskonačnost je zapravo toliko ogromna da sama ogromnost u poređenju s njom deluje tričavo. Ovde, dakle, pokušavamo da raščistimo sa onom vrstom pojma koji predstavlja džinovsko pomnoženo sa kolosalnim pomnoženo sa užasno velikim.
2. UNOSI: nikakvi
Nemoguće je uneti bilo šta u beskonačnu oblast, jer ne postoji nikakva spoljašnost iz koje bi se moglo uneti.
3. IZLAZI: nikakvi
Videti "unosi".
4. NASELJENOST: ne postoji
Poznato je da je broj svetova beskonačan, iz prostog razloga što ima beskonačno mnogo prostora u kome se nalaze. Ali, nisu svi naseljeni. Prema tome, broj naseljenih svetova mora biti konačan. Bilo koji konačan broj podeljen sa beskonačnošću toliko je blizu ničemu da ga ne treba ni pominjati i zato se može reći da je prosečna naseljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli. Iz ovoga sledi da je naseljenost čitave Vaseljene takođe ravna nuli, a ljudi koje možda srećete s vremena na vreme samo su proizvod vaše bolesne mašte.
5. MONETARNA SREDSTVA: ne postoje
U stvari, postoje tri potpuno konvertabilne valute u Galaksiji, ali se nijedna ne računa. Altairski dolar je nedavno devalvirao, flainijska pobl-zrnca mogu se menjati samo za druga flainijska pobl-zrnca, a triganski pu ima sopstvene, vrlo posebne probleme. Njegova kursna lista, koja kaže da se osam ningija menja za jedan pu vrlo je jednostavna, ali s obzirom na to da je ningl trouglasti gumeni novčić čija je svaka stranica dugačka šest hiljada osam stotina milja, niko ih nikada nije skupio dovoljno da dođe u posed jednog jedinog pua. Ningiji se kao valuta mogu zanemariti, jer galaktibanke odbijaju da se zavitlavaju sa sitninom. Na osnovu ove početne pretpostavke vrlo je jednostavno dokazati da su i galaktibanke proizvod bolesne mašte.
6. UMETNOST: ne postoji
Funkcija umetnosti je da bude ogledalo prirode, a dovoljno veliko ogledalo naprosto ne postoji -videti tačku jedan.
7. SEKS: ne postoji
U stvari ima ga strašno mnogo, najvećim delom zbog potpunog nedostatka novca, razmene, banaka, umetnosti ili bilo čega drugog čime bi se nepostojeći ljudi Vaseljene mogli zabaviti.
Ko vlada galaksijom?
Glavni problem -jedan od glavnih problema, jer ima ih nekoliko -dakle, jedan od mnogih glavnih problema u vezi sa rukovođenjem je ko će to da radi; ili, tačnije, ko će da navede ljude da ga puste da to radi umesto njih.
Da rezimiramo: poznata je činjenica da su oni koji žele da vladaju ipso facto najnepogodniji da to rade. Da rezimiramo rezime: ko god je sposoban da dovede sebe na mesto predsednika ne sme nipošto da dobije to mesto. Da rezimiramo rezime rezimea: problem je u ljudima.
I tako dolazimo u sledeću situaciju: niz predsednika galaksije koji toliko uživaju u prijatnostima i svoj toj galami koja ih okružuje dok imaju moć u rukama, vrlo retko primete da je u stvari nemaju. Jer neko je u senci iza njih -ali ko?
Ko uopšte može da vlada ukoliko se to ne sme dozvoliti nikome ko to želi?
Vogoni
Pre milijardu godina, kada su vogoni prvi put ispuzali iz ustajalih prvobitnih okeana Vogsfere i dahćući i brekćući polegli po devičanskim obalama planete, sile evolucije su ih u istom trenutku napustile, s gađenjem okrenule glavu u stranu i otpisale kao ružnu i nesrećnu grešku. Nakon toga više nisu evoulirali; uopšte nije trebalo da prežive.
injenica da im je to ipak pošlo za rukom predstavlja neku vrstu priznanja tvrdoglavoj, idiotskoj nedopustivosti tih stvorenja. "Evolucija?" rekoše oni, "kome to treba?". I jednostavno nastaviše da žive bez onoga što je priroda odbila da im pruži, sve dok nije došlo vreme kada su naučili da ispravljaju veće anatomske nepravilnosti hirurškim putem.
Poezija
Na listi najgore poezije u čitavom univerzumu vogonska poezija treća je po redu. Druga je poezija Azgota sa Krije. Kada je njihov slavni poeta Gruntom Lomni recitovao svoju pesmu "Oda grudvici kita koju nađoh pod pazuhom svojim jednog jutra", četvoro ljudi iz publike umrlo je od unutrašnjeg krvoliptanja, a predsednik Srednjegalagtičkog saveta za unazađenje umetnosti preživeo je tako što je odgrizao sopstvenu nogu. Zabeleženo je da je Gruntos bio duboko razočaran prijemom na koji je naišla pesma i da se upravo spremao da započne čitanje svog epa u dvanaest knjiga "Moja omiljena grgoljanja tokom kupanja", kada mu je sopstvena utroba, u očajničkom pokušaju da spase život i civilizaciju, pokuljala uz vrat i zagušila mozak.
Robot
"Enciklopedika Galaktika" definiše robota kao "mehanički uređaj koji je projektovan da obavlja čovekov posao". Reklamno odeljenje Siriuske kibernetske korporacije definiše robota kao "vašeg plastičnog drugara uz kojeg vam je tako zabavno". "Vodič" definiše reklamno odeljenje Siriuske kibernetske korporacije kao "bandu nesposobnih tupadžija koje će prve uza zid kada se digne kuka i motika". Zanimljiv je podatak da jedno izdanje "Enciklopedike Galaktike", koje je srećnom slučajnošću dospelo kroz vremenski procep iz budućnosti daleke hiljadu godina, definiše reklamno odeljenje Siriuske reklamne korporacije kao "bandu nesposobnih tupadžija koje su prve uza zid kada se digla kuka i motika".
Nulti-matik
Nulti-matička mašina je jedina naprava na svemirskom brodu koja je proizvodila tečnost za piće. Način na koji je funkcionisala bio je izuzetno zanimljiv. Nakon pritiskanja dugmeta "piće", mašina je vršila trenutnu, ali vrlo detaljnu analizu subjektovog osećaja ukusa, spektroskopsku analizu njegovog metabolizma i potom odašiljala slabašne ogledne signale niz nervne puteve subjekta do centra za ukus da bi proverila šta će biti najbolje primljeno. Međutim, nikome nije bilo jasno zbog čega to radi, jer je uvek isporučivala čašu tečnosti koja se gotovo u potpunosti, mada ne sasvim, razlikovala od čaja. Nulti-matik konstruisala je i izradila Siriuska kibernetska korporacija čije odeljenje za žalbe sada prekriva sve glavne kopnene mase prve tri planete zvezde Tau sistema Siriusa.
Pogon Beskonačne Neverovatnoće
Pogon Beskonačne Neverovatnoće predstavlja divnu, savremenu metodu prelaženja ogromnih međuzvezdanih rastojanja za puki nulti deo sekunde, bez sve one mučne petljavine oko hipersvemira.
Princip generisanja malih iznosa konačne neverovatnoće jednostavnim spajenjem logičkih kola Bamblvini 57 sub-mezonskog mozga za ploter atomskih vektora uronjen u sredinu koja je snažan proizvođač Braunovog kretanja (na primer lepa, velika šolja vrelog čaja) bio je, razume se, dobro poznat -takvi generatori često su korišćeni za "probijanje leda" na žurkama izazivanjem istovremenog skoka svih molekula donjeg rublja domaćice za jednu stopu ulevo, u skladu sa teorijom neodređenosti.
Mnogi cenjeni fizičari govorili su da to ne mogu da podnesu -jednim delom zato što se radilo o omalovažavanju nauke, ali uglavnom zbog toga što ih nisu pozivali na takve žurke. Druga stvar koju nisu mogli da podnesu bio je večiti neuspeh u pokušajima da konstruišu mašinu koja bi mogla da generiše polje beskonačne neverovatnoće i na kraju su namrgođeno obznanili da je takva mašina doslovce nemoguća.
A onda, neki student, kojeg su ostavili da počisti laboratoriju nakon izuzetno neuspele žurke, počeo je ovako da razmišlja:
"Ukoliko je takva mašina praktično neostvarljiva, onda njeno postojanje mora imati konačnu neverovatnoću. Znači, da bi se napravila treba samo precizno izračunati koliko je neverovatna, ubaciti taj broj u generator konačne neverovatnoće, dodati šoljicu vrelog čaja?...i uključiti je!"
To je i učinio, i s priličnim zaprepašćenjem shvatio da je uspeo da završi potragu za zlatnim generatorom beskonačne neverovatnoće. Još više ga je zaprepastilo kada ga je, nakon uručivanja nagrade Galaktičkog instituta za izuzetnu bistrinu, linčovala razularena gomila cenjenih fizičara koji su konačno shvatili da više od svega mrze pametnjakoviće.
Žurka
Najveća i najrazornija žurka koja je ikada održana (održava se) sada je već zašla u četvrtu generaciju, a niko još uvek ne pokazuje nameru da ode. Neko je svojevremeno bacio pogled na sat, ali bilo je to pre jedanaest godina, a još uvek se ništa nije desilo.
Nedavno je na nebu došlo do grmljavine i sevanja i počela je da kruži priča da se to vodi borba između flota nekoliko suparničkih kompanija za proizvodnju tepiha, ali ne treba verovati u ono što se čuje na žurkama, a naročito ne na ovoj.
Jedan od problema, a on će se očigledno sve više pogoršavati, jeste da su ljudi na žurki ili deca ili unuci ili praunuci onih koji su prvobitno odlučili da ne odu kući, a zbog svega onog posla sa selektivnim razmnožavanjem i recesivnim genima to znači da su svi prisutni na žurki u ovom trenutku ili apsolutno fanatični posetioci žurki, ili mucavi idioti ili, sve češće i češće, oboje.
Ovako ili onako, to znači da (genetski govoreći) svaka sledeća generacija ima sve manje šanse da ode, od prethodne, i tako u proces ulaze drugi faktori, kao na primer kada će nestati pića.
Jedna od stvari koja je u svoje vreme izgledala kao odlična ideja bila je da žurka treba da dobije polet -ne na način na koji žurke treba da imaju polet, već da bukvalno poleti.
Jedne noći grupa pijanih astro inženjera motala se oko zgrade i kopala po ovome, čačkala po onome, treskala po nečem trećem i kada se sunce podiglo sledećeg jutra, zaprepastilo se kada je videlo da obasjava zgradu punu veselih pijanaca koja je sada poput mlade i nesigurne ptice lepršala iznad vrhova krošnji. Ne samo to, već je leteća žurka uspela da pribavi prilično teško naoružanje. Ukoliko je trebalo da ikada ulete u raspravu sa trgovcima vinom, želeli su da argumenti budu na njihovoj strani.
Pretvaranje od nečega što je bilo koktel-parti sa punim radnim vremenom u pljačkaški parti sa nepotpunim radnim vremenom, došlo je s lakoćom i prilični pomoglo, što je dodalo malo novog poleta i žestine čitavoj stvari. Pljačkali su, otimali, držali čitave gradove kao taoce da bi za njih dobili sveže zalihe sira, slanih keksa, ga ukamole, suvog mesa, te vina i žestokih pića koje su sada uzimali sa letećih tankera. Ali, problem nestanka pića moraće jednog dana da postane ozbiljan. Planeta iznad koje lebde više nije ona planeta iznad koje su počeli lebdenje.
Zona katastrofe
"Vodič" beleži da "Zonu Katastrofe", plutonijumski rok sastav iz oblasti Gagrakake, svi drže ne samo za najbučniji rok sastav u galaksiji, već zapravo za najjači izvor buke koji postoji. Redovni posetioci njihovih koncerata smatraju da je njihov zvuk najlepše slušati iz ogromnih, betonskih bunkera smeštenih na oko trideset sedam milja od pozornice, dok sami muzičari sviraju na svojim instrumentima uz pomoć daljinske kontrole sa dobro izolovanog svemirskog broda koji ostaje u orbiti planete -ili, češće, u orbiti neke druge planete.
Uopšte uzev, njihove pesme vrlo su jednostavne i uglavnom slede poznati motiv o tome kako mladić-stvorenje sreće devojku-stvorenje pod srebrnim mesecom, koji potom eksplodira bez ikakvog vidljivog razloga.
Mnogi svetovi danas su u potpunosti zabranili njihove nastupe, ponekad iz umetničkih razloga, ali najčešće zbog toga što "sistem obraćanja publici koji koristi sastav krši lokalne propise o ograničenom korišćenju strateškog naoružanja".
Alkohol
Evo šta "Enciklopedika Galaktika" ima da izjavi o alkoholu. Ona kaže da je alkohol bezbojna, isparljiva tečnost koja se dobija vrenjem šećera; potom se beleži njegovo toksično dejstvo na neke oblike života, čija je hemija zasnovana na ugljeniku.
I "Autostoperski vodič kroz galaksiju" pominje alkohol. On kaže da je od svih postojećih pića najbolji pangalaktički grgolj blaster. On kaže da pangalaktički grgolj blaster deluje tako kao da vam mozak rasparča kriška limuna u koju je ubačena velika zlatna cigla.
Vodič govori o tome na kojim se planetama pravi najbolji pangalaktički blaster, koliko se od vas očekuje da platite za njega i koje će vam dobrotvorne organizacije posle pomagati da se rehabilitujete.
Vodič vas čak savetuje kako da ga sami napravite.
"Uzmite celokupnu sadržinu jedne boce starog džanksa, kaže on. Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V -ah, ta morska voda Santraginusa, kaže on. Ah, ta santraginjanska riba!!! Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadžina i sačekajte da se izmešaju sa tečnošću (sve mora biti doviljno ohlađeno, inače će se benzin izgubiti). Propustite četiri litre falijanskog močvarnog gasa kroz sve to, u spomen na sve one blažene stopere koji su umrli od zadovoljstva po močvarama Falije. Na vrh srebrne kašičice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta, koji podseća na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune pritajenog tajanstva i slasti. Dodajte zub algolijanskog sunčanog tigra. Posmatrajte kako se topi i širi plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pića.
Kapnite malo zamfuora.
Dodajte maslinku.
Popijte...ali...vrlo pažljivo...."
"Autostoperski vodič kroz galaksiju" prodaje se dosta bolje od "Enciklopedike Galaktike".
Jedna omiljena pesma
Aldebaran je stvarno sjajan,
Algol da ne volim ne mogu,
Zgodne cure sa Betelgeza
Oboriće te sa nogu.
Radiće ti šta god poželiš
Prvo u žustrom, pa u blagom maniru,
Al' ako treba da me rasture da stignem tamo
Neka me ostave na miru.
I pevam
Da me rasture, da me rasture
Ma kakav je to način za let?
Ako treba da me rasture da stignem tamo
Neću da napuštam ovaj svet.
Sirijus je popločan zlatom,
Tako bar mnogi kažu,
Ali kad počnu sa "poseti Tau i umri"
Znam da me gadno lažu.
Rado ću poći ovakvim putem
Al' ako treba da me rasture da stignem tamo
Onda baš neću nikakvim.
I pevam
Da me rasture,
da me rasture
Ma lud si k'o niko na svetu,
Jer ako probaju da me rasture da stignem tamo
Ostaću u svom krevetu.
Druga omiljena pesma je mnogo kraća:
Teleportirao sam se jedne noći
Sa Ronom i Sidom do Goge,
Ron je ukrao Gogino srce
A ja Sidove noge.
Planeta Golgafrinčam
"Autostoperski vodič kroz galaksiju" ima da izjavi sledeće o planeti Golgafrinčam: to je planeta sa prastarom i tajanstvenom istorijom, bogata legendama, crvena, a povremeno i zelena od krvi onih koji su u pradavna vremena tražili načina da je pokore; zemlja isušenih i golih predela, slatkog i sparnog vazduha otežalog vonjem mirisnih proleća koji se sliva niz vrelo i prašnjavo stenje i hrani tamne i mošusne lišajeve pod njim; zemlja grozničavih čela i zatrovane mašte, naročito među onima koji okuse lišajeve; takođe zemlja hladnih i senovitih misli među onima koji su naučili da se odreknu lišajeva i da nađu sebi drvo pod kojim će leškariti; zemlja čelika, krvi i junaštva; zemlja tela i duše; bila je to njena istorija.
A u čitavoj toj drevnoj i tajanstvenoj istoriji, najtajanstvenije prilike bez sumnje su veliki, opkoljavajući pesnici Ariuma. Ti opkoljavajući pesnici živeli su po udaljenim planinskim prelazima, gde su ležali i čekali malene grupe neopreznih putnika, a onda bi ih opkolili i gađali stenjem.
A kada bi putnici stali da zapomažu i da im govore zašto ne odu da napišu neku pesmu umesto što muče ljude tim bacanjem stenja, oni bi iznenada prestali i počeli da recituju jednu od sedam stotina devedeset četiri velike poeme Vasisiana. Te poeme su bule izuzetne lepote i još više izuzetne dužine, a sve su imale istovetnu rimu.
Prvi deo svake pesme govorio je o tome kako je nekada iz grada Vasiliana pošla grupa od pet mudrih kneževa na četiri konja. Kneževi su razume se bili hrabri, plemeniti i pametni, putovali su po udaljenim zemljama, borili se sa divovima-ljudožderima, tragali za egzotičnim filozofijama, pili čaj sa čudnovatim bogovima i spasavali divna čudovišta od grabljivih kneginja pre nego što su konačno izjavili da su dostigli prosvetljenje i da je došao kraj njihovim lutanjima.
Drugi, mnogo duži deo svake pesme govori potom o njihovom preganjanju i zanovetanju oko toga ko će od njih morati peške da se vrate nazad.
Sve to počivalo je u drevnoj prošlosti planete. Ali jedan od naslednika tih neobičnih pesnika izmislio je lažne priče o žalosnoj sudbini koja je ljudima Golgafrinčama omogućila da se otarase u potpunosti beskorisne trećine svog stanovništva. Druge dve trećine ostale su mirno kod kuće i živele su punim, bogatim i srećnim životima, sve dok ih nije sve skupa zbrisala zarazna bolest koju su zaradili iz prljavih telefona.
Pravila za brokijanski ultrakriket
PRAVILO BROJ JEDAN: Pustite da vam izrastu bar tri noge viška. Neće vam služiti ni za šta, ali će bar zabavljati publiku.
PRAVILO BROJ DVA: Pronađite jednog izuzetno dobrog igrača brokijanskog ultrakriketa. Klonirajte ga nekoliko puta. Time ćete uštedeti ogromni iznos pažljivog odabiranja i treniranja.
PRAVILO BROJ TRI: Smestite svoj i protivnički tim na veliku poljanu i sagradite oko njih zid. Razlog za to je taj što će, iako je igra neobično spektakularna, osujećenost publike koja neće moći da vidi šta se dešava dovesti do toga da će svi misliti kako je mnogo uzbudljivije nego što stvarno jeste. Gomila koja je upravo posmatrala dremljivu utakmicu osećaće mnogo manje životnog zadovoljstva od gomile koja veruje da je upravo propustila najdramatičniji trenutak u istoriji sporta.
PRAVILO BROJ ČETIRI: Ubacite preko zida igračima gomile sportske opreme. Može poslužiti bilo šta -batovi za kriket, palice za bezbol, teniski reketi, sve čime se može dobro zamahnuti.
PRAVILO BROJ PET: Igrači sada treba da prikupe uz sebe sve što mogu da nađu. Čim igrač postigne "pogodak" po glavi drugog igrača, treba smesta da pobegne što brže može i da mu se izvini sa sigurnog rastojanja. Izvinjenja treba da budu sažeta, iskrena i, radi krajnje jasnoće i upečatljivosti, uručena preko megafona.
PRAVILO BROJ ŠEST: Pobednik je onaj tim koji prvi pobedi.
Нема коментара:
Постави коментар