Teri Pračet je pisac serije knjiga o Disksvetu. Na blogu ću objaviti citate koji su mi se svideli, a za pun doživljaj preporučujem da pročitate knjige koje je izdala Laguna.
-Lepo je slušati žamor razigranih mališana, pod uslovom da ste dovoljno daleko da ne razumete ni reč.
-Zaklela se da će, počne li da igra sa dimnjačarima po krovovima, samu sebe kišobranom tući do smrti.
-Ja nema mnogo prijatelja. Izgleda da ne umem s ljudima. S druge strane...nemam nijednog neprijatelja. Ama baš nijednog. Zar to nije lepo?
-Deset hiljada dolara je deset hiljada dolara, ako ne i više.
-Erni pljunu, a ispljuvak udari o pločnik i otrča.
-Praščićna noć je porodični praznik, ali oni koji dolaye u Lafet verovatno nemaju porodicu. Neki su izgledali kao da imaju legla ili brloge, drgi kao da su pojeli svu svoju rodbinu, ili svu nečiju rodbinu.
-To treba da bude debeo, veseo osmeh. Morate da zvučite kao neko ko...piša rakiju i kenja puding od šljiva.
-Imao je večito otvorena usta, kao da se hrani nevidljivim planktonima.
-Prokleto sunce ionako uvek izađe. A otkud ti to znaš?
Časna reč. Svakog jutra. Vid’o rođenim očima.
-Sećam se kad je Rona Picana pridavila njegovom sopstvenom nogom. Imala je opaku desnicu tvoja keva.
-Posle je ispalo da joj je deda kostur od dva metra. Imala je dedu ni od krvi ni od mesa. Dedu do koske, ako može tako da se kaže.
-Možda je Deda Pras slupao sanke? Pa dobro, moglo je i to da se desi. Svinje baš i nisu čuvene po aerodinamičnosti, zar ne? I sav taj sneg, znaš... slaba vidljivost...veliki oblak za koji prekasno shvatiš da je planina...i oni čudaci u narandžastim čaršavima koji te gledaju odozgo pa ne znaš da l da prdneš il da stisneš i onda BAM! Sutradan se pročuje da je neki srećni planinar pronašao brdo mlevenog mesa dok je tražio crnu kutiju.
-Počela je nogama da razmiče sneg i uskoro pronađe drvenog vojnika u uniformi koja bi bila neupadljiva jedino ako biste je nosili u noćnom klubu za kameleone na teškim drogama.
-Kod Nobija su čak i uši govorile više od reči.
-Kao da je neko iščupo krastu sa stare rane na smežuranom organčiću njegove duše.
-ODUŠEVLJAVA ME TAJ IZRAZ NA NJIHOVIM MALIM LICIMA- reče Deda Pras.
Mislite na mešavinu straha, divljenja i nedoumice da li da zaplaču ili da se upiške?
DA. E. TO JE PRAVA VERA.
-Znam da je jednom popio čitavu bocu ne bi li izlečio mamurluk i posle toga mu je bilo bolje. Izgledao je potpuno spokojno kad su došli da ga okupaju i obuku za pogreb.
-Čarobnjaci počeše da ustaju i otresaju prašinu sa odora, zbunjeno se smeškajući jedni drugima, kako to obično čine učesnici u ekipnom pravljenju budale od sebe.
-Jedna od stvari koje naročito vesele ljude jeste svest o tome da ima onih koji nisu veseli.
-Arhirektor ne voli mleko jer, kako kaže, zna odakle ono izlazi i da je stoga nehigijensko. Pazi, to kaže čovek koji svakog dana za doručak pojede tri jajeta.
-Suzan se osvrnu oko sebe. Bio je to pravi
-Čarobnjaci se stresoše. Nisu imali ništa protiv svežeg vazduha sve dok se nalazi s druge strane prozora.
-Vila Vedrana bila je oniža debeljuca u tvidanoj suknji i toliko razumnim cipelama da su verovatno same sebi obračunavale porez.
-Pogled joj pade na starijeg docenta, čije lice verovatno nikada nije bilo veselo. Njegova specijalnost bili su tupi i sumorni izrazi, a trenutni je bio za medalju.
-Nigde žive duše. A ni mrtvog tela.
-Vajoletine oči i usta pretvoriše se u tri O. Lice joj je ličilo na ružičastu kuglu za kuglanje.
-Sviđa mi se devojka koja mora da ugasi sve moždane funkcije kako bi razmišljala o redosledu slova.
-Postavili su Smrdljivog Olea Rona pred vrata i pokucali. Kad je konobar otvorio, ovaj mu se široko osmehnu, pružajući na uvid sve što mu je ostalo od zuba i svoj čuveni zadah, koji je bio u punom sastavu.
-Uzmi svemir samelji ga u najsitniju prašinu, pa je prosej kroz najfinije sito i pokaži mi atom pravde i milosrđa.
-Nije verovao u bogove, ali se svejedno molio s usrdnošću ateiste koji se nada da nije u pravu.
-Tu je prisustvo duha uspelo da izgviri iz gomile nabacanog straha i Sideni uspori kako se bi sapleo.
Нема коментара:
Постави коментар