недеља, 27. децембар 2009.

Teri Pračet: Deda Pras

Teri Pračet je pisac serije knjiga o Disksvetu. Na blogu ću objaviti citate koji su mi se svideli, a za pun doživljaj preporučujem da pročitate knjige koje je izdala Laguna.

-Lepo je slušati žamor razigranih mališana, pod uslovom da ste dovoljno daleko da ne razumete ni reč.

-Zaklela se da će, počne li da igra sa dimnjačarima po krovovima, samu sebe kišobranom tući do smrti.

-Ja nema mnogo prijatelja. Izgleda da ne umem s ljudima. S druge strane...nemam nijednog neprijatelja. Ama baš nijednog. Zar to nije lepo?

-Deset hiljada dolara je deset hiljada dolara, ako ne i više.

-Erni pljunu, a ispljuvak udari o pločnik i otrča.

-Praščićna noć je porodični praznik, ali oni koji dolaye u Lafet verovatno nemaju porodicu. Neki su izgledali kao da imaju legla ili brloge, drgi kao da su pojeli svu svoju rodbinu, ili svu nečiju rodbinu.

-To treba da bude debeo, veseo osmeh. Morate da zvučite kao neko ko...piša rakiju i kenja puding od šljiva.

-Imao je večito otvorena usta, kao da se hrani nevidljivim planktonima.

-Prokleto sunce ionako uvek izađe. A otkud ti to znaš?

 Časna reč. Svakog jutra. Vid’o rođenim očima.

-Sećam se kad je Rona Picana pridavila njegovom sopstvenom nogom. Imala je opaku desnicu tvoja keva.

-Posle je ispalo da joj je deda kostur od dva metra. Imala je dedu ni od krvi ni od mesa. Dedu do koske, ako može tako da se kaže.

-Možda je Deda Pras slupao sanke? Pa dobro, moglo je i to da se desi. Svinje baš i nisu čuvene po aerodinamičnosti, zar ne? I sav taj sneg, znaš... slaba vidljivost...veliki oblak za koji prekasno shvatiš da je planina...i oni čudaci u narandžastim čaršavima koji te gledaju odozgo pa ne znaš da l da prdneš il da stisneš i onda BAM! Sutradan se pročuje da je neki srećni planinar pronašao brdo mlevenog mesa dok je tražio crnu kutiju.

-Počela je nogama da razmiče sneg i uskoro pronađe drvenog vojnika u uniformi koja bi bila neupadljiva jedino ako biste je nosili u noćnom klubu za kameleone na teškim drogama.

-Kod Nobija su čak i uši govorile više od reči.

-Kao da je neko iščupo krastu sa stare rane na smežuranom organčiću njegove duše.

-ODUŠEVLJAVA ME TAJ IZRAZ NA NJIHOVIM MALIM LICIMA- reče Deda Pras.

 Mislite na mešavinu straha, divljenja i nedoumice da li da zaplaču ili da se upiške?

 DA. E. TO JE PRAVA VERA.

-Znam da je jednom popio čitavu bocu ne bi li izlečio mamurluk i posle toga mu je bilo bolje. Izgledao je potpuno spokojno kad su došli da ga okupaju i obuku za pogreb.

-Čarobnjaci počeše da ustaju i otresaju prašinu sa odora, zbunjeno se smeškajući jedni drugima, kako to obično čine učesnici u ekipnom pravljenju budale od sebe.

-Jedna od stvari koje naročito vesele ljude jeste svest o tome da ima onih koji nisu veseli.

-Arhirektor ne voli mleko jer, kako kaže, zna odakle ono izlazi i da je stoga nehigijensko. Pazi, to kaže čovek koji svakog dana za doručak pojede tri jajeta.

-Suzan se osvrnu oko sebe. Bio je to pravi mali ćumez, kakav bi iznajmio neko ko verovatno ne očekuje da će se duže tu zadržati i u kakvom bi hodanje u gluvo doba noći bilo praćeno krckanjem bubašvaba u posmrtnom flamenku. Neverovatno je koliko mnogo ljudi provede život u stanovima u kojima nisu nameravali da se zadrže duže.

-Čarobnjaci se stresoše. Nisu imali ništa protiv svežeg vazduha sve dok se nalazi s druge strane prozora.

-Vila Vedrana bila je oniža debeljuca u tvidanoj suknji i toliko razumnim cipelama da su verovatno same sebi obračunavale porez.

-Pogled joj pade na starijeg docenta, čije lice verovatno nikada nije bilo veselo. Njegova specijalnost bili su tupi i sumorni izrazi, a trenutni je bio za medalju.

-Nigde žive duše. A ni mrtvog tela.

-Vajoletine oči i usta pretvoriše se u tri O. Lice joj je ličilo na ružičastu kuglu za kuglanje.

-Sviđa mi se devojka koja mora da ugasi sve moždane funkcije kako bi razmišljala o redosledu slova.

-Postavili su Smrdljivog Olea Rona pred vrata i pokucali. Kad je konobar otvorio, ovaj mu se široko osmehnu, pružajući na uvid sve što mu je ostalo od zuba i svoj čuveni zadah, koji je bio u punom sastavu.

-Uzmi svemir samelji ga u najsitniju prašinu, pa je prosej kroz najfinije sito i pokaži mi atom pravde i milosrđa.

-Nije verovao u bogove, ali se svejedno molio s usrdnošću ateiste koji se nada da nije u pravu.

-Tu je prisustvo duha uspelo da izgviri iz gomile nabacanog straha i Sideni uspori kako se bi sapleo.

Нема коментара:

Постави коментар