Teri Pračet je pisac serije knjiga o Disksvetu. Na blogu ću objaviti citate koji su mi se svideli, a za pun doživljaj preporučujem da pročitate knjige koje je izdala Laguna.
-Bogovi se igraju ljudskim sudbinama. Ali prvo moraju poređati figure po tabli i sve prevrnuti naglavce ne bi li pronašli kocku.
-Priča se da bogovi onome koga žele da unište najpre uzmu pamet. Mada, istini za volju, kad bogovi nekog žele da unište, oni mu u ruku tutnu štapin dinamita sa natpisom ACME, iz čijeg vrha viri upaljen, šištav fitilj. Tako je mnogo zabavnije, a i brže je.
-Retko se poteže pitanje gde je sve Meduza imala zmije. Nije nimalo prijatno ako vam potpazušne malje stalno odgrizaju vrh dezodoransa.
-Bio je to čudan smeh, nekako nalik ptičjem i nimalo veseo. Prilično je podsećao na svog vlasnika, koji je izgledao kao ono što biste dobili kada biste iz nečega zatočenog u ćilibaru izvukli fosilizovani genetski materijal i obukli ga.
-Kvirm je bio toliko pristojan da su čak i psi tražili dozvolu da odu u klozet.
-Zakrpljeni doboš je oduvek bio poznat kao stecište ljubitelja društvenih krčmarskih igara, kao što su domine, pikado i ubij-ga-s-leđa-i-mazni-mu-lovu.
-Osmeh joj je kao talas u kofi pomija.
-Debela knjižurina pred njima je sadržala zbirku crteža Leonarda od Kvirma, veštog umetnika i osvedočenog genija, čoveka čiji je um toliko daleko odlutao da se na kraju vratio sa suvenirima.
-Bio je čarobnjak. Njemu egzotični udarci nisu predstavljali ono staro tri-puta-o-martinel. Najbolji koji je uspeo da izvede izgledao je ovako: prvo o martinel, zatim o galeba, pa o potiljak blagajnika, koji se zatekao u hodniku (kugla je tu dobila i dodatni felš) i na kraju maherski centriran udarac u plafon. Rupu je promašio za dlaku, ali da je bilo egzotično, bilo je.
-Kada gledate Smrt u oči, teško ćete primetiti komešanje u pozadini.
-Da mu je osmeh bio za dlaku širi, otpao bi mu gornji deo glave.
-Ridkali je počeo da pokazuje dobro poznate znake. Da je bio vulkan, stanovništvo iz podnožja već bi tražilo najbližu devicu.
-Kreš je bio muzikalan koliko i zapušena nozdrva.
-Toliko sam se oznojio da ću do kraja nedelje morati da promenim potkošulju.
-On je zapravo bio fizički šizofren. Postojao je Smrdljivi Ole Ron, a postojao je i njegov smrad, koji se tokom godina toliko razvio da je stekao i sopstvenu ličnost. Svako je mogao da ima vonj koji se zadržavao u vazduhu još dugo pošto njegov vlasnik izađe iz prostorije, ali je samo smrad Olea Rona ulazio nekoliko minuta ranije, kako bi se lapo razbaškario i učinio prostor udobnijim. Taj zadah je bio toliko prodoran da se više nije mogao zapaziti nosem, pošto je ovaj pribegavao samoodbrani zatvaranjem. Kad ušni vosak počne da se otapa, možete biti sigurni da ni Smrdljivi Ole Ron nije daleko.
-Jedna reč biće dovoljna da odavde odskakućeš tražeći neku princezu sklonu vodozemcima.
-Ali vrapci već kašljucaju na drveću, sunce viri preko zida, a ja osećam miris hrane.
- Smrdljivi Ole Ron je zarađivao za život tako što je prati ljude u stopu sve dok mu ne plate da prestane.
-Henrijave ružna navika je bila da se prišunja zvanicama na venčanju kako bi im pokazao svoju bogatu zbirku kožnih bolesti. A i kašalj mu je zvučao gotovo opipljivo.
-Baš mi liči na grad koji živi noću. Ovo mesto, bre, treba zakopati na raskrsnici i probosti kocem.
-Kosa mu je sada imala boju kažiprsta duvanskog zavisnika.
-Žmurka je bila stara zemljišna mera, jednaka površini koju ratar može uzorati sa tri i po vola jednog kišnog četvrtka.
-Začuo se tup, metalan zvuk, kakav može proizvesti samo gomila zlata koja sedi, ćuti i gleda svoja posla.
-Naravno to što smo čuli vrisak od koga se ledi krv u žilama, kičma bi da se smota u klupče, a koštana srž da utekne glavmo bez obzira, ne mora da znači da nešto nije u redu.
-Nema strarosti. Nema smrti. Proživi večnost u trenutku belog usijanja, dok rulja vrišti. Kada se svaki ton pretvara u otkucaj srca. Zapali nebo.
-Najbrže putuje onaj ko je već tamo.
-Čvrsto je verovao da ima dušu- možda mestimično bušnu i nagorelu po ivicama.
-On je jedan od onih ljudi u čijem ludilu nije bilo fleka razuma
Нема коментара:
Постави коментар