понедељак, 19. новембар 2018.

Vicevi 98

Strina je imala problema sa kičmom i trebala joj je operacija ali operacija je koštala dosta pa je umesto toga promenila pol s obzirom da je taj zahvat besplatan.
I dalje je muči kičma ali, pravo da vam kažem, boli je kurac. Ćuti i trpi.

Dete u vrtiću kazuje da ga majka svaki dan šutira. Ta vest dolazi do psihologa koji poziva majku na razgovor.
- Dete kaže da ga svakog dana šutirate.
- TUŠIRAM, ljudi, tuširam!

- Tata, moramo da prodamo mamu !
- Štooo !?
- Pa ja više ne sisam, ti ne jebeš, što da je hranimo za komšiju .

Vodili smo ljubav celu noć i probudili se zagrljeni jedno pored drugog. Pitala je želiš li kafu, a ja sam odgovorio GDE SU TI OBRVE JEBOTEBOG.

Čovek je šetao po ulici i primetio izrazito prljavog i pohabanog beskućnika, koji ga je pitao ako ima nekoliko dinara za večeru.
Čovek je iz novčanika izvadio 500 dinara i pitao:
- Ako ti ja sad dam taj novac, hoćeš li njime kupiti pivo umesto večere?
- Ne, prestao sam piti pre mnogo godina, odgovorio je beskućnik.
- Hoćeš li to upotrebiti kako bi išao na pecanje umesto da sam kupiš hranu? pitao je čovek.
Ne. Ja ne trošim vreme na pecanje, rekao je beskućnik, provodim svo vreme pokušavajući opstati.
- Hoćeš li to potrošiti na fudbal umesto na hranu? pitao je čovek.
- Jeste li LUDI? odgovorio je beskućnik. Nisam igrao niti gledao fudbal već 20 godina!
- Hoćeš li novac potrošiti na ženu iz mračne četvrti umesto na hranu? pitao je čovjek.
- Koju bolest bi dobio za šugavih 500 dinara? uzviknuo je beskućnik.
- No, rekao je čovek, ja ti neću dati novac. Umesto toga, odvešću ću te kući na ženinu odličnu večeru.
Beskućnik je bio zapanjen.
- Zar vam žena neće pobesnjeti zbog toga? Znam da sam prljav, a verovatno i jako smrdim.
Čovek je odgovorio:
- Nema veze. Važno je da vidi kako čovek izgleda nakon što se odrekne piva, pecanja, fudbala i seksa.

Otišao Crnogorac u Iran. Prilikom šetnje gradom uhvati za dupe neku ženu i uhapsi ga policija za očuvanje moralnih i verskih vrednosti. Dovedu ga kod kalifa i on kad je čuo šta je ovaj uradio reče:
- Dovedite Jusufa.
Dođe Jusuf, 2,5 metra visok, 2 metra preko leđa. Kalif reče:
- Jusufe ovog da karaš do zore!
Crnogorac krenu kukati, te kako ću ženi i familiji na oči, bolje me ubijte ovo-ono, kad u tom uvodi policija drugog tipa.
- Šta je taj uradio? - upita kalif.
Krao nešto na pijaci. - odgovoriše ovi.
- Dobro, njemu odseci ruke! - reče kalif.
Stavi Jusuf njih dvojicu pod mišku i taman da krene, kad dovode trećeg.
- Šta je sa ovim? - upita kalif.
Psovao je Alaha i pravio sranje u džamiji.
- E njemu odsecite i ruke i noge!
Stavi Jusuf i njega pod mišku, kad dovedoše četvrtog.
- Šta je taj uradio?
Pobio ljude i decu.
- E njemu odrežite i ruke i glavu - reče kalif.
Stavi sve njih Jusuf pod ruke i krenu, kad će Crnogorac:
- Jusufe, jesi zapamtio koga treba da karaš?

Jednom je jedna engleska porodica provela svoj letnji odmor u Nemačkoj. Za vreme čestih izleta u okolinu, članovi porodice primetili su kućicu koja im se činila pogodnom za provođenje letnjeg odmora. Kada su se raspitali za vlasnika, saznali su da je vlasnik protestantski pastor i pitali su ga da im pokaže kućicu. S obzirom da im se kućica svidela, tražili su od pastora da im je iznajmi za sledeću sezonu. Kada su se vratili u Englesku, kod pregleda plana i rasporeda prostorija, gospođa se setila da nije videla WC u toj kućici i odlučili su da odmah napišu pismo vlasniku radi objašnjenja.
“Poštovani gospodine Pastore, naša porodica je posetila vašu kućicu pre nekoliko dana i sklopili smo ugovor o iznajmljivanju. Međutim, zaboravili smo da vas pitamo za jedan sitan detalj. Molimo vas da nam javite gde se u kućici nalazi WC.”
Pastor nije shvatio tačno značenje skraćenice WC i smatrajući da se klijenti raspituju za crkvu anglikanske sekte Wladez Chapel odgovorio je sledeće:
“Poštovana gospodo, cenim vaše interesovanje i drago mi je obavestiti vas da mesto o kome govorite nalazi se 12 km daleko od kućice. Naravno, ovo je malo nezgodno, naročito ako imate običaj da ga češće posećujete. U tom slučaju najbolje je da ponesete sa sobom suvu hranu i tamo ostanete ceo dan. Neki idu pešice, a ostali biciklom. Mesta za sedenje ima 400 plus 100 mesta za stajanje. Prostorije imaju erkondišn radi prijatnije atmosfere i obezbeđenja svežeg vazduha. Sedišta su tapacirana velurom. Preporučuje se da se dođe što ranije radi rezervisanja mesta za sedenje. Odrasli i deca sede zajedno i pevaju u horu pesme za spasenje duše i tela. Na ulazu svako dobija po jedan list koji se na izlazu mora vratiti, kako bi se mogao upotrebljavati ceo mesec. Lokalni fotografi slikaju svakog posetioca za gradske novine, tako da svako može videti ljude na vršenju svete i uzvišene dužnosti.”

Jedan muškarac je odlučio proveriti da li ga njegova žena voli. S tim ciljem napisao joj je oproštajno pismo, u kojem je, navodno, ostavlja.
Stavio je pismo na sto i sakrio se ispod kreveta, iščekujući ženu. Razumeo je da postupa malo glupo i detinjasto, ali morao je znati šta njegova žena oseća prema njemu. Nadao se da će videti njeno iznenađeno lice, zamišljao kako plače i sva usplahirena, zove prijatelje…
Najzad, kada se njegova žena vratila kući, pronašla je pismo i pročitala ga. Uzela je olovku i počela nešto pisati po njegovom pismu.
Nakon toga, presvukla se pevušeći neku veselu pesmicu, i plešući u njenom ritmu. Pre bi se reklo da je bila srećna, a ne uznemirena i žalosna.
Muž je bio šokiran. Sledilo je još nešto gore.
Žena je uzela telefon i okrenula broj.
- Ćao dragi. Spremna sam, dolazim uskoro. Što se tiče ove budale, napokon sam ga se rešila, otišao je. I kako sam se uopšte i mogla udati za njega? Žao mi je što se nismo ranije sreli. Evo me, stižem.
Prekinula je vezu i izašla iz stana.
Muž je čuo kako su se zatvorila ulazna vrata - otišla je. Razočaran, frustriran, sa suzama u očima, izvukao se ispod kreveta, uzeo pismo da vidi što je napisala.
Kroz suze je pročitao:
- Vidim tvoje noge kako vire ispod kreveta. Otišla sam u prodavnicu po hleb.

Čovek je pobegao iz zatvora gde je proveo 15. godina i provalio je u neku kuću, tražeći novac i oružje. Pronašao je mladi par u krevetu. Naredio je momku da izađe iz kreveta i vezao ga je za stolicu. Dok je privezivao devojku za krevet, popeo se na nju, ljubio joj vrat i šaputao na uvo. Onda je ustao i otišao u kupatilo.
Dok je bio tamo, muž kaže svojoj ženi:
- Čuj, ovaj tip je osuđenik koji je pobegao iz zatvora. Pogledaj mu odeću! Verovatno je proveo mnogo vremena u zatvoru i nije video ženu godinama. Video sam kako te je poljubio u vrat. Ako želi seks, ne odupiri se, ne žali se, uradi sve što ti on kaže. Zadovolji ga bez obzira koliko ti je sve to odvratno. Ovaj tip je verojatno vrlo opasan. Ako ga razljutimo, on će nas ubiti. Budi jaka medena, volim te.
Žena šapućući odgovara:
- A ne, on nije ljubio moj vrat. Šaputao mi je u uvo. Rekao da je gej, misli da si sladak, a pitanje je bilo da li imamo vazelin. Rekla sam mu da je u kupatilu. Budi jak medeni, i ja tebe volim!

Profesor matematike šalje poruku ženi:
“Draga ženo. Sigurno shvataš da su ti 54. godine. Ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti zadovoljiti. Sa svake druge strane gledano naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ova poruka neće previše povrediti ili uzrujati. Nakon posla idem do motela sa svojom 18 godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž“
Kada je stigao do motela, na mobilni mu je stigla poruka od žene:
“Dragi mužu. I ti imaš 54. godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18 godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a budući da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš da 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena

Žena kad hoće da izgleda mlađe:
1. Piling
2. Maska
3. 17 vrsta krema
4. Šminka
Izgleda 7 mjeseci mlađe
Muškarac kad hoće da izgleda mlađe:
1. Obrije se
Izgleda 7 godina mlađe.

Kad noću obiđeš pola naselja da nađeš slobodno parking mesto i nema, onda staneš ispred zgrade i udaraš glavom u volan tako da čelom pritiskaš sirenu... odma svi izađu na prozor i viču MOLIM TE ZAGRADI MENE SLOBODNO.

U nedoumici šta kupiti mužu za rođendan, obilazeći prodavnice, žena stane pred izlog prodavaonice kućnih ljubimaca. No, nakon pomnog razgledanja zaključila je kako cene gotovo svih kućnih ljubimaca prelaze njene finansijske mogućnosti,pa je rekla prodavcu da želi kupiti kućnog ljubimca svom mužu, ali da nije spremna platiti neku veliku svotu.
- Pa, ako je tako - odgovori trgovac - za Vas imam jednu veliku žabu. Kažu da je trenirana da popuši muškarcima!
- Da popuši?” - iznenadi se žena.
- Pa, istini za volju, nije još dokazano da to ona stvarno i radi, ali smo već prodali preko 30-tak takvih ovog meseca! – odgovori trgovac.
Žena pomisli da bi to bio pravi vic-poklon za rođendan. No, po glavi joj se vrzmalo i šta ako je to istinito… Onda ona neće morati popušiti nikada više, uostalom to nije nikada baš ni volela raditi. Kupila je žabu!
Kod kuće, čestitajući mužu rođendan predala mu je poklon. Iznenađenju nije bilo kraja, pogotovo kada mu je objasnila šta žaba radi. Ne verujući toj priči prihvatio je to kao vic i dugo se tome smejao. U to ime nazdravili su vrsnim vinom iz vlastitog podruma.
Već umorna od potrage za poklonom i proslavom rođendana, žena je pošla u krevet srećna zbog uspelog poklona. No, usred noći, probudi je galama iz kuhinje. Posuđe je lupalo, čulo se kreketanje i glas njenog muža. Ona potrči niz stepenice dole do kuhinje. Kad tamo, muž i žaba čitaju i proučavaju kuvarske recepte preko smartfona i tableta.
- Šta radiš ovde u kuhinji u ovo doba noći?! - zapanjeno upita žena.
- Ako ovu žabu naučim da još i kuva… ti se možeš seliti! - odvrati muž.

Bračni par ode u IKEU i kupi ormar. Potom muž ode na posao, a žena odluči da ga sama sklopi. Rečeno-učinjeno! Kad je ormar bio gotov, žena ga ponosno pogleda sa svih strana, a u tom času prođe ulicom tramvaj. Kako je stan bio na prvom spratu u staroj kući, od vibracija se vrata sama otvore…
“Hmm…moraću učvrstiti sve zavrtnje”, pomisli žena i prionu na posao. Kad je završila, stane pred ormar – lepši nego ikada, kad opet prođe tramvaj i vrata ormara se opet uz škripu otvore.
“A u pm!” Viknu žena i odvijačem stegne opet sve zavrtnje do kraja i više od toga.
“Probaj se sad otvoriti!” vičući na ormar…
Prođe još jedan tramvaj i hop. Vrata se opet otvore. Žena sva iznervirana i jako besna nazove IKEU. “Sramota, kakav ste nam to ormar prodali?”
Servis u IKEI odluči pomoći i pošalje jednog stručnjaka. Pola sata kasnije on stigne, u radnoj odeći sa natpisom IKEA na grudima.
“Gde je ormar?” Upita ženu. “Vi ste ga sastavili?” Nastavi tonom koji jasno govori šta misli o ženama “majstorima” u kući. Popravi sve zavrtnje i spone, stane usred sobe, pokaže na ormar i reče: “Evo!”
U tom trenutku, ulicom prođe tramavj i “Škrip”, vrata se opet otvore. “Neverovatno, to još nikada nisam video!” Reče majstor.
Baci se na posao i sve jako dobro proveri i učvrsti. Opet prođe još jedan tramvaj i vrata se još jednom sama otvore. “Pa to je neviđeno!” kaže majstor.
“Znate šta gospođo, ja ću ući u ormar, zatvoriti vrata i videti kad se vrata počnu otvarati gde je zapravo problem.”
Tako i uradi…
U međuvremenu, tog trena se vraća muž sa posla. “Oh, sklopila si ormar draga!” Prilazi ormaru i otvara vrata…
IKEA majstor stisnut u ormaru bledo ga pogleda i kaže: “Gospodine, Vi mi nikada nećete verovati, ali ja ovde samo čekam tramvaj!”

E da, znate zašto vam ne pišu simpatije? Pa zato što im niste simpatije
Evo rešio sam vam ovo aj dalje

Bili smo obučeni i spremni za pokret na proslavu godišnjice braka. Upalili smo noćno svetlo, uključili automatsku sekretaricu, pokrili kavez sa kanarincem, izbacili mačku u dvorište. Pozvali smo taxi, koji je ubrzo stigao pred ulazna vrata.
Kada smo izlazili iz kuće, mačka, koju smo izbacili u dvorište, provukla se ispod naših nogu nazad u kuću. Nismo je želeli ostaviti u kući, jer kada je u kući sama, uporno pokušava pojesti kanarinca. Supruga je otišla sesti u taksi, a ja sam se vratio u kuću da bi mačku ponovo izbacio u dvorište. Međutim, mačka je pobegla na sprat.
Za to vreme, supruga, koja je još uvek čekala u taksiju, nije želela da taksista zna kako će kuća biti prazna celu noć. Zato mu je objasnila da sam se vratio u kuću samo poželeti laku noć njenoj mami (mojoj tašti). Nakon nekoliko minuta sam došao i seo u taksi pored svoje supruge.
- Žao mi je što mi je trebalo toliko dugo, rekao sam kad smo krenuli. Ona kurva se sakrila ispod kreveta. Morao sam je bosti u dupe vešalicom da ispuzi napolje! Onda mi je pokušala pobeći, pa sam je uhvatio za vrat. Onda sam je još morao zamotati u pokrivač kako me ta svinja ne bi ogrebala. Ali, uspelo mi je! Na kraju sam je odvukao niz stepenice i bacio u dvorište! Nadam se da se neće opet posrati pred vrata!

- Šefe, moram da izađem ranije...imam neku sahranu.
- Trebaće mi neka potvrda da bih ti opravdao izostanak.
- Hoćete moj selfi sa pokojnikom ili kašičicu panaije? Ili možda da donesem sutra krstaču pa ću da je vratim popodne?

Keva svima kupila pidžame na buvljaku i sad uveče izgledamo kao gimnastička reprezentacija Rumunije na Olimpijadi 1976. u Montrealu!

Jedna privatna škola u Hamiltonu suočila se sa jednim problemom.
Nekoliko 12-godišnjih devojčica počelo je koristiti ruž za usne i mazati se u WC-u. To je još bilo u redu, ali nakon što bi nanele ruž, prislonile bi usne na ogledala i ostavljale gomilu malih otisaka.
Svake večeri, čistač je morao brisati te otiske, a sledeći dan bi se pojavili opet.
Konačno, direktorka škole je odlučila da se nešto mora preduzeti. Pozvala je devojčice u WC, kao i čistača. Objasnila je da svi ti otisci uzrokuju veliki problem čistaču, koji mora svake večeri čistiti ogledala (možete samo zamisliti zevanje malih princeza).
Da bi pokazala kako je teško čistiti ogledala, direktorka je zamolila čistača da pokaže devojčicama.
On je uzeo svoju krpu, umočio je u WC-školjku i obrisao ogledalo s njom. Od tada, više nije bilo otisaka usana na ogledalima.

Nikola je uz masu problema, razbijanje stakla loptom i druge pubertetske gluposti, počeo ređati jedinice u školi. Njegova majka je već pogubila živce pokušavajući ga dovesti u red, ali bez uspeha. Vraćajući se sa jednog roditeljskog sastanka ultimativno zatraži od muža, da ozbiljno sa sinom popriča kao sa muškarcem, jer ona definitivno ne uspeva Nikolu da izvede na pravi put…
I tako otac nameri malo popričati sa svojim sinom kao muškarac sa muškarcem. Sednu oni za sto i otac ga upita:
- Sine, ‘oćeš pivo?
Ali tata, ja ne pijem, ovaj…
- Daj Nikola, nemoj meni prodavati te fore, znam ja da ti piješ, sad ćemo nas dvojica popiti po jedno pivo…
Otvori otac dva piva i stavi ih na sto. I tako, pijuckaju oni pivo, otac izvadi kutiju cigareta i ponudi Nikolu.
- Ali tata, ja ne pušim, znaš…
- Sine, ne seri, znam ja da ti pušiš, slobodno ti zapali.
Nikola uzme i zapali. I tako, pričaju oni, piju, puše i otac izvadi Playboy na sto, počne listati i dođe do duplerice. Razvuče je po stolu i kaže:
- Nikola, dobra je, a?
Nikola sramežljivo okrene glavu…
- Aaajde, sine, nemoj folirati, znam ja da se ti pališ na to, ta muško si, nemoj mi sad tu glumiti nevinašce…
I opet, Nikola se oslobodi i počnu oni zajedno listati Playboy i komentarisati žene. U jednom trenutku Nikola kaže:
- Tata, da mi je znati ko ima ovakve žene?
A otac mu poučnim tonom odgovori:
- Odlikaši, sine, odlikaši!

Plašim se

- Ostavi uključeno svetlo - kaže mi dok se na prstima iskradam iz sobe.
- Zašto sine?
- Zato.
- Pa nije valjda da se toliki momak plaši mraka?
- Tata.
- Molim?
- A je l’ se ti plašiš nečega?
- Ko, ja? Tata se ničega ne plaši, sine. Tata se ničega ne plaši… Osim da ćeš mi porasti pre nego stignem da te dobro izgrlim i izljubim i da ćeš mi iskliznuti iz ruku dok trepnem okom.
Plašim se da se nećeš sećati dana koje smo proveli zajedno i da će ove naše godinice izbledeti kao stara hartija.
Plašim se da će te sutra neki strašni pubertet uzeti pod svoje i da će te biti teško voleti, da ću zagledati to lice, tražeći nekakav trag onog ždrebeta što je jurcalo kroz kuću, skakalo po krevetu, smejalo se, nekada davno.
Plašim se da ćeš mi prebaciti jednog dana sve one stvari koje deca inače prebacuju očevima, nezadovoljna svojim likom u ogledalu, nesrećan zbog svih onih nesreća koje, nekako, idu u paketu kad imaš petnaest, šesnaest godina. Da ćeš mrzeti svoj nos i kriviti mene zbog toga jer su tvoj nos i moj nos isto.
Plašim se da ćeš bežati od mene kao od kuge, da ćeš me se stideti, da više nećemo pričati ni grliti se kao sada, da nećeš utrčati u kuću, baciti ranac na pod i sav zadihan mi reći – znaš šta se danas desilo u školi?
Plašim se da ćeš se kriti od mene, da ćeš me lagati, zatvarati se u sebe, da više neću biti drag gost u tvome svetu, u tvojoj sobi. Treskaćeš vratima, govoriti jezikom koji ne razumem, plakati za svaku sitnicu, tražiti svoja prava, odlaziti bez pozdrava, prkositi bez razloga. Strah me je da ćeš se promeniti, da ćeš gurati svoje stvari pod krevet, moje srce pod tepih, ostavljati nered svud za sobom – prosute mrve, šolju s jogurtom, omote od žvaka.
Plašim se da ćeš se povući u sebe i da više neću umeti da te nađem. Da ćeš prekidati vezu svaki put kad uđem u sobu pod izgovorom da nešto tražim. Tražiću tebe, a ti ćeš biti sve dalji. Onako kako sam ja svojoj majci bivao, a ona svojoj i tako redom. Strah me je da ću pričati, a da me nećeš čuti. Da ćeš, meni u inat, raditi protiv sebe. Da će te na brzinu smotati neka pogrešna, koji te ne zaslužuje, koji neće umeti da voli svaku tvoju pegu na licu i da ću zalud govoriti “nije za tebe, možeš i bolje”.
Plašim se da će te nešto boleti, a da nećeš smeti da mi kažeš.
Plašim se da ćeš jednog dana ležati sam, u nekom tuđem mraku i da neće biti nikoga da upali svetlo.
Plašim se da ću, jedne sparne junske večeri u 24:00, gledati u sat i pitati se što te još nema. Da će mi glavom proći sve one strašne slutnje na koje smo, mi, roditelji, pred bogom pretplaćeni.
Plašim se da ću te pozvati, tek koliko da znam da si dobro i da će mi uljudan ženski glas s druge strane reći da “birani korisnik trenutno nije dostupan”.
Plašim se da neću biti uz tebe kada ti bude najteže. Da me neće biti ni kada ti bude najlepše.
Plašim se da ću ti, kako život bude odmicao, sve manje biti potreban i da ćeš me zguliti sa sebe kao staru, osušenu kožu. Bojim se da će proći godine pre nego me ponovo pogledaš i u meni prepoznaš sebe. Pre nego što, listajući albume, primetiš kako, gle čuda, na isti način sklanjamo kosu s čela, na isti način se smejemo, podižemo obrve, mrštimo kad nam nešto nije potaman i da će proći ledeno, kameno, bronzano doba pre nego što shvatiš da smo sličniji nego što možeš i želiš da veruješ.
Plašim se da ćeš ličiti na mene. Da ćeš nositi ovu istu tvrdoglavu crtu, kao beleg na čelu, da će te po tome poznavati i govoriti ti kako si “isti otac”.
Plašim se da ćeš zbog toga neke škole skupo platiti a lekcije učiti po više puta.
Plašim se i da nećeš ličiti na mene. Da nećeš umeti da grliš onako kako ja grlim. Da se raduješ životu onako kako se ja radujem. Da ćeš u želji da što dalje pobegneš od mene, dosadnog i napornog oca, pobeći i od sebe i da neću stići da ti kažem koliko te volim dete moje.
Eto, toga se tata plaši i to, onako, baš baš…i ničega više.

Nepoznat autor

субота, 27. октобар 2018.

Vicevi 97

Čuje čovek da su mu žena i ljubavnica otišle na isti seminar… Malo se uplašio, ali kad su se vratile odluči da ispita da li su se upoznale.
Prvo sedne sa ženom.
Kaže: “Daj draga da vidim slike sa seminara.”
Pokazuje žena slike kad ono ljubavnica na slici.
Kaže muž kao slučajno: “Ko je ova?”
Kaže njemu žena: “Ne znam joj ime, ali neka droljetina, celo veče skače po stolovima, pije, užas.”
Sledeći dan sedne sa ljubavnicom. Ista priča ide, daj da vidim slike…ovo ono. Hop! Na slici žena.
Pita on ljubavnicu opet kao slučajno: “Ko je ovo?”
Kaže ljubavnica njemu: “Ne znam joj ime, ali fina neka žena, došla je sa mužem, tri dana iz sobe nije izašla.”

Da ne bih ubio pauka izmislim neku biografiju za njega da mi ga bude žao. Sad mi je u kupatilu Nikola, samohrani otac dvoje đece, voli da plete, mrzi muve i porodična okupljanja.

Desilo se jednom da neki političar bude primoran na vožnju autobusom. Seo pored njega jedan čovek, običan radnik i političar (da iskoristi podatak za bazu podataka) započne razgovor:
- Šta si ti prijatelju?
Radnik.
- Da li bi radio za Nemce da ti dobro plate?
Naravno, kako da ne. Radio bih nedelju-dve, pa ‘ajd kući.
- A za Engleze?
Radio bih nekoliko dana, pa bi im rekao “dosta je bilo”.
- A za Amerikance?
Ne znam koje pare da mi plate, za njih ne bih radio!
- A za našu zemlju?
Za našu zemlju pitaš? Za našu Stranku? Za naše drugove? Pa radio bih dan i noć! Sve i da mi ništa ne plate.
Znajući da je optimizam u zemlji u velikom padu, dobro raspoloženi političar pomisli da bi takvog entuzijastu i patriotu trebalo nekako nagraditi, pa ga konačno upita:
- A gde si ti prijatelju zaposlen”
- U Pogrebnom preduzeću, ja sam grobar.

Obrijah bradu danas. Druga žena.

Priča drug kad je prvi put imo seks pa se pravio ko da je iskusan, pitala ga cura koja ti je pozicija najdraža on reko desno krilo.

Kad se priča o seksu ja se sklonim da ne smetam.

Suviše glasan seks u stanu će da vas košta i do 10.000 dinara
- Policija, otvaraj!
- Izvol'te?
- Suviše ste se glasno seksali, 10.000
- Nismo, tukli smo se
- Onda ok, samo bez jebanja, u redu?
- U redu.

- Šta radiš?
- Evo talasi mi zapljuskuju jaja.
- Na moru si????
- Ma jok, na Wc šolji sam.

Pazario covek u ikeji preko 100000 din.kasirka ljubazno kaže-
- Hvala što se došli kod nas u kupovinu.
On sav bitan i bezobrazan kaže
- Pa za ove pare treba i da mi popušite.
Ona ljubazno odgovorila
- Gospodine kod nas je samousluga.

U Nacionalnoj umetničkoj galeriji u New Yorku, muškarac i žena su se zagledali u sliku koja ih je zbunjivala. Slika je prikazivala tri crnca koji goli sede na klupi u parku. Dva crnca su imali crne penise, dok je crnac u sredini imao ružičasti penis.
Kustos galerije je primetio njihovu zbunjenost slikom pa im je ponudio svoju stručnu pomoć. Pola sata je objašnjavao kako slika simbolizuje kastraciju crnaca u većinski belom, patrijarhalnom društvu. “Zapravo”, istaknuo je kustos, “neki ugledni kritičari veruju da ružičasti penis odražava istovremeno kulturnu i socijalnu izolaciju homoseksualaca u savremenom društvu”.
Kada se kustos udaljio muškarac, koji je stajao u neposrednoj blizini para, upitao ih je:
- Da li biste želeli znati šta slika stvarno predstavlja?
- Zašto biste vi imali bolje objašnjenje od kustosa, eksperta galerije?
- Zato što sam je ja naslikao - odgovori Mersad Berber, bosanski slikar.
- U stvari, nema crnaca na slici. Ovo su samo tri zenička rudara. Mujo, onaj u sredini, bio je kod kuće na “ručku”.

Došao novi general na dužnost u tvrđavu legije stranaca u pustinji. Krenuo on prvi dan u obilazak tvrđave i dok je obilazio ugleda mazgu zavezanu za stup. Upita on najbližeg stražara čemu služi ta mazga.
- Gospodine generale mazga je za zabavu vojnika! Znate dugo smo tu bez žena…
- Pa onda joj sredite malo to mjesto, napravite joj nadstrešnicu i slično. I ode general dalje.
Nakon mjesec dana u pustinji general nije mogao izdržati i odluči se on malo zabaviti sa mazgom. Naredi stražaru da je drži, a on obavi posao.
Dok se oblačio, olakšan i zadovoljan, upita on stražara:
- Reci mi da li i obični vojnici to rade ovako kao mi generali?
- Pa gospodine generale, obični vojnici inače zajašu mazgu i odjašu do najbližeg naselja sa javnom kućom!
P.S. I kad misliš da sve znaš, iako si šef, pitaj i traži pojašnjenje jer tvoja logika ne mora biti uvijek ispravna.

Lovačko društvo organizovalo je lov za svoje članove. Kako je lov trebao trajati nekoliko dana, rezervisane su im dvokrevetne sobe. Međutim nastao je problem jer niko nije hteo deliti sobu sa Perom, za koga se znalo da užasno hrče. Konačno su se dogovorili da nije pošteno da jedan te isti sve noći bude s njim, pa će se menjati.
Posle prve noći uz Peru, Nikola se ujutro pojavio sav razbarušen i s ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
- Šta se desilo?
Nikola im je ispričao:
- Pera je toliko hrkao da nisam mogao ni oka sklopiti. Ništa mi nije preostalo nego sam celu noć presedeo u krevetu i samo gledao.
Naredne noći je Marko bio na redu. Ujutro isto - izgledao je strašno bled, izmoren, jedva se držao na nogama. Pitali su:
- Kako je bilo? Izgledaš grozno!
Odgovorio je:
Ljudi, to je stvarno nepodnošljivo. Pera struže kao testera. Cele noći sam ga samo gledao.
Slično su prošli i ostali.
Onda je na red došao Dejan. Ujutro se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen.
- Dobro jutro! Veselo ih pozdravi.
Nisu mogli verovati svojim očima. Upitali su ga:
- Šta se dogodilo? Kako si tako odmoran?
A Dejan im je onako iskusno odgovorio:
- Dakle, spremali smo se za spavanje. Pre nego što sam legao, prišao sam Peri otpozadi, zagrlio ga, dodirnuo ga za guzu uz nežan osmeh i poljubio za laku noć. Posle je on cele noći sedeo i gledao me.

Odu na svadbu pa snimaju live, pa neko pućenje, guženje… Celu svadbu oni na instagramu!
SUNCE TI JEBEM…
Ja kad odem na svadbu, popijem sve od viskija do vode u akvarijumu, pa posle sat vremena ne prepoznajem roditelje, ne znam da li sam došao sa mladine ili mladoženjine strane…ili sam opet pogrešio svadbu…
Pojedem bidermajer, da se mlada ne muči da baca, na kraju svadbe imam više slika nego mladenci i tetka iz Trstenika zajedno…
Sa svadbe me iznesu kao badnjak, sa sve poklonima od mladenaca, mesec dana posle roditelji ne pričaju sa mnom, a familija zove i pita da li se još drogiram…

Nakon razvoda, muž je dao, sada već bivšoj supruzi, nekoliko dana da se iseli.
Prvi dan je provela pakujući svoje stvari u kutije, sanduke i kofere.
Drugi dan je pozvala radnike iz agencije za selidbu, koji su odvezli njene stvari.
Treći dan je sela za divni stol u trpezariji, po posljednji put uz upaljene mirisne sveće, laganu muziku, sladeći se s nekoliko škampi, kavijarom i bocom šardonea.
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišne od zavesa (šuplje aluminijumske cevi).
Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Nešto kasnije, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom. Sve je bilo perfektno uređeno, mirisalo je na čistoću. Kasnije, malo po malo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušavali sve: čistili, prali i provetravali kuću. Svaki otvor za ventilaciju je bio proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom.
Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Firma za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao da napusti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tepisona od vune.
…Ništa nije pomoglo!!!
Ljudi su ih prestali posećivati. Radnici agencija za popravke i održavanje su odbili sa nastavkom daljeg rada na kući. Kućna pomoćnica je dala otkaz. Na kraju, ne mogavši više da podnose toliki smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali da podignu veliki kredit, kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala bivšeg muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima s kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevši da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio s cenom koja je iznosila oko jedne desetine od stvarne vrednosti kuće. Ali, uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata, njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz osmeh, trljajući zadovoljno ruke posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću.
UKLJUČUJUĆI I GARNIŠNE ZA ZAVESE.”

Pojačam pornić u kojem neka crnčuga taslači neku jadnicu, otvorim prozore, pogasim svetla, pa kad završe, izadjem na terasu i pripalim cigaretu.

Ko uspe iz prve da otvori kesu, ubode fleš, razlikuje vuci od guraj na vratima i otvori kutiju lekova sa prave strane bukvalno može sve u životu.

Na intenzivnom odeljenju bolnice pacijenti su uvek umirali u istom krevetu i to svake nedjelje u 11. sati, bez obzira na njihovo stanje.
Doktori su postali vrlo zabrinuti jer nikako nisu mogli ustanoviti šta je uzrok umiranju pacijenata. Neki su čak pretpostavljali da se radi o nekoj natprirodnoj pojavi.
Jednog dana doktori su odlučili oformiti radnu grupu koja treba utvrditi šta se to dešava. U nedelju, radna grupa se okupila oko kreveta nekoliko minuta pre 11. sati i to zajedno sa sestrama i doktorima specijalistima iz svih područja medicine. Neki od njih su čak držali drvena raspeća, neki bibliju, a neki amajlije kako bi se zaštitili od zla.
Kad je sat konačno otkucao 11., odjednom se u sobi pojavila Radojka, čistačica koja radi nedeljne smene. Ušla je u sobu, isključila sistem koji je pacijenta održavao u životu i uključila usisač.

U Turskom zatvoru.
Dolazi zatvorenik u zatvorsku biblioteku i pita da li imaju određenu knjigu, a bibliotekar mu kaže:
- Nemamo knjigu, ali imamo autora.

Kondom…to je univerzalni izum, koristan u svim situacijama.
Na kampovanju, možeš u njemu da držiš šibice da se ne ovlaže. U slučaju da posečeš ruku, možeš da ga stegneš oko ruke i zaustaviš krvarenje. U slučaju da počneš da se daviš, naduvaš ga i uz njegovu pomoć isplivaš na površinu. Ako ga napuniš vodom, možeš u njemu da preneseš ribice iz pet šop-a ili da preneseš vodu i njom ugasiš vatru.
Ukratko, strašno praktična stvar bez koje se ne može.
I sad, svi ti, potpuno logični razlozi, koje je nabrojao moj prijatelj Pera svojoj supruzi kada mu je pronašla kondom u kaputu…nisu uspeli da mu pomognu da se izvuče.

Student koji je pao na ispitu iz “Logistika + Organizacija” kaže profesoru:
- Vi mene ovim kažnjavate. Znate li Vi uopšte o čemu predajete?
Profesor: Naravno, inače ne bih bio profesor!
Student: Dobro, ja bih Vas nešto pitao. Ako mi date tačan odgovor, ja ću prihvatiti moju slabu ocenu i otići, ali ako ne znate odgovor, daćete mi prelaznu ocenu.
Profesor: U redu, dogovoreno.
Student: Šta je legalno ali nije logično, logično ali nije legalno a nije ni logično, a ni legalno?
Profesor ni posle dužeg razmišljanja ne uspeva da nadje odgovor i daje studentu obećanu prelaznu ocenu.
Sad profesor nema mira i pozove svog najboljeg studenta i postavi mu isto pitanje.
Ovaj mu odgovara kao iz topa: “Vi imate 65 godina, a oženjeni sa jednom 30-togodišnjom ženom. To je legalno, ali nije logično. Vaša žena ima 25-togodišnjeg ljubavnika. To je logično, ali nije legalno. Vi dajete prelaznu ocenu ljubavniku Vaše žene i ako je on pao na ispitu. To nije ni logično, a nije ni legalno.

Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: “Hajde, spremi se, idemo na nedelju dana na službeni put u inostranstvo.”
Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: “Dragi, moram sa šefom na službeni put na nedjelju dana, moraćeš se sam brinuti o sebi.”
Muž obaveštava svoju švalerku: “Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno.”
Švalerka obaveštava svog učenika kome daje časove iz matematike: “Biću veoma zauzeta, imam puno posla i napravićemo pauzu nedelju dana.”
Učenik sav srećan obaveštava svoga dedu: “Deda, biću slobodan nedelju dana i nemam časove, jer mi je nastavnica zauzeta, hajde da idemo na pecanje.”
Deda (direktor kompanije), ponovo zove svoju sekretaricu: “Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put.”
Sekretarica zove svoga muža: “Dragi, moj šef je zauzet, službeni put je odložen.”
Muž zove švalerku: “Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put.”
Švalerka zove učenika: “Nastave će ipak biti kao i obično.”
Učenik zove dedu: “Deda, nastavnica je rekla da će nastave biti kao i obično, ne mogu ti praviti društvo.”
Deda zove svoju sekretaricu: “Ne sekiraj se, ipak putujemo ove nedelje. Spremaj stvari.”

Ja ne znam što je muškarcima toliki problem da zapamte:
- Jel sam debela - nisi.
- Jel sam ostarila - nisi.
- Kako mi stoji haljina - super.
- Jel dobar ručak - odličan.
- Ko ti je lepši, Monika Beluči ili ja - ti.
Jebote, pa nije nuklearna fizika.

недеља, 14. октобар 2018.

Čoveče ne ljuti se

Mnogi od nas bespotrebno sebi zagorčavaju život, trošeći dragocenu energiju kada se ljute, besne i histerišu. Kada planu, eksplodiraju, budu uzbuđeni, histerišu, kipe, budu razdraženi. To je sve veoma mučno. Trebalo bi da prestanemo to da radimo da bismo imali energije i snage da kreiramo sebi uspeh.
Prvo ćemo da usporimo tempo života ili da ga bar dovedemo do tačke podnošljivosti. Današnje generacije uopšte nisu ni svesne brzine na koju sebe primoravaju. A jedino što postižemo je uništavanje naše duše i svesti. Kada svest nasumice prelazi sa jednog zadatka na drugi i sama postaje konstantno nervozna i napeta. Posledica toga je stanje svakodnevne zlovolje a da uopšte ni ne znamo koji je razlog. Sa medicinske tačke gledišta konstantna razdražljivost stvara toksine koji izazivaju emocionalne poremećaje. Takođe može doći do zamora i osećanja sveopšteg razočaranja.

„ Ako si strpljiv u samo jednom trenutku ljutnje, izbećićeš sto dana tuge.“
- Kineska poslovica

Pokušajte malo da zastanete, da pravite pauze. Odmarajte se i opuštajte kada god je to moguće. Svi uspešni ljudi to rade; ili ih ne bude dugo. Dok ležite vežbajte „osećaj“ kako mir i spokojstvo prolaze kroz svaki deo vašeg tela. Slobodno usporite jer što god da stvarno želite čekaće vas ako radite bez naprezanja i napetosti. Evo nekih konkretnih saveta kako možete uticati na sebe da uspostavite mentalni mir i u najtežim trenutcima:
- Jednom u svaka 24 sata namerno prekinite svaku aktivnost. Neka to baš bude kad imate najviše posla. Sedite ili lezite nekoliko minuta, koliko god možete sami od sebe da ukradete, i upražnjavajte mir uma i tela.

- Kada vas nešto iziritira pa vas kao posledica obuzme bes, važno je da uspostavite kontrolu nad svojim emocijama. Kao što su nas bake učile da brojimo do deset pa tek onda da reagujemo, mi ćemo jednostavno fizički mirovati desetak sekundi. Nemojte koračati po prostoriji. Ne lomite prste. Ne lupajte, ne svađajte se, ne vičite i ne tumarajte po sobama. Tako ćete sebe sprečiti da se razdražite. Kada smo uzrujani pokreti su nam prenaglašeni. Zbog toga je važno prestati s bilo kakvim pokretanjem. Stanite mirno,sedite ili lezite. Snizite ton glasa. Um i telo su usko povezani. Jedno povlači drugo. Telo osetljivo reaguje na način mišljenja, a isto tako je činjenica da se um smiruje ako je telo statično. Navešću vam jedan primer koji je mene oduševio.

Ne nekom poslovnom sastanku u Americi svi učesnici su se iz nekog razloga posvađali. Ton rasprave je bio veoma žestok i svi su bili na ivici živaca. Jedan od učesnika je iznenada ustao, skinuo kaput, ne obraćavši uopšte pažnju na ostale učesnike, i legao na klupu. Svi su ostali u čudu i ovaj potez im uopšte nije bio jasan. Konačno ga je neko zapitao da li je bolestan. Odgovorio je da nije i da se dobro oseća ali da je počeo da biva razdražljiv i nervozan a da je naučio da je teško biti razjaren ako se leži. Svi su se nasmejali i tenzija je opala.

- S vremena na vreme provedite nekoliko minuta misleći na najlepše i najmirnije prizore koje ste ikad videli, lično, na TV-u ili slici, nebitno. Na primer neki zalazak sunca, planinu u sutonu,mesečinu na moru, sneg na selu itd.

- Napravite spisak situacija kad ste lako i spontano rešili neki od svojih problema uz pomoć svog uma, svoje podsvesti, uz Božju pomoć, svejedno. Prisetite se tog fantastičnog osećaja olakšanja i zadovoljstva zbog razrešenja nečega i uživajte nekoliko sekundi u tome.
Bojana Čupić - autor

Biseri sa telefona 988 i 9812


1. Da li sam vam jutros prvi?
2. Koji je pozivni za Beograd kad se zove od tamo negde?
3. Koji je pozivni za Novi Sad ?
- 021
- Ima li još neki?
4. Molim vas pozivni za Hamburger.
5. Molim vas penzijsko na invalidskoj kosi.
6. Molim vas broj u 27. marta na Slaviji velike pošte za socijalnu pomoć.
7. Kažite mi broj kluba žena negativnog rezus faktora.
8. Dajte mi železničku stanicu za autobuse!
9. Dajte mi "Maticu iseljenika", ove koji skupljaju one koji beže.
10. Molim vas broj Austrougarske ambasade!
11. Dajte mi zaraznu kliniku!
12. U koje doba dana je nabolje ići kod zubara?
13. Kako mogu poslati smrtonosan telegram?
14. Da li imate nekog privatnog kriminalca - ukrali mi kola?
15. Koliko treba da držim jastuk da ugušim čoveka?
16. Da li se može dobiti Beograd iz Podgorice?
- Odakle vi zovete?
- Iz Podgorice!
- Pa kako ste nas dobili?
- To se i ja pitam!
17. Nemam struje, kad ću je dobiti?
- Koja ste vi grupa?
- AB pozitivna!
18. Kako da iz Cvijićeve stignem do Slavije?
- Idete kolima ili GSP-om?
- Taksijem!
19. Da li su ovi iz Elektrodistibucije vernici ili ateisti kad na Svetog Nikolu
isključuju struju?
20. Da li u Beogradu postoji Vaginalistička crkva?
21. Dajte mi broj grobljanskog lekara!
22. Dajte mi Novo groblje, parcelu 318!
23. Kada je Titov grob otvoren za posetioce?

Violina

Drago Proleće,

Iako su moje žice zakržljale i raštimane, sluh me još služi, samo me glas izdao, a kako i ne bi kada nepomično već godinama ležim u ovoj napuštenoj i prašnjavoj kolibi pokraj reke. Već sam izgubila nadu da će me neko pronaći, obrisati prašinu s mene i opet me vratiti u orkestar Proletnih vesnika, za kojim su uvek trčala deca iz mog sela. Znam da si tu negde u blizini jer me ujutro probudi cvrkut ptica i žubor nemirne reke, te mi tako ostaje tračak nade, poput sunčevih zraka koje se probijaju kroz pukotinu kolibe, da ću izaći na svetlost dana i zasvirati prvu proletnu melodiju. Često sanjam kišu i ona me uvek podseti na mladost kada sam putovala po festivalima. Ukrašavali su me sveže ubranim mimozama, a moga violinistu nagrađivali sitnišem i brojnim pohvalama. Sećam se jedne bolesne devojčice, koja je danima bespomoćno ležala na postelji i govorila ocu da bi joj jedino milozvučna melodija violine vratila veru i nadu u ozdravljenje. Nesrećni otac je prešao stotine kilometara da pronađe najboljeg violinistu, kako bi pomogao svojoj kćeri. To je bio jedan od najdirljivijih susreta s ljudima, i to ne običnim, nego najiskrenijim bićem - malenom devojčicom koja je u svojim svetlim očima boje morskih dubina zadržavala suze radosnice. Ne mogu zaboraviti ni vesele trenutke moga života, mnogobrojne serenade odsvirane pod prozorima zaljubljenih mladih djevojaka, svatova čija veselja su upotpunjavali moji zvukovi… Čula sam od slučajnih prolaznika da je stigla neka nova vrsta muzike i da je osvojila svet. Sve manje se posećuju koncertne dvorane, sve se manje pleše, igranke više ne postoje, a ulični svirači gotovo su iščezli. U zadnji čas, kada sam već izgubila poslednju nadu, pojavio se jedan stari ribar koji je u ovoj kolibi tražio izgubljeni pribor za ribolov. Umesto njega pronašao je mene i kao pravi znalac pažljivo me izvukao ispod zatrpanih stvari, duhnuo prašinu s mog starog tela, našao u blizini bačeno gudalo, te prevukao njime po opuštenim žicama. Kada je čuo samo tupi jecaj, rekao je: “Evo još jedne moje vršnjakinje!” Potom se nasmiješio poput snalažljivog trgovca i dodao: “Možda će nečemu i poslužiti!” U trenutku sam se uplašila da ću završiti kao neki antikvitet ili kao potpala za vatru, međutim starac me pažljivo zamotao u tkaninu i odnio u svoju radionicu. “Imala sam sreću”, pomislih. Veseli ribar ne samo da je ribario već je imao i skromnu radionicu za pravljenje čamaca. Tamo mi je zategnuo i naštimao žice, popravio i lakirao gudalo. Na kraju je proverio zvuk i na moje veliko zadovoljstvo odsvirao jednu od mojih omiljenih kompozicija. U tom trenutku njegovo naborano lice je postalo lepše, prozračnije i nekako setno. Kao da su se u njemu probudile mladalačke emocije. Napokon me je zapakirao u kutiju koju je sam napravio. “Bit će presretan kad je vidi!”, glasno je razmišljao ribar i uputio se u selo. Kada je došao pred trošnu seosku kuću, ispred vrata ga je čekao bosonogi dečak plave kose. Očito mu je to bio unuk, sluteći po snažnom zagrljaju i veselom poviku: “Deda, stigao si!” Dečak je imao samo dedu koji se borio za njih obojicu, nesebičnom ljubavlju i ribolovom koji ih je hranio. Deda je znao za njegovu veliku ljubav, muziku i snove da nauči svirati. Dečak je često maštao o predivnoj violini, sjajnoj poput dijamanta na toplim zrakama proletnog sunca. Obično je od zelenih i glatkih travki pravio usne harmonike, a ostale instrumente od drveća iz okolnih šuma svoga zavičaja. On nikada nije imao pravi pravcati instrument, sve do tog dana, kada je njegov stari deda, u želji da razveseli svog unuka, iz kutije izvadio violinu. Bio je tako srećan kada je ugledao taj čudnovati instrument da ga je odmah uzeo u svoje nežne ručice i počeo svirati čarobnu melodiju koju dosad niko nije čuo. Seoski učitelj je saznao za njegov talent i pomogao mu poslavši ga na privatne sate violine u grad. Njegov trud je urodio plodom na prvom takmičenju koje mu je donelo vrednu nagradu i proslavilo ga među mnogim muzičarima. Ali slava ga nije napravila oholim i nezahvalnim. U znak zahvalnosti u svom selu je izgradio novu školu koja po njemu danas nosi njegovo ime. Dedu je učinio srećnim nižući uspeh za uspehom, Tako da je starac svoje poslednje godine proveo prateći svog unuka. Tako sam ja, drago Proleće, promenivši život jednog dečaka, nastavila putovati, veseliti ljude i njihova srca ispunjavati ljubavlju. Moja uloga bi bila zanemariva da iz mojih žica nisu izlazile najpoznatije svetske melodije koje se slušaju i danas. Imena osoba koje su me vratile u život nisu važna, jer je samo važno da svi koji vole muziku i stare vrednosti, stvaraju nove melodije koje i njemu i pažljivom slušatelju donose mir u duši, veru u ponovno rađanje i večni život.
Zauvek tvoja prijateljica,
Violina!

Parada sramote

Mili Bože, šta nas ovo snađe,
u nedelju što poslednja zađe.
Skupilo se par nastranih ljudi,
ponose se što su malo čudni.
Pozadinci, jedva šaka jada,
brigu brine cela srpska Vlada,
od bundžija načiniše mete,
da bi muški šetali k'o tete.

Vojske nema, milicija kleta,
u marici sad pedere šeta,
bezbedno da prođe im maršruta,
da ne skrenu sa evropska puta.

Na svoj narod udaraju silom,
a na Kosmet neće nego milom.
Pod zastavom od duginih boja
nikad novog Kosovskoga boja.

Lepi Boris, lepota mu džaba,
skupio se sav k'o neka baba.
Kad od njega to Evropa traži,
gejevi mu postaju još draži.
Izvini se, potura sve više,
sago glavu, ne čuješ da diše.
Samo tako k' Zapadu će stići,
na sramotu usput će se svići.
Čemu beše sva njegova borba,
da Dačića sada vidi Sloba.
Oj Ivice, kukala ti majka,
zar da muško bude nekom snajka.
I ministar što u NATO hodi
kaže decu da nam mržnja vodi.
Za njega su oni huligani,
kakvi ovo nastupiše dani.

Strašni Homen sa medija preti
jezive će mere preduzeti.
Pohapsiće i staro i mlado,
novu Sablju napraviće rado.
Kad sus' oni u Skupštini zbili,
tada nisu huligani bili.
Kad goreše glasački listići,
drugom krugu ne htedoše ići.
Navijačke horde huligana,
onda nisu bile im rak-rana.

Prođe otad evo deset leta,
sad žutima svaki otpor smeta.
Zarad lažne evroperspektive,
uklanjaju sve prepreke žive.
Ko na brdu više malo stoji,
vidi da se od naroda boji,
demokratska i napredna klika,
od pobune počelaj' da cvika.

Zato se je sila sva upregla,
nebil' kaiš oko vrata stegla,
svakom ko bi naglas mal' porek'o,
da Evropom teče med i mleko.

Srećom nije sve baš 'vako crno,
listak novi neko je obrn'o.
Parade je svima preko nosa
dostaj' vala pederskog ponosa.
Narodu je laži preko glave,
mož' da bidne i parade prave.
Kad se digne sirotinja raja
videćemo i žutima kraja.
Kad ustane motika i kuka,
u govnima biće sve do struka,
prevaranti, belosvetski ološ,
nevladine i dakako Soroš.
Kakos' došli, tako će i sići,
gnevni narod brzo će ih stići.

Vicevi 96

Vidim komšijinog malog plače
- Zašto plačeš.
- Otac me dvaput bio danas.
- Zašto, šta si uradio.
- Pokazao sam mu djačku knjižicu s ocene.
- Pa dobro, jednom za knjižicu, a zašto drugi put.
- Rekoh mu da je to njegova knjižica.

Jednog dana, dok je drvoseča sekao granu jednog drveta iznad reke, njegova sekira upade u istu. Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita:
- Zašto plačeš? On je odgovorio da mu je sekira upala u vodu, i da mu je potrebna jer tako zarađuje za život.
Bog siđe u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Nije.
Bog ponovo siđe i pojavi se sa srebrnom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča ponovo reče: Nije.
Bog ponovo siđe dole i pojavi se sa gvozdenom sekirom.
- Je l’ ovo tvoja sekira? upita Bog.
Drvoseča odgovori: Da.
Bog je bio oduševljen čovekovim poštenjem i onda mu da sve tri sekire i tako drvoseča srećan ode kući.
Nakon nekog vremena, drvoseča je šetao sa svojom ženom po obali, kad mu žena upade u reku. On zaplače, a Bog se ponovo pojavi i upita ga:
- Zašto plačeš?
- Oh, Bože, žena mi je upala u reku!
Bog siđe dolje i pojavi se sa Jennifer Lopez.
- Je l’ ovo tvoja žena?, upita Bog.
- Da! reče drvoseča.
Bog se naljuti:
- Slagao si! To nije tačno!
Drvoseča odgovori:
- Oh, oprosti mi, Bože. U pitanju je nesporazum. Vidiš, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja žena, ti bi se pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon što bih ja rekao da ni ona nije moja žena, ti bi se pojavio sa mojom ženom. I kad bih ja rekao da to jest moja žena, ti bi rekao da mi daješ sve tri. Bože, ja sam siromašan, i ne bih se mogao brinuti o sve tri supruge, i zbog toga sam rekao da je moja supruga Jennifer Lopez!
Kad god muškarci lažu, to je iz dobrog i časnog razloga, i za dobrobit svih!

Novi Sad=New Now
Beograd=White city
Užice=In wires
Kraljevo=King here is
Podgorica=Under little mountain
Skoplje=With spear
Zagreb=For scratch
Sarajevo=Sara is bullock
Subotica=Little Saturday
Niš=Nothin'
Novi Pazar=New Market

Tada medved: Neko je jeo moju kašu
Mama medved: Neko je jeo moju kašu
Dete medved: Neko je jeo i moju kašu
Tata medved: Neko je ležao u mom krevetu
Mama medved: Znam ja odlično ko je ležao u tvom krevetu
Tata medved: Dobro Radmila to je bilo davno dokle ćeš da me jebeš zbog toga.

U teoriji druga šansa znači da si naučio nešto iz svojih grešaka i vratio si se da popraviš stvari.
U praksi znači da nisi naučio ništa i vratio si se da zasereš i ono što nisi.

Mama i tata uspavljuju sina. Tata mu priča priču o sultanu. Kad je završio, mali se okreće mami:
- Mama…i ja bi želeo da imam pet žena. Jedna da mi sprema da jedem, druga da mi peva, treća da me oblači…
- I jedna da te uspavljuje - nastavi mama…
- Aaa ne, odmahnu sin. Ja ću uvek samo sa tobom da spavam!
Mamine oči se napuniše suzama.
- Bog te blagoslovio oko moje, reče majka i poljubi ga. A ko će spavati sa tim ženama ako one ne spavaju sa tobom, upita mama?
- Neka spavaju sa tatom!
Tatine oči se napuniše suzama…
- Bog te blagoslovio sine moj.

Načelnik porodilišta začuđeno pita glavnu medicinsku sestru:
- Čudno koleginice, ove nedelje nama već desetak očeva palo u nesvest. Šta li se to dešava?
Sestra se nasmeje pa kaže:
- Ma ništa ozbiljno. Pre neki dan nam se porodila crnkinja, pa se babice šale i pokazuju bebu očevima.

Čovek hoda pustinjom i umire od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj bunar sa vodom. Nagne se nad njim, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapšao po ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Pravi raskoš ženske lepote.
- Ja sam sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom! - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti - odgovori joj čovek smeteno.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske lepote.
- Ja sam druga sultanova žena, i želim voditi ljubav sa tobom!” - reče mu maznim glasom.
Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti! - odgovori joj ne verujući da mu se to događa.
- Ne budeš li vodio ljubav, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza moga muža! - pripreti mu.
I šta mu preostane - spava sa njom i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu. Okrene se čovek - kad pred njim SULTAN.
- Otkud toliko drskosti kod tebe, bedniče? Upadneš u MOJU oazu, spavaš sa mojim ženama i još želiš piti MOJU vodu!
Čovek se prenerazi ne verujući šta mu se događa. Ispriča sultanu što se zbilo i zamoli ga da mu oprosti. Sultan mu postavi uslov:
- Oprostiću ću ti pod uslovom da se popneš na onaj breg! - pokaže mu breg udaljen dobrih pedesetak metara - i da prdneš tako da te mogu odavde čuti!
Čovek ode do brega, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.
- Nisam se nadao da je neko sposoban za to. Slobodan si! - reče sultan.
Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode! - zahvalno reče čovek.
- Aaaa, ne! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!” - reče sultan.
Ali ne popijem li vodu umreću, smilujte se!! - zavapi čovek.
- U redu. Vidiš li onaj drugi breg? - pokaže mu breg udaljen barem stotinak metara – popni se na njega i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Daću ti kamilu i vodu!” - naloži mu sultan.
Ode čovek, popne se na breg, napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, daje kamilu i dozvoli mu uzeti vode. On se okrene bunaru, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima i taman kad je navlažio usne, neko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovek, otvori oči, kad nad njim stoji sekretarica iz njegove kancelarije i tiho mu kaže:
- Oprostite gospodine direktore, ali… Zaspali ste na sastanku i strašno glasno prdite…

Mali Ivica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka.
- Gde si bio sine do sada?
- Paa, bio sam sa Maricom u parku.
- A šta si tamo radio?
- Znaš mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli se ljubiti, pa smo se Marica i ja počeli ljubiti.
- I onda?
- Onda je čika onoj tetici skinuo bluzu i počeo je ljubiti u grudi, pa smo to i ja i Marica učinili. Zatim joj je podigao suknju i skinuo gaćice, pa smo Marica i ja isto učinili.
- I šta je onda bilo? – upita već unezverena majka.
- Paa, onda su ono dvoje otišli u žbunje… a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Na prepunoj autobuskoj stanici, mlada dama u tesnoj kožnoj mini suknji stoji prva u redu. Naiđe bus, otvore se vrata i ona se pokuša popeti na stepenice, međutim od tesne suknjice ne može dovoljno podignuti nogu. Stidljivo se nasmeši vozaču i pruži ruku iza leđa da malo spusti svoj zip kako bi mogla zakoračiti.
Ponovo pokuša stati na stepenice, ali opet ne ide. Opet zavuče ruku iza i još malo spusti zatvarač. Opet pokuša zakoračiti, ali ni ovaj put ne ide.
Sad već totalno crvena u licu od srama, mlada dama i treći put spusti zatvarač, ovaj put do kraja. Jedan malo jači dedica koji je stajao iza nje, zgrabi je za kukove i s lakoćom je podigne i spusti na vrh stepenica. Ona poludi od besa i počne da viče na njega:
- Kakav je to način, kako se usuđujete dodirivati moje telo! Ja vas i ne poznajem!
Dedica joj se nasmeši i kaže:
- Gospođice, ja bih se i složio s’vama. Ali, pošto ste mi tri puta otkopčali šlic, računam da smo sada prijatelji, pa rekoh da vam malo pomognem…

Dva prijatelja (dedice) u najboljim godinama poželeli da se pod svoje stare dane još jedanput provedu kao u najboljim danima i krenu u grad u provod. Nakon što su sljuštili nekoliko rakijica i vinjačića, završiše u jednom lokalu iz ‘crvenog miljea’.
Kad su vlasnici lokala rekli da bi želeli malo provoda, ona pogleda dve ‘stare vreće’, ode do svog menadžera i šapne mu:
- Idi gore i u prve dve sobe napumpaj po jednu gumenu lutku. Ova dvojica svejedno ništa neće primetiti i nema potrebe da bez veze angažujemo naše najbolje devojke.
Menadžer ode gore i učini kako mu je rečeno, a dvojica deda nakon toga obaviše svoje…
Na putu kući, onako zamišljen, reče jedan deda drugom:
- Znaš, malo je čudno, ali ja mislim da je moja devojka bila mrtva!
- Mrtva?! Ma otkud ti tako nešto?” - upita ga prijatelj.
- Pa, znaš, sve vreme dok sam je ja ‘voleo’ ona se nije pomerila i niti jednom nije izustila glasa!
- Hmmm, znaš nisam ti hteo reći, ali čini mi se da je ova moja bila još čudnija. Ustvari ja mislim da sam spavao s vešticom! - reče drugi dedica…
- Kako veštica?! Otkud tebi takav utisak? - upita ga prvi.
- Pa, znaš, onako usred ‘ljubavi’ ja sam se toliko napalio da sam je malkice gricnuo za vrat, a ona je na to prdnula na glas, letela malo po sobi a onda izletela kroz prozor, odnevši pri tom i moju protezu!!!

Stari pas ovčar, jurio je zečeve po šumi, dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio… Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje… Bio je to leopard, koji mu se polako približavao…
Šta ću sad, mislio je u sebi…i onda je brzo dohvatio one koske koje su stajale kraj njega, da bi trenutak, pre nego što ga je leopard opazio, rekao naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to, leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji reši da ocinkari starog psa kod leoparda… Skočio je sa drveta i požurio da leopardu saopšti prevaru… Videvši kako majmun žuri negde stari pas posumnja u njegove namere i pođe da ga prati… Video ga je kako objašnjava leopardu o čemu je reč, dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren… I naravno, krene u osvetu…
Stari pas, videvši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede osluškujući svaki leopardov korak… Kada mu se već dovoljno primakao da može da ga čuje, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe reče:
- Ama, gde li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još pre sat vremena da mi nabavi leoparda i još ga nema…
Naravoučenije 1:
Ne kači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama…
Naravoučenije 2:
Šta god uradili, uvek će se naći neki majmun u okolini koji će tome da bude svedok…

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
- Zdravo. Ja sam Saturn.
- Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
- Ja sam Saturn.
- Aleksa… Sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu…
- Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
- Aleksa… Nemoj više da sipaš Saturnu.

Kada pomislite da ste jadni,da ste izgubljen slučaj...Samo se setite mene..
Ja sam devojci poslao za laku noć "volim te", a njen muž mi je odgovorio:
. Voli i ona tebe,ali sada spava.

Zlatno doba Srbije - blizimo se mesečnoj plati od 500€ ili kako se u nemačkoj još ovaj ekonomski fenomen zove jedna jača večera sa prijateljima.

Gospođa prijatnog izgleda kupila mom sinu sok u prodavnici. Pitam sina:
- Jesi rekao hvala?
- Jeste, rekao je. - odgovori gospođa
- Jesi pitao tetu kako se zove, preziva? Da li ima fejsbuk, instagram? Pitaj, nema smisla.

Komšijin auto:
Krst oko retrovizora, Ostrog, Ikona svoje slave, Ikona Sv Nikole, Brojanica oko menjača.
Iz auta izlazimo unatraške, prekrstimo se i poljubimo karoseriju.

Gledam ženu kako se pati sa usisivačem, vodeni filter.Tri puta preko jedne mrve da bi je pokupio.Onaj stari slobodin čupa parket, izvlači boju iz tepiha pa kad keva uspe da ga odvoji od poda ono crevo podivlja k'o anakonda. Pokupi papagaja, paprikaš sa stola i babinu protezu.

Čovek srednjih godina kupio nova brza kola, izađe na autoput i stisne do 160km na sat, osećajući kako mu vetar mrsi proređenu kosu.
- Ovo je extra, pomisli on dodajući još po gasu.
No, kad je pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe policijski auto sa upaljenim rotirajućim svjetlima.
- Ma, mogu mu pobeći, pomisli i stisne na nekih 210km na sat.
Tada mu se mozak razbistri:
- Šta koji kurrac radim, ja sam prestar za te gluposti, i zaustavi se pored puta, čekajući da stigne policijski auto.
Policajac se zaustavi iza automobila i prošeta do njega:
- Gospodine, smena mi završava za pet minuta i rado ću vas pustiti ako mi kažete dobar razlog zašto ste bežali…ali neki koji još nikada nisam čuo.
Čovek ga pogleda i kaže:
- Prošle nedelje moja žena je pobegla sa policajcem pa sam pomislio da mi je vraćate.
Policajac ga pogleda, vrati mu papire i kaže:
- Hvala, doviđenja.

Vicevi 95


- Što ne izlaziš večeras?
- Niža sila
- Valjda viša sila?
- Niža brate, žena mi je visoka 155.

Deda mog dede je iz Prvog svetskog rata doneo Albansku spomenicu.
Deda mog oca je zahvaljujući učestvovanju u Drugom svetskom ratu poneo orden Narodnog heroja.
Moj deda je iz bitke u Lidlu doneo pile.

Glumi tu neku ribu, a ispipana ko piletina u Lidlu

Koliko se bivša zgadi kad me vidi, i meni bude žao što mi je dala

- Dobar dan koliko su vam ove naočare za vid?
- 200 €.
- Ništa, biću Saša Matić

U početku je bilo super. Preselila se kod njega, delili kiriju zajedno. Posle sam saznala da je stan njegov.

Uđem u gradski autobus, nisu bube ali smrde.

- Svakoj devojci sam prodao istu priču.
- E pa meni nećeš
- Neću,ti si posebna...

Da li se osoba koja venčava pedere zove MATIČMAR?

Picnula se jutros moja komšinica, sa kojom sam u zavadi i ode 200 km daleko na sastanak sa mojim lažnim profilom.

Moj komšija u 85-oj napravio profil na fejsu. Sveti Petar ga već sutradan dodao u prijatelje.

Imam predlog, kad upoznamo nekog ko nam se sviđa, a taj neko kaže da je slobodan lepo okačimo njegovu sliku na sve društvene mreže i napišemo: Čiji je ovo dečko, muž ili švaler?
Ako se niko ne javi nedelju dana to je to.

- Halo, jel to lajf kouč?
- Jeste, izvolite...
- Dal biste mogli da mi pozajmite trista evra, do prvog?
- Gospođo, zar vam nisam rekao i juče i prekjuče i prošle nedelje i pre dve nedelje da to ne mogu.
- Jeste, al' nema odustajanja!

Kad je, onomad, moj mlađi brat krenuo u školu i nakon prvog dana mama ga pita šta je naučio. Kaže on da je učio pesmicu ali da zna samo početak: tri, četiri.

Banka kredit 60.000€ kamata 5%
PLUS:
*Obrada kredita 700€
*Održavanje kredita 300€
*Provizija150€...
NEŠTO KAO:
*prodavnica*
Može jedan hleb?
- 30din.
- Izvolite.
- Još 8 dinara za struju.
- ? Ok
- Još 3din. Znate, krečili smo juče.
- ?
- I još 6 za novu čistačicu. Divna žena.

Mladi lekar došao da radi na selu kako bi zamenio starijeg lekara koji je pred penzijom. Stariji lekar predloži mladome zajedničke kućne posete kako bi se ovaj upoznao sa stanovnicima. U prvoj kući je mladi lekar pažljivo slušao kako stariji lekar i sredovečna gospođa raspravljaju o vremenu, o unucima i najnovijim crkvenim novinama. Nakon nekog vremena lekar upita gospođu kako se oseća.
Ona odgovori kako ima lagane bolove u trbuhu.
Lekar na to odgovori kako je sigurno preterala sa svežim voćem te da bi trebala smanjiti jedenje istog i videti hoće li joj to pomoći. Nakon izlaska iz kuće mladi lekar upita staroga kako je tako brzo postavio dijagnozu bez da je uopšte pregledao ženu.
- Nisam je ni morao pregledati. Sigurno si primetio da sam ispustio stetoskop na pod. Kad sam se sagnuo uzeti ga, pogledao sam okolo i zapazio dvadesetak kora od banane u kanti za smeće. To je moralo uzrokovati nekakve smetnje.
Zadivljeni mladi lekar upita starijeg kolegu može li on pokušati postaviti dijagnozu u sledećoj kući i ovaj pristane. U sledećoj kući živela je starija udovica. Nakon par minuta razgovora o vremenu, unucima i novim crkvenim novinama, mladi lekar upita udovicu kako se oseća u zadnje vreme.
Ona odgovori da je vrlo umorna i da nema energije kao nekad.
Mladi lekar nakon toga reče kako se ona sigurno preopteretila radom za crkvu i bilo bi dobro da se malo odmori od toga. Kad su izašli iz kuće stari lekar reče kako je dijagnoza verovatno tačna, ali ga zanima kako je mladi kolega došao do toga.
- Baš kao i vi, ispustio sam stetoskop na pod. Kad sam se sagnuo uzeti ga pogledao sam malo naokolo i ugledao sveštenika kako se skriva ispod kreveta.

Rešila gatara da osavremeni svoju praksu, reklamira se kako proriče sudbinu na način prilagođen savremenom dobu. Odazvala se i jedna djevojka, pa joj moderna gatara proriče:
- Auuu, velika sreća te čeka, će da nađeš dobrog provajdera, a neki prijatelj na fejsu ti nešto mnogo dobro misli. Svako veče jedva čeka da se uključiš a ti se nešto mnogo kriješ. Mnogo mu se sviđaš, čak će da oće i sajber seks!
- Sad mi daj desnu ruku da ti bolje pogledam.
- Auuu, malu ruku imaš, ali velikog miša držiš. Vidim ti velik trafik sa jednog mnogo bezobraznog sajta. Apdejtuj ti antivirusnu aplikaciju i da te ne boli posle glava.
- Ajde, sad daj 100 eura i gospod da čuva i tebe i tvoj softver i tvoj hardver.
- Ma, gde si ti mala pošla? Ako mi ne platiš ima da te kunem! Računar ti se napunio onim virusima, vindouz ti bio ko pozadina moje prababe, a reinstal svaki dan radila do uveče. Imejl spamovima ti se prepunio do vrha, a sve pasvorde zaboravila i svi akounti ti se izbrisali! Samo ružne prijatelje imala na fejzbuku.

Časna sestra i sveštenik prelaze pustinju Saharu na kamili.
Trećeg dana, bez ikakvog upozorenja, kamila se sruši mrtva. Nakon što su otresli prašinu sa sebe, časna i sveštenik počeše da sagledavaju situaciju i posle dužeg perioda tišine, sveštenik progovori:
- Pa sestro, situacija izgleda poprilično strašno.
- Znam Oče. Zapravo, mislim da nećemo preživeti više od dan, dva.
- Slažem se. Odgovori sveštenik. Sestro, pošto je izgledno da se nećemo izvući živi odavde, bi li učinila nešto za mene?
- Bilo šta Oče.
- Nikada nisam video ženske grudi i pitam se da li bih mogao da vidim tvoje?
- Pa, pod ovim okolnostima, ne vidim kako bi nam to moglo štetiti.
Časna sestra otvori svoju odoru i sveštenik je uživao u pogledu na njene grudi, komentarišući njihovu lepotu:
- Sestro, smem li ih dodirnuti?
Ona pristane i on ih je milovao nekoliko minuta. Oče, mogu li Vas nešto zamoliti?
- Naravno sestro.
- Nikad nisam videla muškarčev, hmm, ono dole. Mogu li da vidim Vaš?
- Misli da sa tim neće biti problema, odgovori sveštenik, zadižući svoju odoru.
- Oh, Oče, smem li ga dodirnuti?
Sveštenik pristane i nakon nekoliko minuta milovanja, on dođe do pune erekcije.
- Sestro, znaš li da ako stavim ovog svog, ne više malog, na pravo mesto, on može podariti život?
Da li je to istina Oče?
- Naravno da jeste sestro.
Oh, Oče, pa to je divno. Gurnite ga brzo u kamilu i gubimo se odavde.

Išla sam godinama u teretanu sa nekom Marijom i njenom rođenom sestrom i kod naše kuće smo ih suprug i ja zvali "Marija pizdarija i njena sestra starija". Sve dok ih jednom prilikom moja ćerka (4) nije pitala: A viiii ste Marija pizdarija i njena sestra starija?!

Sponzoruša pokazuje drugarici zlato koje je dobila i kaže: Ovaj prsten se sastoji od 24 karanja!

- Dragi , reci mi iskreno : Jesam li strašna bez šminke ?
- Pravo da ti kažem , ja te se i sa šminkom malo plašim!

Vidiš ti šta je Jugoslavija bila, maloletan Miša napravi dete maloletnoj Nataši, njih 8 plati avionsku za Moskvu, poljube vrata, odmah iskeširaju povratnu za Beograd, povedu još njih 4, ustanove da je mali slagao i naprave žurku umesto da oderu malog od kaiša.

Glavni mafijaš iz italijanske mafije otkrije da ga potkrada njegov knjigovođa Gvido… Ukrao mu je $10,000,000. Njegov knjigovođa je gluvonem. To je i bio razlog što je dobio posao. Pretpostavili su ako Gvido ništa ne čuje, ne može da svedoči na sudu. Ode mafijoza kod Gvida zbog njegovih $10 milliona i vodi advokata da mu prevodi na znakovni jezik.
Kaže mafijoza da prevede:
- Pitaj ga gde su pare!
Advokat, koristeći znakovni jezik, pita Gvida:
- Gde su pare?
Gvido mu odgovara:
- Nemam pojma o čemu pričaš.
Advokat prevodi mafijozi:
- Kaže da nema pojma o čemu pričaš.
Mafijoza vadi pištolj, uperi Gvidu u glavu i reče:
- Pitaj ga ponovo ili ću ga ubiti!
Advokat kaže Gvidu:
- Ubiće te ako mu ne kažeš.
Gvido mu odgovori na znakovnom jeziku:
- OK! Pobedio si! Pare su u crnoj torbi, zakopane iza kuće mog ujaka Bruna.
Mafijoza pita advokata:
- Šta kaže?
Advokat:
- Kaže da nemaš muda da opališ!

Zove bivša da mi kaže kako sa dečkom radi na detetu pitam je onako ljudski dal im treba pomoć a ona kako sam ja kreten koji se nikad neće promeniti pa što me onda zoveš koje pičke materine
Naravoučenije:
Ne nudite pomoć nezahvalnim osobama.

Kad je kurac najdlakaviji?
Kad ga ljubi bradonja.

- Alo!
- Alo, reci
- Ljudi đe ste?
- Evo krenuli na more, taman sipali gorivo i nastavljamo.
- Jeste li vi normalni, i ja sam bio s vama u autu, vratite se na pumpu odmah!

Anegdota iz centra za mršavljenje Cigota:
Skupile se žene posle napornog treninga oko nutricioniste i trenera i slušaju - nemojte jesti ovo ni ono... a odličan saveznik za skidanje kilaže je sex.
Tek jedna iz mase: Što nas ne jebete šta nas mučite.

Jedna iz Beograda priča:
Vozila sam kroz Šumadiju, kroz onaj zabiti deo i pokvario mi se auto. Jedan lokalac nailazi jašući konja i ponudi se da me prebaci, makar do najbližeg grada. Popela sam se iza njega, zajahala konja. Bilo je nekako neobično, jer je on svakih nekoliko minuta vikao ” Opaaaaaaaaaaaaaa ” .To je vikao tako glasno, da se odbijao eho od susednih brda. Bilo je baš lepo čuti to. Konačno, kad smo stigli u grad, još jednom je radosno viknuo: “Opaaaaaaaaaaaaaa!!!” Pogledao me je i odjahao… Eto nisam ni stigla da mu se zahvalim. Pitali su me ovi iz mehaničarske radionice, zašto je on bio tako uzbuđen i viknuo to. Odgovorila sam im odgovorila da ne znam i da sam samo sedela iza njega, stavila ruke oko njegovog struka i držala se čvrsto za vrh sedla svo vreme.
- Gospođo, reče mi radnik, Drakče ne koristi sedlo.

Duško Radović je ućutkan zbog rečenice: Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih.
Zbog velikih problema Stambolić i ekipa odlučuju da vrate "Beograde, dobro jutro!"
Odgovor:
- Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme!

Sastanak stanara u mojoj zgradi je slika Srbije:
- najglasniji oni što ništa ne plaćaju
- najfiniji oni koji svima zagorčavaju život
- ćute oni koji pokrivaju sve troškove, gledaju svoja posla i u neverici gledaju prve dve grupe.

Upasao sam potkošulju u farmerke, pa obukao majicu, pa duks, pa prsluk. BABA JE PONOSNA!

Nastavnik informatike na 1. času u 6 razredu kaže deci:
Ako budete informatičari, imaćete puno para, radićete super posao i vozićete skupa kola.
Klinka pita: Pa što onda vi radite ovde i vozite se autobusom?
I nastavnik joj kaže da je bezobrazna i da dodju roditelji kod njega!?

- Pogrešna lozinka
: kuca ponovo :
- Pogrešna lozinka
: kuca ponovo :
- Pogrešna lozinka, hoćete li da resetujete lozinku?
: resetuje lozinku :
- Nova lozinka ne može biti ista kao stara.

Radio bih bilo kakav posao za 4000-5000 evra mesečno, samo da nije nešto teško i da ne mora svaki dan i da mogu da dođem i odem kad god hoću i da ne smaraju puno.

Učiteljica ljuta:
"Svi ste dobili keca, na pismenom. Ja vam dam da pišete o znamenitim ženama a vi o tamo nekoj Ceci, Lejdi Gagi... Sram vas bilo!!!
Umesto da pišete, npr. o Mariji Kiri"
- Hi, hi, hi...
"Šta je smešno!?!?!"
Učiteljice, ne kaže se Marija Kiri nego Maraja Keri!!!

-Jesam u programu?Može muzička želja?
-Da. Može
-Pozdrav bivšem uz pesmu "Crko da Bog da sve stekao pa sve izgubio ne imao sreće ni ti ni tvoj porod sve te želele a tebi da se ne diže"
-Gospođo nema takva pesma
-Al bila sam u programu?
-Da
-Daj onda nešto od Harisa.


субота, 13. октобар 2018.

Bajka o časti


U neka davna vremena živeše ljudi bistroga uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo i izrodiše veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti.
Vreme je prolazilo. Život im beše bogat.

Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili im kuće, otimali decu, palili knjige… No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi…

Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Čast. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez Razuma narod propadne, oni su sa Časti postali još jači. Čast je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.

Zavist, već besna, pokuša da ubije i Čast, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – večnu slavu i vlast. Život je poverovao. Na prevaru zatvori Čast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Časti i Slobode je Život sa strahom. Tada su istina i nada daleko, a tuga i zlo prve komšije.

Zavist je imala kćerku Laž koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Laž dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava. Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog, časnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I – zaboravljen…

Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Laž i unuk Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svome narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći. Bila je na putu, zaboravljena… Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao otvoriti. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti.

Jednoga dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga: „Poznaješ li ti Čast i SloboduT „Ne, ja sam se rodio posle njih“, odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac Život“. „Slušaj me dobro“, reče zlatokosi, „ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti“.

Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Laž i Prevaru.

Druga želja: Vrati narodu Čast i Slobodu!

Treća želja: Ne dozvoli da jezik tvoga naroda padne u zaborav!

Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Čast i Sloboda živeli dugo i srećno.

Žive i danas, ali ih treba čuvati od kutije zaborava…

Autor: Nikola Borovčanin
Nikola je ovaj tekst napisao sa 12. godina, 2011-te godine, dok je bio učenik 6/1 OŠ “Vasa Čarapić”

уторак, 02. октобар 2018.

Ako li te ja opandrčim

AKO LI TE JA OPANDRČIM:
Priča žene kojoj nisu jasni današnji roditelji i kako vaspitavaju svoju djecu

Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo. Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio 25. lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.
Da li se sjećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sjećam vrlo dobro. Voljela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prijekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: “Dobar dan”, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom, piše “Magazinalfa“…

Roditelji su bili red i zakon. Babe i djedove smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si na.ebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah poslije roditeljskog. Riječ roditelja je posljednja. Ako poslije izgovoriš makar: “Dobro”, slijedi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da cijeli vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvjesta kila proklijalih krompira u podrumu.

Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.

Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspjeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspjeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocjene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspjeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vrijeme da posjeduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocjepaju to ti je što ti je.

Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promijenilo u vezi vaspitavanja djece i sistema nagrađivanja. Djeca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lijenost i objesnost se tretiraju kao ’pa takav je šta ću mu ja’. Šta se desilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio. Parkove i dvorišta su zamijenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Djeca se druže online. Unutra.

Kao roditelj, slijedila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti djeca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.

Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umiju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promijenilo to što se djeca tretiraju kao da su od morske pjene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dijete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer “on samo tako hoće da jede”.

Trče za njima da im spriječe pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne. ‘Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir oće, ovaj moj ne spava do ponoći’. Šta bre ne spava, pa lijepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svjetlo. U devet u krevet bre. Plači, zaboli me, i ja sam živ stvor. Gdje je mojih pet minuta?

Sve lijepo piše u best seleru ‘Kako odgajati dijete’. Mislim da je većina nas naslijedila tu knjigu. Od koga? Od naših roditelja. Šta mislite čemu im je služila knjiga? Da vide kako treba. I meni je ostala u amanet i pročitala sam je i primjenila od korica do korica.

Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa djetetom izgradiš zdrav, razuman odnos gdje se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i dosljednost svakog izgovorenog pravila.

– Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dijete vam jede zemlju.

– Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.

Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vrijeme i mjesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama.

Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontanim, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam djelovala čudno i klonili su me se. I to sam razumjela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dijete, tvoja briga. Žao mi je da te slušam koliko silno griješiš mlada ženo.

Griješiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvaespetu lizalicu, griješiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću.

Griješiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Griješiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama.

Griješiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti, i svaka mačka ogrebati. Griješiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa.

Griješiš što mu ne daš da ide u pijesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guzica pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te ženo.

недеља, 16. септембар 2018.

Rekli su...52

1.Naš čovek bolje neguje i više voli svoju priču o stvarnosti nego stvarnost o kojoj priča. (Ivo Andrić)
2.O događajima najviše i najbolje pričaju oni koji ih nisu svojim očima gledali, jer njih ne obavezuje stvarnost. (Ivo Andrić)
3.Ako druga žena ukrade tvog muškarca, nema bolje osvete nego joj dopustiti da ga zadrži. Pravi muškarac ne može biti ukraden. (Ivo Andrić)
4.Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuše ljubavi, ni snagu ljubomore ni opasnost koja se u njoj krije. (Ivo Andrić)
5.Ako hoćeš da znaš kakva je država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih u zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati. (Ivo Andrić)
6.Možete da smislite i izgradite najlepše mesto na svetu. Ali da bi san postao stvarnost potrebni su ljudi. (Volt Dizni)
7.Nije žalost kad loši i glupi ljudi žive dobro već kad uzmu mesto čestitim i pametnim. (Jovan Dučić)
8.Samo onaj ko nikad nije istinski ljubio nikad stvarno nije ni živeo. (Agata Kristi)
9.Ljubav se ne nadoknađuje. To osećanje ima svoje, i samo jedno vreme. (Dobrica Ćosić)
10.Na kraju će se svaka stvar nekako rasplesti i rešiti, jer ništa na svetu ne traje. (Ivo Andrić)
11.Slava je para, popularnost je slučajnost, jedina zemaljska izvesnost je zaborav. (Mark Tven)
12.Moćne države uvek se ponašaju kao gangsteri, a slabije kao prostitutke. (Stenli Kjubrik)
13.Država je stvorena za ljude, a ne ljudi za državu. (Albert Ajnštajn)
14.Država ti je prevrtljiva. Danas ti je, recimo, dala, a sutra će ti uzeti. (Aleksandar Solženjicin)
15.U srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav ili ljubav ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću. (Fjodor Dostojevski)
16.Lakše je neke se strasti sasvim odreći nego u njoj biti umeren. (Fridrih Niče)
17.Daj mi čoveka koji nije rob strasti, i nosiću ga u dnu srca svog. (Vilijam Šekspir)
18.Jedina razlika između inata i doživotne strasti je u tome što inat nešto duže traje. (Oskar Vajld)
19.Strasti žive u nama, kao bakterije u organizmu. Njihovo dejstvo je i štetno i korisno, i stvaralačko i razorno. One nas razjedaju i slabe, izazivaju ružne bolesti, ali su u isto vreme pokretači velikih, nesebičnih i opšte korisnih dela za koja, bez njih, ne bismo nikad bili sposobni. ( Ivo Andrić)
20.Kad upališ sveću, baciš i senku. (Ursula Legvin)
21.Dužina filma treba da bude u upravnoj srazmeri sa izdržljivošću ljudske bešike. (Alfred Hičkok)
22.Film nikada nije stvarno dobar osim kada je kamera oko u glavi pesnika. (Orson Vels)
23.Grešio sam sa dramama. Mislio sam da je drama ono kad glumci plaču, ali drama je ono kad plače publika. (Frenk Kapra)
24.Rijaliti televizija za mene je muzej propadanja društva. (Geri Oldman)
25.Umesto da bude zaista učiteljica života, istorija je u mnogim „studijama“ nazadnih i kratkovidih pisaca postajala sluškinja njihovih klasnih, verskih i „nacionalnih“ interesa i ubeđenja, sredstvo za borbu u rukama fanatika i opskranata. „Istorijska istina“ podešavana je prema njihovim željama i potrebama. (Ivo Andrić)
26.Pobednici rano ležu i dobro spavaju. (Ivo Andrić)
27.Šta če reći istorija? Istorija će, gospodine, lagati, kao i obično. (Džordž Bernard Šo)
28.Shvatio sam da hrabrost nije odsustvo straha već trijumf nad njim. Hrabar čovek nije neko ko ne oseća strah već neko ko ga pobedi. (Nelson Mendela)
29.Pobedniku se ne sudi. (Katarina II Velika)
30.Onaj koji pobeđuje nikad se ne zaustavlja. (Ernest Hemingvej)
31.Vrhunska umešnost ratovanja čini potčinjavanja suparnika bez borbe. (Sun Cu)
32.Zadovoljstvo je u davanju sve od sebe, ne u postignuću. Kada date sve od sebe, to je pobeda. (Mahatma Gandi)
33.Kajanje ne donose jedino pobede izvojevane nad neznanjem. (Napoleon Bonaparta)
34.Kako starite, sve je teže imati heroje, ali je to ipak neophodno. (Ernest Hemingvej)
35.Pravo junaštvo sastoji se u nadmoći nad zlom života, ma kakav oblik ono uzimalo da nas izazove na borbu. (Napoleon Bonaparta)
36.Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost. (Tomas Džeferson)
37.Bez pravde društvo je bolesno i nastaviće da bude bolesno do smrti. (Sigmund Frojd)
38.Muzika je veće otkriće od sve mudrosti i filozofije. (Ludvig van Betoven)
39.Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. (Platon)
40.Čovek koji u sebi nema muzike, koga sklad slatkih tonova ne uzbuđuje, taj je stvoren za izdajstvo, prevaru i pljačku; pokreti njegovog duha tupi su kao noć, njegova duša mračna kao Ereb; nikada nijednom takvom čoveku ne treba verovati. (Vilijam Šekspir)
41.Muzika je umetnost proroka, jedina umetnost koja može da smiri uznemirenost naše duše. (Martin Luter)
42.Ne mogu više da slušam Vagnera. Odmah osetim poriv da pokorim Poljsku. (Vudi Alen)
43.Muzika nije u notama već u pauzama između njih. (Volfgang Amadeus Mocart)
44.Životinje mogu da budu odane, ali čovek nikad ne može da ih zarazi gubom laskanja. (Onore de Balzak)
45.Služim se životinjama da bih poučio ljude. (Žan de Lafonten)
46.Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta. (Fjodor Dostojevski)
47.Znaš kako je sa decom? Dok su mali, ne daju ti da spavaš, a kad odrastu, ne daju ti da živiš. (Ivo Andrić)
48.Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dve se nekako mogu izlečiti, od treće nikako. (Meša Selimović)
49.Vlast je i najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. (Meša Selimović)
50.Ima kod čoveka izvesno duševno raspoloženje posle ručka koje ga jače od ikakvih pametnih razloga navodi da bude zadovoljan sobom i da svakog smatra prijateljem. (Lav Tolstoj)
51.Jedi da zadovoljiš sebe, a odevaj se da zadovoljiš druge. (Bendžamin Frenklin)
52.Znate, čovek nauči da mora da se prilagodi. (Agata Kristi)
53.Razuman čovek prilagođava se svetu, dok nerazuman uporno nastoji da svet prilagodi sebi. (Džordž Bernard Šo)
54.Ma koliko dobro čovek govorio, kad previše govori, on uvek na kraju kaže neku glupost. (Čarls Dikens)
55.Ko svima želi da ugodi ili je lud ili će postati lud.
56.Ponašanje je ogledalo u kome svako izlaže svoj sopstveni lik.
57.Ponekad mislim da čoveka nije u prirodi održala i do sadašnjeg uspona dovela ni njegova ruka, ni njegov um, već čudesna moć prilagođavanja.
58.Nikad ne šapući gluvima i ne namiguj slepima.
59.Pristojnost ništa ne košta, a njome se sve kupuje.
60.Nauči da slušaš pre nego naučiš da zapovedaš.
61.Ponašaj se uvek tako da tvoj neposredan motiv može postati opšteprihvaćeno pravilo za sva razumna bića.
62.Učtivost ne znači uvek dobrotu, pravičnost, zahvalnost, ali bar na to liči i čini da je čovek spolja onakav kakav bi trebalo da je iznutra.
63.Uljudnost je velika stvar. Možda i više od dobrote. Od uljudnosti odmah vidite vajdu. Na korist od dobrote mora se čekati.
64.Čovek naposletku počne i sam da postupa onako kako vidi da postupaju drugi pored njega.
65.Postoje prilike u kojima je taktičnost gora od grubosti.
66.Želite li da se dobro govori o vama? Nemojte sami o sebi dobro govoriti.
67.Mudar čovek je nadmoćan u odnosu na svaku uvredu koja mu se učini, i najbolji odgovor za neprihvatljivo ponašanje je strpljenje i obuzdavanje.
68.Učtivost je nalik na vazdušni jastuk, u njoj možda nema ničega, ali ona ublažava udarce života.
69.Iskrenost je od stakla, a diskrecija je od dijamanta.
70.Čovek koji sluša gotovo uvek je bolji od čoveka koji naređuje.
71.Ne može se misliti dobro, voleti dobro, spavati dobro, ako se nije dobro jelo.
72.Dopustite da se smejem sa siromahom, a da ručam sa bogatašem.
73.Otkriće novog jela čini više za sreću čovečanstva nego otkriće neke zvezde.
74.Treba jesti da bi se živelo, a ne živeti da bi se jelo.
75.Neobično je kako dobar ručak i gošćenje mogu svakog da izmire.
76.Čoveka možete ubiti dobrom hranom isto tako sigurno kao i otrovom, samo što duže traje.
77.Dobar kuvar je sigurni, postepeni trovač, ukoliko niste umereni.
78.Mi, deca, nalazimo sve u ničemu, a odrasli ništa u svemu.
79.Deci su potrebni uzori pre nego kritike.
80.Kako bi bio strašan ovaj svet kad se ne bi stalno rađala deca koja sobom donose nevinost i mogućnost svakog savršenstva.
81.Život je kratak, ali se živi u deci. U tome je tvorac zajamčio nama besmrtnost na zemlji.
82.Deca i podanici ređe greše nego roditelji i kraljevi.
83.Pocepana jakna brzo će se zakrpiti, ali grube reči ostavljaju modrice na srcu deteta.
84.Deca surovo kažnjavaju svaku različitost, ne trpe nikog ko je izuzetan.
85.Nijedna životinja ne divi se drugoj životinji.
86.Moramo zapamtiti da su divljač i ljudi životinje, ali divljač nisu ljudi.
87.Ljubitelj životinja: human čovek koji se raduje kad bik usmrti toreadora.
88.Samo u životinje mogu da se pouzdam da će biti bolje prema meni ukoliko sam ja bolji prema njima.
89.Životinje su tako ugodni prijatelji, ne postavljaju pitanja i ne upućuju kritike.
90.Živi pas bolji je od mrtvog lava.
91.Bolje je da na čelu ovaca ide lav nego da ispred lavova ide ovca.
92.Pas je, to je poznato, odan svome gospodaru. Ali, zašto ga uzimati kao uzor kad je on odan čoveku, a ne drugom psu.
93.Za mene najveće zadovoljstvo u pisanju nije tema već muzika koju stvaraju reči.
94.Muzika je lirska paučina između srca i mozga.
95.Muzika ispere iz duše prašinu svakodnevnog života.
96.Muzika uz ručak vređa i kuvara i violinistu.
97.Suviše brz sud je često nepravičan.
98.Možda postoje vremena kad nismo u stanju da sprečimo nepravdu, ali nikad ne sme doći vreme da se zbog nje ne pobunimo.
99.Sa nepravdom možeš sav svet proći ali se natrag ne možeš vratiti.
100.Dve stvari mora čovek naučiti da trpi ako hoće da mu život ne bude nesnosan: ružno vreme i ljudsku nepravdu.
101.Nikad ništa ne izaziva više od nepravde. Sva druga zla koja trpimo nisu ništa prema ovom.
102.Nepravdu zaboravljamo tek onda kad nam ništa drugo ne preostaje.
103.Nepravda učinjena jednom jedinom čoveku pretnja je svima.
104.Za ime pravde ne bismo znali da ne postoji nepravda.
105.Ko nepravdu čini nesrećniji je od onog koji je trpi.
106.Pesnici i heroji su isti soj, drugi rade ono što prvi zamisle.
107.Hrabrost nikada ne izlazi iz mode.
108.Svaki heroj na kraju postaje gnjavator.
109.Junaci izvlače podsticaj iz vrlina svojih predaka.
110.Bezumlje hrabrih so je života.
111.Mnogi su hrabri tek onda kad ne vide nikakav izlaz.
112.Kada sa pozornice odu heroji, stižu klovnovi.
113.Nesrećna je zemlja kojoj su potrebni heroji.
114.Ko se ne boji smrti ne boji se ni pretnji.
115.Heroj ne može postati heroj ukoliko ne živi u herojsko vreme.
116.Mora da postoji mir bez pobede, samo mir među jednakima može da traje.
117.Pobeda i poraz imaju istu cenu.
118.Za početak je dovoljno biti pobednik. Ostalo dolazi sa godinama.
119.Ima pobeda koje su sramotne.
120.Mnoge trijumfalne kapije narod je kasnije nosio kao jaram.
121.Kada se neka pobeda podrobno opiše, prestaje da se razlikuje od poraza.
122.Onaj koji je rešio da pobedi ili umre retko je pobeđen.
123.Ko bolje poznaje ukus poraza nego pobednik.
124.Ma ko pobedio, postoji izvesna bolećivost zbog pobeđenih.
125.Nijedan čovek nije takav pobednik kao čovek koji je pobedio sebe.
126.Ništa nije gluplje nego pobediti. Prava slava je uveriti.
127.Više je istorije stvoreno tajnim rukovanjem nego bitkama, proglasima i ugovorima.
128.Srećni su narodi koji imaju dosadnu istoriju.
129.Čudne li nauke istorije, nikad se u njoj ne zna šta če budućim generacijama biti važno.
130.Suštinska tema istorije nije ono što se dogodilo, već ono što ljudi misle ili govore o tome.
131.Igru istorije obično igraju najbolji i najgori preko glave većine u sredini.
132.Siromašna zemlja koja želi da zauzme mesto bogate mora da se služi svim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju. U istoriji je moralno sve što donosi uspeh.
133.Najbolji muzeji su mesta na kojima se vreme preobražava u prostor.
134.Ja volim sastanke po danu. Uveče, samo odete negde i počnete da pijete. Ali ako zaista želite da vidite da li je ta devojka vredna vašeg vremena, pođite sa njom u muzej ili na kafu.
135.Za mnoge je simbol Britanskog muzeja kamen iz Rozete, jedan administrativni nusproizvod Grčke kolonijalne pustolovine u Africi.
136.Veliko platno čini loš film još gorim.
137.Većinu filmskih dijaloga napisali su ljubitelji nemih filmova, iz osvete.
138.Kad jedan film uspe, to je zarada. Kad nema uspeha, to je umetnost.
139.Bioskop je najdivnija prevara na svetu.
140.Svetlo koje stvari čini vidljivim neke druge stvari čini nevidljivim.
141.Gde ima mnogo svetlosti, tu su i senke duboke.
142.Svetlo, najstarija kćer Boga, prva je lepota u kući.
143.Najbolji način da se vidi božanska svetlost jeste da se ugasi sopstvena sveća.
144.Svetlost je simbol istine.
145.Niko nije svetlost za sebe, čak ni Sunce.
146.Mi lako opraštamo detetu koje se plaši mraka, stvarna tragedija života jeste ona kada se ljudi plaše svetlosti.
147.Optimista je osoba koja svuda zeleno svetlo, dok pesimista svuda vidi crvenu. Istinski mudra osoba je daltonista.
148.Možda vi sami niste svetionik, već provodnik svetlosti. Neki ljudi, koji sami nisu geniji, imaju izvanrednu moć da ih nadahnjuju.
149.Čovek ne doživljava prosvetljenje tako što zamišlja svetlost, već tako što osvešćuje svoju tamu. Međutim, ovaj postupak je neprijatan, pa je neomiljen.
150.Sve strasti su preterane, one i jesu strasti zato što su preterane.
151.Strast najbolje opaža, a najjadnije zaključuje.
152.Ništa nije zanimljivo kao strast, zato što je sve u njoj nepredviđeno i zato što je onaj koji u njoj učestvuje njena žrtva.
153.Svet se menja samo spolja. Nekoliko vekova jedva nešto znače u večnoj istovetnosti čovečijih strasti.
154.Strast je ljudima izvor jada najvećih.
155.Strast učini često od najlukavijeg čoveka budalu, a od najveće budale lukavog čoveka.
156.Strasti koje je prigušila savremena civilizacija postaju dvostruko opasne kad se probude.
157.Strast bez uma je slepa, ali um bez strasti je mrtav.
158.Hiljadu godina je potrebno da se stvori država, za samo jedan sat može da leži u prašini.
159.Država počiva na pravdi i sudovima, domovina počiva na materi i ženi.
160.Da bi nekome dala, država pre toga mora nekome da uzme.
161.Država progoni lopove, jer ne voli suparnike.
162.Vrednost države na duge staze, jeste vrednost pojedinaca koji je čine.
163.Nekoliko groša milostinje udeljenih golom i bosom čoveku na ulici nipošto ne ispunjava obaveze države, koja svojim građanima duguje sigurna sredstva za opstanak, hranu, prikladnu odeću i način života koji ne šteti zdravlju.
164.Nesreća je u državi i u tome što niko neće da živi i uživa, već svaki hoće da vlada.
165.Država je sluga građanina, a ne njegov gospodar.
166.Vera je odvojena od države, ali ne i pronevera.
167.Moderna država više nema ništa drugo osim prava, ona više ne poznaje dužnosti.
168.Srećna je ona država u kojoj bagra ne može da zapoveda.
169.Tek što telo duh dospe do zrelosti, telo počinje da vene.
170.Kriza današnjice je vic sutrašnjice.
171.Sve je samo za dan. I oni koji pamte i ono što se pamti.
172.Čas koji je prošao više se ne može vratiti.
173.Ništa na ovom svetu nije stalno osim nestalnosti.
174.Razvaline ne shvatamo pre nego što smo i sami razvaline.
175.Smrtnici se smenjuju i kao trkači, jedan drugom baklju života predaju.
176.Sve izbledi, i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje.
177.Kada je čovek voljen, ne sumnja ni u šta, kad voli, sumnja u sve.
178.Nema dva muškarca koji vole jednako, čak ni jedan muškarac ne voli jednako dva puta.
179.Svesti čitav svemir na jednu osobu, to je ljubav.
180.Velika je ljubav onih koji se vole u grehu i strahu.
181.Ljubav je susret dve duše na putu prema Bogu.
182.Ljubav je najplemenitija slabost uma.
183.Velike ljubavi su retke kao što su retka i velika dela.
184.Erotska ljubav počinje odvojenošću, a završava se jedinstvom. Majčinska ljubav počinje jedinstvom, a završava se odvojenošću.
185.Znate da ste zaljubljeni onda kad ne možete da zaspite jer je stvarnost konačno bolja od snova.
186.Moli se Bogu, ali nastavi da veslaš prema obali.
187.Naša sigurnost nije u slepoći već u sučeljavanju sa opasnostima stvarnosti.
188.Stvarnost budi želje, ali nikad da ih zadovolji.
189.Sve naše pojedinačne fikcije završavaju u zajedničkoj stvarnosti.
190.Nebo nije manje plavo zato što slep čovek ne može da ga vidi.
191.Stvarnost ne ide uvek za logikom.
192.Sve je opasna droga osim stvarnosti, ona je nepodnošljiva.
193.Stvarnost je stvarnost samo za određeno vreme i određeno mesto.
194.Ljudi koji zatvaraju oči pred stvarnošću naprosto izazivaju svoju vlastitu propast, a svako ko istrajava da ostane nevin, dugo pošto je nevinost umrla, pretvara sebe u čudovište.
195.Sve zlo dolazi od neznanja.
196.Malo je ljudi koji znaju da čine dobra za zlo je svako vešt.
197.Zlo nije u svetu već u čoveku. Sam ga izmislio, sam ga i koristi.
198.Zlo ne zna da je zlo dok ne dobije po glavi.
199.Zbog straha od nekog zla upadamo u još veće zlo.
200.O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu - dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu - dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu - dok ne svane! Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.